.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev 6425/2021
10.11.2021. godina
Beograd
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Branislava Bosiljkovića, predsednika veća, Branke Dražić i Danijele Nikolić, članova veća, u parnici tužioca Fonda za socijalno osiguranje vojnih osiguranika sa sedištem u Beogradu, protiv tuženog AA iz ..., čiji je punomoćnik Milija Stanković advokat iz ..., radi sticanja bez osnova, odlučujući o reviziji tuženog izjavljenoj protiv rešenja Višeg suda u Beogradu Gž 7563/19 od 09.06.2021. godine, u sednici veća održanoj dana 10.11.2021. godine, doneo je
R E Š E NJ E
ODBIJA SE kao neosnovana revizija tuženog izjavljena protiv rešenja Višeg suda u Beogradu Gž 7563/19 od 09.06.2021. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Rešenjem Drugog osnovnog suda u Beogradu P 4351/16 od 28.05.2019. godine, odbačen je kao nepotpun predlog tuženog za ponavljanje postupka.
Rešenjem Višeg suda u Beogradu Gž 7563/19 od 09.06.2021. godine odbijena je kao neosnovana žalba tuženog i potvrđeno je rešenje Drugog osnovnog suda u Beogradu P 4351/16 od 28.05.2019. godine.
Protiv pravnosnažnog rešenja donetog u drugom stepenu tuženi je blagovremeno izjavio reviziju, radi razmatranja pravnih pitanja od opštih interesa i u interesu ravnopravnosti građana.
Tužilac je podneo odgovor na reviziju. Troškove nije tražio.
Odlučujući o izjavljenoj reviziji, na osnovu člana 408. i 420. stav 5. i 6. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je našao da revizija tuženog nije osnovana.
U sprovedenom postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti.
Prema stanju u spisima, tuženi je 13.05.2019. godine podneo predlog za ponavljanje postupka pravnosnažno okončanog presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž 2148/18 od 26.10.2018. godine. Predlog za ponavljanje postupka podnet je iz razloga predviđenog članom 426. tačka 10. ZPP – zbog saznanja novih činjenica, odnosno mogućnosti upotrebe novih dokaza na osnovu kojih je za tuženog mogla biti doneta povoljnija odluka da su te činjenice ili dokazi bili upotrebljeni u ranijem postupku. Razlog za ponavljanje postupka tuženi nalazi u rešenju Ministarstva odbrane, Sektor za ljudske resurse, Uprava za tradiciju, standard i veterane UP. br. .. od 04.12.2018. godine, za koje tvrdi da mu je dostavljeno 08.01.2019. godine.
Nižestepeni sudovi su, primenom člana 430. u vezi člana 429. stav 2. Zakona o parničnom postupku odbacili predlog za ponavljanje postupka kao nepotpun iz razloga što tuženi nije pružio dokaze o tome kada mu je prepis označenog rešenja dostavljen, kako bi se mogla oceniti blagovremenost predloga za ponavljanje postupka, u smislu člana 428. stav 1. tačka 6. ZPP.
Ovakvo stanovište nižestepenih sudova prihvata i revizijski sud, zbog čega smatra da nisu osnovani navodi revizije o nepravilnoj primeni člana 430. ZPP.
Odredbom člana 426. stav 1. tačka 10. ZPP propisano je da se postupak koji je odlukom suda pravnosnažno okončan može, po predlogu stranke ponoviti, ako stranka sazna za nove činjenice ili nađe ili stekne mogućnost da upotrebi nove dokaze na osnovu kojih je za stranku mogla da bude doneta povoljnija odluka da su te činjenice ili dokazi bili upotrebljeni u ranijem postupku. Prema odredbi člana 428. stav 1. tačka 6. ZPP predlog za ponavljanje postupka podnosi se u roku od 60 dana, od dana kada je stranka mogla da iznese sudu nove činjenice, odnosno nova dokazna sredstva. Odredbom člana 429. stav 2. ZPP propisano je da se u predlogu moraju navesti: zakonski osnov po kome se traži ponavljanje, okolnosti iz kojih proizilazi da je predlog podnet u zakonskom roku i dokazi kojima se potkrepljuju navodi predlagača. Odredbom člana 430. stav 1. propisano je da će prvostepeni sud neblagovremene (član 428), nepotpune (član 429. stav 2) ili nedozvoljene (član 85. stav 6. i član 428) predloge za ponavljanje postupka odbaciti rešenjem bez održavanja ročišta.
