Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Zvezdane Lutovac, predsednika veća, Dragane Marinković i Ivane Rađenović, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Gordana Ljupković, advokat iz ..., protiv tuženog Veterinarski specijalistički institut „Zaječar“ iz Zaječara, koga zastupa punomoćnik Aleksandar Prekodravac, advokat iz ..., radi isplate, odlučujući o reviziji tuženog izjavljenoj protiv presude Višeg suda u Zaječaru Gž 256/19 od 21.08.2020. godine, u sednici održanoj 14.09.2022. godine, doneo je

R E Š E NJ E

ODBACUJE SE kao nedozvoljena revizija tuženog izjavljena protiv presude Višeg suda u Zaječaru Gž 256/19 od 21.08.2020. godine. 

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Zaječaru P 1645/18 od 03.12.2018. godine, stavom prvim izreke, odbijen je kao neosnovan tužbeni zahtev tužioca kojim je tražio da se obaveže tuženi da mu na ime naknade za rad u upravnom odboru tuženog, za period od 12.02.2015. godine do 31.12.2016. godine, isplati ukupan iznos od 264.000,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom od dospelosti svakog pojedinačnog mesečnog iznosa od po 12.000,00 dinara do isplate, bliže određeno u ovom stavu izreke. Stavom drugim izreke, obavezan je tužilac da na ime naknade troškova parničnog postupka isplati tuženom iznos od 75.000,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od izvršnosti presude do isplate.

Presudom Višeg suda u Zaječaru Gž 256/19 od 21.08.2020. godine, stavom prvim izreke, preinačena je prvostepena presuda tako što je obavezan tuženi da isplati tužiocu na ime naknade za rad u upravnom odboru tuženog za period od 12.02.2015. godine do 31.12.2016. godine ukupan iznos od 264.000,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od dana podnošenja tužbe 19.01.2017. godine do isplate, dok je odbačena tužba u delu zahteva za isplatu zakonske zatezne kamate na pojedinačne mesečne iznose od po 12.000,00 dinara, jer je o tom delu tužbenog zahteva pravnosnažano presuđeno. Stavom drugim ireke, obavezan je tuženi da naknadi tužiocu troškove parničnog postupka u iznosu od 81.160,00 dinara.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tuženi je blagovremeno izjavio reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava, pozivajući se na član 403. stav 2. tačka 2. ZPP.

Ispitujući dozvoljenost revizije u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. u vezi člana 479. stav 6. Zakona o parničnom postupku - ZPP („Službeni glasnik RS“, broj 72/11, 55/14, 87/18 i 18/20), Vrhovni kasacioni sud je našao da revizija nije dozvoljena.

Odredbom člana 468. stav 1. ZPP propisano je da se sporovima male vrednosti smatraju sporovi u kojima se tužbeni zahtev odnosi na potraživanje u novcu koje ne prelazi dinarsku protivvrednost 3.000 evra po srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe. Odredbom člana 479. stav 6. ZPP propisano je da protiv odluke drugostepenog suda kojom je odlučeno u sporu male vrednosti revizija nije dozvoljena.

Tužba radi isplate podneta je 19.01.2017. godine. Vrednost predmeta spora je 264.000,00 dinara i postupak je vođen po pravilima o sporu male vrednosti, jer navedeni iznos nije prelazio dinarsku protivvrednost 3.000 evra po srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe, kada je vrednost evra iznosio 123,89 dinara.

Kako je pobijanom drugostepenom presudom odlučeno u sporu male vrednosti u kome je posebnom odredbom člana 479. stav 6. ZPP isključeno pravo na izjavljivanje revizije, to je revizija tuženog nedozvoljena.

Iako je pobijanom odlukom preinačena prvostepena presuda, nema mesta primeni odredbe o dozvoljenosti revizije iz člana 403. stav 2. tačka 2. ZPP, jer se navedena odredba može primeniti samo kada se primenjuje opšti režim dopušenosti ovog pravnog leka, ali ne i u sporovima u kojima je posebnom odredbom ovog zakona ili posebnim zakonom, određeno da revizija protiv odluke u toj vrsti sporova nije dozvoljena.

Na osnovu navedenog, primenom člana 413. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u izreci.

Predsednik veća - sudija

Zvezdana Lutovac, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić