.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI SUD
Rev 6433/2024
03.04.2024. godina
Beograd
Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Jelice Bojanić Kerkez, predsednika veća, Vesne Stanković, Radoslave Mađarov, Marine Milanović i Zorice Bulajić, članova veća, u parnici tužilje AA iz ..., čiji je punomoćnik Igor Prlja, advokat iz ..., protiv tužene BB iz ..., čiji je punomoćnik Maja Markov, advokat iz ..., radi utvrđenja, odlučujući o reviziji tužilje izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž 3862/23 od 03.11.2023. godine, u sednici održanoj 03.04.2024. godine, doneo je
R E Š E NJ E
NE DOZVOLJAVA SE odlučivanje o posebnoj reviziji tužilje izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž 3862/23 od 03.11.2023. godine.
ODBACUJE SE, kao nedozvoljena, revizija tužilje izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž 3862/23 od 03.11.2023. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Prvog osnovnog suda u Beogradu P 8332/21 od 29.11.2022. godine, ispravljenim rešenjem istog suda P 8332/21 od 06.09.2023. godine, stavom prvim izreke, odbijen je prigovor apsolutne nenadležnosti suda, stavom drugim izreke, odbijen je tužbeni zahtev kojim je traženo da se utvrdi da tužilja ima pravo da na kp. .. KO ... sruši metalnu montažnodemontažnu šupu i nadstrešnicu koja se naslanja na tu šupu i ide do glavne zgrade, što bi tužena kao pravni sledbenik pok. VV bila dužna da dozvoli i trpi. Stavom trećim izreke, tužilja je obavezana da tuženoj na ime troškova postupka isplati iznos od 69.000,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom počev od dana kada su se stekli uslovi za izvršenje do isplate.
Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž 3862/23 od 03.11.2023. godine, odbijena je kao neosnovana žalba tužilje i navedena prvostepena presuda je potvrđena u stavovima drugom i trećem izreke. Odbijen je zahtev tužilje za naknadu troškova drugostepenog postupka.
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužilja je blagovremeno izjavila reviziju, sa predlogom da se o reviziji odluči zbog novog tumačenja prava i ujednačavanja sudske prakse.
Iz navedene sadržine revizije Vrhovni sud zaključuje da je ona upravljena na primenu člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ broj 72/11 ... 10/23).
Članom 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku propisano je da je revizija izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom, ako je po oceni Vrhovnog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava.
Iz navedenog proizilazi da su zakonom izričito propisani dodatni, posebni uslovi pod kojima revizijski sud može izuzetno dozvoliti reviziju i odlučiti o ovom pravnom leku i onda kada revizija nije dozvoljena na osnovu člana 403. ZPP. Isticanje pogrešne primene materijalnog prava predstavlja zakonski razlog za izjavljivanje posebne revizije, isključivo ukoliko zbog pogrešne primene materijalnog prava u drugostepenoj odluci postoji potreba da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse ili novog tumačenja prava.
U reviziji se određeno ne ukazuje na ispunjenje tih uslova u ovoj pravnoj stvari.
Imajući u vidu sadržinu tražene pravne zaštite, sadržinu odluka nižestepenih sudova donetih primenom materijalnog prava na utvrđeno činjenično stanje, kao i navode iznete u reviziji, Vrhovni sud je ocenio da u konkretnom slučaju nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o reviziji tužilje kao izuzetno dozvoljenoj u smislu člana 404. stav 1. ZPP. Uz reviziju nisu priložene pravnosnažne presude donete u istim ili bitno istovetnim činjenično-pravnim sporovima kojima se potkrepljuje teza revidenta o potrebi ujednačavanja sudske prakse. Navodi revizije o pogrešnoj primeni materijalnog prava ne opravdavaju ni potrebu odlučivanja radi novog tumačenja prava. Imajući u vidu da se revizijom ne konkretizuje pravno pitanje za razmatranje primenom instituta izuzetne dozvoljenosti revizije, ocenjeno je da u konkretnom slučaju nema uslova da se dozvoli odlučivanje o reviziji primenom člana 404. stav 1. ZPP.
Iz iznetih razloga, na osnovu člana 404. stav 2. ZPP, Vrhovni sud je odlučio kao u stavu prvom izreke.
Ispitujući dozvoljenost revizije u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. Zakona o parničnom postupku, Vrhovni sud je našao da revizija nije dozvoljena.
Prema članu 403. stav 3. Zakona o parničnom postupku, revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe.
Tužba je podneta 09.02.2021. godine. Označena vrednost predmeta spora iznosi 4.000,00 dinara.
Imajući u vidu da se u konkretnom slučaju radi o imovinskopravnom sporu u kome vrednost predmeta spora evidentno ne prelazi merodavnu vrednost za dozvoljenost revizije, to je Vrhovni sud našao da revizija tužilje nije dozvoljena primenom člana 403. stav 3. ZPP.
Iz iznetih razloga, na osnovu člana 413. Zakona o parničnom postupku, odlučeno je kao u stavu drugom izreke ovog rešenja.
Predsednik veća - sudija
Jelica Bojanić Kerkez, s.r.
Za tačnost otpravka
Zamenik upravitelja pisarnice
Milanka Ranković