U konkretnom slučaju, tuženi je 13.05.2019. godine podneo predlog za ponavljanje postupka zbog saznanja novih činjenica, odnosno mogućnosti upotrebe novih dokaza, na osnovu kojih je za tuženog mogla biti doneta povoljnija odluka da su te činjenice ili dokazi bili upotrebljeni u ranijem postupku. Uz predlog je dostavio rešenje Ministarstva odbrane, Sektora za ljudske resurse od 04.12.2018. godine navodeći da mu je to rešenje, koje predstavlja novu činjenicu u smislu člana 426. stav 1. tačka 10. ZPP, uručeno 08.01.2019. godine, dok samo rešenje ne sadrži podatak o datumu uručenja tuženom. Prvostepeni sud je odbacio predlog za ponavljanje postupka kao nepotpun ocenivši da tuženi nije pružio dokaze na okolnost blagovremenosti predloga odnosno nije pružio dokaz o tome kada je saznao za razloge koji mogu biti od uticaja na ponavljanje postupka. U žalbi izjavljenoj protiv rešenja prvostepenog suda tuženi je ukazao da mu je rešenje Ministarstva odbrane, Sektora za ljudske resurse od 04.12.2018. godine uručeno 18.03.2019. godine u zgradi Fonda SOVO, te da je predlog za ponavljanje postupka podnet blagovremeno 13.05.2019. godine. U prilog ovih svojih tvrdnji tuženi uz žalbu nije dostavio rešenje na koje se poziva i na osnovu kog bi se utvrdio datum uručenja tuženom, zbog čega je drugostepeni sud potvrdio rešenje prvostepenog suda kojim je odbačen predlog za ponavljanje postupka.
Polazeći od napred navedenog, po oceni Vrhovnog kasacionog suda pravilno su nižestepeni sudovi odbacili predlog za ponavljanje postupka kao nepotpun iz razloga što tuženi uz predlog nije dostavio dokaz na okolnost da je predlog podnet u zakonskom roku. Ovo imajući u vidu da se iz rešenja Ministarstva odbrane, Sektora za ljudske resurse od 04.12.2018. godine, dostavljenog uz predlog za ponavljanje postupka, nije moglo na pouzdan način utvrditi dan saznanja za novu činjenicu, odnosno vreme prijema tog rešenja od strane tuženog, dok je tuženi kao datum prijema rešenja u predlogu za ponavljanje postupka naveo 08.01.2019. godine (u odnosu na koji bi predlog za ponavljanje postupka bio neblagovremen) da bi u žalbi kao datum uručenja rešenja označio 18.03.2019. godine (u odnosu na koji nije pružio dokaze da mu je prepis tog rešenja uručen baš tog dana).
Stoga su neosnovani suprotni navodi revizije tuženog, a okolnost da je uz reviziju dostavljeno rešenje Ministarstva odbrane, Sektora za ljudske resurse od 04.12.2018. godine na čijoj poleđini je rukom dopisano „Uručeno AA 18.03.2018. godine“, nije od uticaja na pravilnost revizijom pobijanih rešenja.
Shodno izloženom, na osnovu člana 414. stav 1. i člana 420. stav 6. ZPP, odlučeno je kao u izreci.
Predsednik veća- sudija
Branislav Bosiljković, s.r.
Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić
