Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Jelice Bojanić Kerkez, predsednika veća, Radoslave Mađarov, Dragane Boljević, Marine Milanović i Zorice Bulajić, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Dušan Gašić, advokat iz ..., protiv tuženog „Grawe osiguranje“ a.d.o. iz Beograda, čiji je punomoćnik Marko Zečević, advokat iz ..., radi naknade štete, odlučujući o reviziji tužioca, izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž 4500/22 od 13.07.2023. godine, u sednici održanoj dana 09.05.2024. godine, doneo je

R E Š E NJ E

NE DOZVOLJAVA SE odlučivanje o posebnoj reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž 4500/22 od 13.07.2023. godine.

ODBACUJE SE kao nedozvoljena revizija tužioca izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž 4500/22 od 13.07.2023. godine.

ODBIJA SE kao neosnovan zahtev tuženog za naknadu troškova revizijskog postupka.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Trećeg osnovnog suda u Beogradu P 30015/21 od 16.07.2021. godine, odbijen je tužbeni zahtev kojim je tužilac tražio da se tuženi obaveže da mu na ime naknade materijalne štete isplati 700.000,00 dinara na ime lečenja i 300.000,00 dinara na ime troškova tuđe nege i pomoći, na ime naknade nematerijalne štete 500.000,00 dinara za pretrpljene fizičke bolove, 1.000.000,00 dinara za duševne bolove zbog umanjenja opšte životne aktivnosti, 500.000,00 dinara za pretrpljeni strah i 400.000,00 dinara za pretrpljene duševne bolove zbog naruženosti, sa zakonskom zateznom kamatom od presuđenja do isplate, te je tužilac obavezan da tuženom nadoknadi parnične troškove od 375.000,00 dinara.

Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž 4500/22 od 13.07.2023. godine odbijena je kao neosnovana žalba tužioca i potvrđena prvostepena u delu odluke o glavnoj stvari, a preinačeno rešenje o troškovima postupka, tako što je obavezan tužilac da tuženom nadoknadi parnične troškove od 307.500,00 dinara. Odbijeni su zahtevi parničnih stranaka za naknadu troškova drugostepenog postupka.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužilac je blagovremeno izjavio posebnu reviziju zbog bitnih povreda odredaba parničnog postupka, pogrešne primene materijalnog prava i odluke o troškovima.

Tuženi je podneo odgovor na reviziju.

Odredbom člana 404. stav 1. ZPP („Službeni glasnik RS“, br. 72/11...10/23), propisano je da je revizija izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom, ako je po oceni Vrhovnog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija).

Pobijanom presudom odlučeno je da tužilac nema pravo na isplatu osigurane sume po ugovoru o osiguranju života sa dodatnim osiguranjem od nesrećnog slučaja za slučaj invaliditeta, pošto je ugovor raskinut pre nego što se dogodio osigurani slučaj. Presuda je zasnovana na odredbama člana 945. Zakona o obligacionim odnosima kojima je propisano pod kojim uslovom se raskida ugovor o osiguranju, a tužilac uz reviziju ne prilaže odluke sudova kao dokaz da u bitno istovrsnoj činjeničnoj situaciji postoji različita sudska praksa, što bi bio osnov za odlučivanje o izjavljenoj reviziji kao posebnoj. Po oceni Vrhovnog suda ne postoje ni druga pravna pitanja zbog kojih bi bilo opravdano odlučivanje o izjavljenoj reviziji, imajući u vidu utvrđene činjenice i razloge na kojima su zasnovane nižestepene presude. Navodi revizije da su sudovi nepravilno i nepotpuno utvrdili bitne činjenice na kojima su zasnovali zaključak da je ugovor raskinut, bez uticaja su na odluku, pošto je institut posebne revizije rezervisan za pitanja pravilne primene materijalnog prava.

Iz navedenih razloga, na osnovu člana 404. stav 2. ZPP odlučeno je kao u stavu prvom izreke.

Ispitujući dozvoljenost revizije kao redovne po članu 410. stav 2. tačka 5. ZPP, Vrhovni sud je utvrdio da je revizija nedozvoljena.

Odredbom člana 403. stav 3. ZPP propisano je da revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe.

Tužba radi naknade štete podneta je 04.01.2011. godine, vrednost predmeta spora je 3.400.000,00 dinara i ne premašuje imovinski cenzus koji omogućuje izjavljivanje revizije.

Iz iznetih razloga, na osnovu člana 413. ZPP, odlučeno je u stavu drugom izreke.

Navodi odgovora na reviziju nisu bili potrebni za donošenje odluke ovog suda, pa je na osnovu odredbi članova 165. stav 1. i 154. ZPP odbijen zahtev tuženog za naknadu troškova revizijskog postupka.

Predsednik veća – sudija

Jelica Bojanić Kerkez, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković