Stavom drugim izreke odbijeni su zahtevi parničnih stranaka za naknadu troškova žalbenog postupka.

Protiv drugostepene presude, tužilac je blagovremeno izjavio reviziju zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka, pogrešne primene materijalnog prava i pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja.

Vrhovni kasacioni sud je ispitao pobijanu presudu u smislu člana 408. važećeg Zakona o parničnom postupku – ZPP, koji se primenjuje na osnovu člana 506. stav 2. ZPP („Službeni glasnik RS“ 72/11) i utvrdio da revizija tužioca nije osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti, a revizijom se određeno ne ukazuje na bitne povrede postupka koje mogu biti revizijski razlog u smislu člana 407. stav 1. ZPP.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, dana 23.04.1998. godine osnovana je stambena zadruga „Kec invest“, a predsednik Skupštine zadruge bio je BB. Sadašnji naziv tužioca je Stambena zadruga „Piramida 021“. Tuženi je pregovarao sa BB o kupovini stana i lokala u ... u ulici ... broj .., i postignut je dogovor o kupovini stana od 94,77 m2 po ceni od 40.000 DM, odnosno tadašnjih 1.200.000,00 dinara. Pregovori su vršeni sredinom 1999. godine, kada je Stambena zadrgua bila u lošem finansijskom stanju, a predmetna zgrada nije bila do kraja izgrađena. Utvrđeno je da je tuženi BB isplatio kupoprodajnu cenu u restoranu „Fontana“ u prisustvu supruge tuženog i brata BB, s tim što je predato 60.000 DM, od kojih 40.000 DM za stan, a preostali iznos za lokal koji je tuženi kupio u istoj zgradi, čime je cena stana u celosti isplaćena, a cena lokala delimično, s tim što je preostali iznos za lokal tuženi trebalo da plaća sukcesivno u ratama. Tuženom nije odmah izdata priznanica za izvršenu isplatu, jer je imao poverenja u BB, koji mu je mesec dana kasnije dao priznanicu kojom je potvrđeno da je primio 60.000 DM u dinarskoj protivvrednosti na ime učešća za stan u ulici ..., na prvom spratu površine oko 100 m2 čiji je investitor stambena zadruga. Konstatovano je da je novčani iznos predao AA, na priznanici nema datuma, a na istoj postoji pečat stambene zadruge i potpis BB. Pre predaje novca, tuženi je izvršio uvid u ovlašćenje koje je BB dato od strane tadašnjeg direktora i zastupnika stambene zadruge VV, u kome je navedeno da je BB ovlašćen, između ostalog, za potpisivanje ugovora, predugovora, priznanica i ostalih dokumenata kojima se prodaju, menjaju, kompenzuju ili na sličan način otuđuju uz naknadu nepokretnosti koje članovi grade kao investitori na lokalitetima među kojima je i zgrada u ... u ..., kao i da izvrši naplatu kupoprodajne cene stanova i preduzima sve druge pravne radnje neophodne za otuđenje uz naknadu predmetnih stanova. Ovo specijalno punomoćje izdato je 28.07.1998. godine i istog dana overeno pred Opštinskim sudom u Novom Sadu. Dana 05.03.2003. godine pravni prethodnik tužioca Zadruga „Kec invest“ kao izvođač radova, koju je zastupao direktor VV i tuženi kao zadrugar zaključili su sporni Ugovor o udruživanju sredstava radi izgradnje stanova i istog dana ga overili pred Opštinskim sudom u Novom Sadu. Ovaj ugovor je bio tipski ugovor, koji nije odgovarao faktičkom stanju i dogovoru postignutom između stranaka. Prema ugovoru, preostali iznos cene treba da se plaća u ratama i na račun zadruge, iako je ceo iznos kupoprodajne cene stana već bio u celosti isplaćen, a za lokal isplata je vršena naknadno, delom na račun zadruge, delom u gotovini, saglasno odluci zadrugara. Pored toga, iako je prema ugovoru stan trebalo da bude predat tuženom po principu „ključ u ruke“, najkasnije do 30.04.2003. godine, tužilac nije ispunio ovu obavezu, pa je tuženi angažovao majstore koji su narednih nekoliko godina završavali stan, u koji se tuženi uselio 2008. godine. Na dan potpisivanja ovog ugovora, BB je rekao tadašnjem direktoru tužioca VV da je tuženi u celosti isplatio stan, ali nije mu nikada predao primljeni iznos. Tuženi nije insistirao da se izvrši ispravka ugovora u delu koji predviđa isplatu kupoprodajne cene stana u ratama, budući da je već dobio priznanicu da je isplatio 60.000 DM, i smatrao je da će biti zaključen aneks ugovora o isplaćenoj kupoprodajnoj ceni. Na sastanku Stambene zadruge od 06.04.2005. godine navedeni su svi dužnici, među kojima nije naveden tuženi.

Kod ovako utvrđenog činjeničnog stanja, pravilno je u nižestepenim presudama primenjeno materijalno pravo kada je odbijen kao neosnovan tužbeni zahtev tužioca da se utvrdi da je raskinut Ugovor o udruživanju sredstava zaključen između parničnih stranaka 05.03.2003. godine i tuženi obaveže da tužiocu preda u posed sporni stan, kao i eventualni zahtevi da sud raskine navedeni ugovor o udruživanju sredstava, odnosno da se tuženi obaveže da tužiocu isplati novčanu protivvrednost predmetnog stana.

Prema članu 305. stav 1. Zakona o obligacionim odnosima - ZOO, ispunjenje mora biti izvršeno poveriocu ili licu određenom zakonom, sudskom odlukom, ugovorom između poverioca i dužnika, ili od strane samog poverioca. Prema stavu drugom ovog člana, ispunjenje je punovažno i kad je izvršeno trećem licu, ako ga je poverilac naknadno odobrio ili ako se njime koristio.

U postupku je utvrđeno da je tuženi u celosti isplatio kupoprodajnu cenu za stan BB, koji je po specijalnom punomoćju datom od strane zastupnika stambene zadruge overenom pred sudom 28.07.1998. godine bio ovlašćen, između ostalog, i za prijem novca na ime kupoprodajne cene stana. O isplati kupoprodajne cene tuženom je izdata priznanica. Utvrđeno je da se stambena zadruga koristila uplaćenim novcem za dalju izgradnju zgrada, kupovinu građevinskog materijala i isplatu radnicima, prema potrebama dalje izgradnje. Zato je pravilan zaključak nižestepenih sudova da je tuženi svoju obavezu isplate kupoprodajne cene izvršio u potpunosti i na način predviđen navedenom zakonskom odredbom. Nije od uticaja to što tuženi nije isplatu kupoprodajne cene izvršio uplatom na račun stambene zadruge, kod utvrđenja da je isplata kupoprodajne cene izvršena licu ovlašćenom od strane direktora zadruge po specijalnom punomoćju, pa se radi o punovažnom ispunjenju obaveze koje dovodi do prestanka obaveze u smislu člana 295. stav 1. ZOO, kako to pravilno zaključuje drugostepeni sud. Pravilna je i ocena nižestepenih sudova da nisu ispunjeni uslovi za raskid Ugovora o udruživanju sredstava od 05.03.2003. godine, u smislu člana 124. ZOO, budući da je tuženi odgovarajućom priznanicom, izdatom od strane ovlašćenog lica sa pečatom tužioca, dokazao da je u celosti ispunio ugovornu obavezu isplate kupoprodajne cene licu koje je bilo ovlašćeno za prijem uplata u ime i za račun tužioca, pa je neosnovan i tužbeni zahtev tužioca da mu tuženi isplati traženi novčani iznos na ime ispunjenja spornog ugovora, kao i zahtev za predaju stana tužiocu.

Navodima revizije kojima se ukazuje da tuženi nije uredno izvršavao svoje ugovorne obaveze, da uplatu kupoprodajne cene nije izvršio licu opunomoćenom od strane stambene zadruge i da priznanica o izvršenoj uplati ne predstavlja odgovarajući dokaz, zapravo se osporava ocena izvedenih dokaza i utvrđeno činjenično stanje, zbog čega se revizija ne može podneti, prema članu 407. stav 2. ZPP.

Iz navedenih razloga, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u izreci, na osnovu člana 414. stav 1. ZPP.

Predsednik veća – sudija

Jasminka Stanojević, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić