Rešenjem Višeg suda u Užicu Gž 730/18 od 15.11.2018. godine, odbijena je kao neosnovana žalba protivnika predlagača i potvrđeno rešenje Osnovnog suda u Priboju R1 13/16 od 01.02.2018. godine.

Protiv rešenja drugostepenog suda protivnik predlagača je izjavio reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava, sa predlogom da se o reviziji odluči kao izuzetno dozvoljenoj u smislu člana 404. Zakona o parničnom postupku radi ujednačavanja sudske prakse i razmatranja pravnog pitanja u interesu ravnopravnosti građana.

Odlučujući o izuzetnoj dozvoljenosti revizije na osnovu člana 404. stav 2. Zakona o parničnom postupku – ZPP („Službeni glasnik RS“, br.72/11 i 55/14), Vrhovni kasacioni sud je našao da razlozi za odlučivanje o reviziji nisu osnovani.

Članom 404. stav 1. ZPP, propisano je da je revizija izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom, ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija).

Po oceni Vrhovnog kasacionog suda, nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o reviziji protivnika predlagača propisani članom 404. stav 1. ZPP. Pobijanim rešenjem odlučeno je o fizičkoj deobi nepokretnosti na kojima su učesnici bili suvlasnici, kao i o načinu korišćenja navedenih nepokretnosti. Revizijski navodi su usmereni na razrešenje činjeničnih pitanja u ovoj prvnoj stvari, kao i pravilnost primene materijalnog prava, što nije razlog propisan članom 404. stav 1. ZPP, za odlučivanje o posebnoj reviziji. Osim toga, tumačenje pojedinih zakonskih odredaba ne predstavlja razlog za primenu člana 404. ZPP o izuzetnoj dozvoljenosti revizije, a uz reviziju nisu dostavljene pravnosnažne odluke kojima je u identičnoj ili sličnoj činjeničnoj i pravnoj situaciji drugačije odlučeno nego u ovoj pravnoj stvari, što bi bilo od uticaja na odlučivanje o reviziji kao izuzetno dozvoljenoj radi ujednačavanja sudske prakse.

Iz navedenih razloga, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u stavu prvom izreke.

Odlučujući o dozvoljenosti revizije primenom člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP, u vezi sa članom 30. stav 2. Zakona o vanparničnom postupku, Vrhovni kasacioni sud je našao da revizija protivnika predlagača nije dozvoljena.

Članom 403. stav 3. ZPP propisano je da revizija nije dozvoljena u imovinsko pravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijenog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.

Predlog za fizičku deobu podnet je 24.10.2016. godine, a u predlogu nije navedena vrednost predmeta fizičke deobe, niti je ta vrednost određena do okončanja postupka pred prvostepenim sudom, a takođe nije određena ni naplaćena sudska taksa.

Kako vrednost predmeta fizičke deobe nije označena, u tom slučaju se primenjuju odredbe Zakona o sudskim taksama, koji u Tarifnom broju 10, propisuje da za predlog da se sprovede deoba zajedničke stvari ili imovine, za odluku po predlogu za deobu, za žalbu protiv odluke po predlogu, plaća se po 1.900,00 dinara. To znači da je vrednost predmeta fizičke deobe u ovoj pravnoj stvari 1.900,00 dinara, što je ispod zakonom propisanog cenzusa za izjavljivanje revizije iz člana 403. stav 3. ZPP, tako da revizija protivnika predlagača nije dozvoljena.

Na osnovu člana 413. ZPP u vezi sa članovima 27. stav 2. i 30. stav 2. Zakona o vanparničnom postupku, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u stavu drugom izreke.

Predsednik veća – sudija

Vesna Popović,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić