Presudom Apelacionog suda u Kragujevcu Gž 310/21 od 27.04.2021. godine, stavom prvim izreke odbijena je kao neosnovana žalba tužene i potvrđena prvostepena presuda u stavu četvrtom izreke. Stavom drugim izreke preinačena je prvostepena presuda u stavovima trećem i šestom izreke, tako što je odbijen kao neosnovan tužbeni zahtev tužioca da mu tužena isplati neisplaćene naknade za obavljanje funkcije člana i predsednika Komisije za ... SO Gornji Milanovac u periodu juni 2009. godine – februar 2012. godine u mesečnim iznosima navedenim izrekom sa zakonskom zateznom kamatom od dospelosti svakog iznosa do isplate. Tužena je obavezana da tužiocu naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 159.345,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od izvršnosti presude do isplate.

Protiv drugostepene presude, tužilac je blagovremeno izjavio reviziju zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava.

Vrhovni kasacioni sud je ispitao pobijanu presudu u smislu čl. 408. i 403. stav 2. tačka 2. važećeg Zakona o parničnom postupku – ZPP i utvrdio da je revizija tužioca osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilac je na izborima održanim 11.05.2008. godine izabran za odbornika SO Gornji Milanovac i šefa odborničke grupe „BB“. Na sednici SO Gornji Milanovac od 30.05.2008. godine tužilac izabran za ... SO Gornji Milanovac, o čemu je doneto odgovarajuće rešenje, a rešenjem Komisije za kadrovska, administrativna i mandatno-imunitetska pitanja tužene od 25.07.2008. godine utvrđena mu je mesečna nagrada za obavljanje funkcije ... Skupštine opštine u iznosu od 30% plate koju bi primao da je na stalnom radu za funciju koju obavlja. Na sednici Skupštine opštine tužene od 21.07.2008. godine tužilac je imenovan za predsednika Komisije za ..., o čemu je doneto odgovarajuće rešenje, a rešenjem predsednika opštine određena mu je naknada za rad u iznosu od 25% iznosa od republičke prosečne neto zarade prema podacima za poslednji mesec objavljenim u Službenom glasniku RS, ukoliko je održano do dve sednice komisije u mesecu na koji se odnosi naknada, a 35% iznosa republičkog proseka za treću i naredne sednice komisije u mesecu na koji se odnosi naknada. Navedene naknade i paušal su isplaćivani na blagajni tužene, a blagajniku je tužilac usmeno izjavio da odbija da primi naknadu, nakon što ga je blagajnik obavestio da je u obavezi da fondu PIO dostavi podatke o isplaćenim naknadama koje se odnose na tužioca, koji je u spornom periodu primao invalidsku penziju. Visina potraživanja tužioca utvrđena je na osnovu nalaza i mišljenja veštaka ekonomske struke.

Kod ovako utvrđenog činjeničnog stanja, drugostepenom presudom je preinačena prvostepena presuda u pobijanom delu i odbijen kao neosnovan tužbeni zahtev tužioca da mu tužena isplati neisplaćene naknade za obavljanje funkcije člana i predsednika Komisije za .... Skupštine opštine tužene za period jun 2009. godine – februar 2012. godine. Po navodima drugostepenog suda, tadašnja blagajnica tužene, saslušana u svojstvu svedoka, potvrdila je da je na rešenju kojim je tužilac imenovan za predsednika komisije za ... pismeno konstatovala, na osnovu usmene izjave tužioca, da on odbija da primi naknadu. Tužilac se nije pisanim putem obraćao tuženoj radi isplate priznate naknade za obavljanje poslova predsednika Komisije za ..., iz čega po oceni drugostepenog suda proizilazi da je tužilac svojim ponašanjem u konkretnoj situaciji otpustio dug tužene na ime naknade za obavljanje poslova člana i predsednika komisije za ..., u smislu odredbe člana 344. Zakona o obligacionim odnosima, pa mu ne pripada tražena naknada.

Po oceni Vrhovnog kasacionog suda, osnovano se revizijom tužioca ukazuje da je u pobijanom delu drugostepene presude pogrešno primenjeno materijalno pravo.

Naime, tužilac je naknadu za obavljanje funkcije člana i predsednika Komisije za ... tužene primao po osnovu rešenja tužene od 21.07.2008. godine. Po oceni Vrhovnog kasacionog suda, usmenom izjavom tužioca datom blagajniku tužene nije moglo doći do otpusta duga u konkretnom slučaju, u smislu člana 344. stav 1. ZOO, po kome obaveza prestaje kad poverilac izjavi dužniku da neće tražiti njeno ispunjenje i dužnik se sa tim saglasi. Blagajnik tužene ne može se smatrati ovlašćenim licem kome poverilac može izvršiti otpuštanje duga u smislu navedene zakonske odredbe, pa je, da bi prestala obaveza tužene po tom osnovu, bilo potrebno da nadležni organ tužene donese rešenje o obustavi isplate sporne naknade. Budući da tužena nije donela takvo rešenje, to je pravilan zaključak prvostepenog suda da je u obavezi da tužiocu isplati traženu naknadu za period od juna 2009. godine do februara 2012. godine, sa pripadajućom zakonskom zateznom kamatom od dospelosti svakog pojedinačnog mesečnog iznosa. Zato je drugostepena presuda u pobijanom delu preinačena, odbijena žalba tužene i potvrđena prvostepena presuda.

Tužiocu su dosuđeni troškovi revizijskog postupka i to za sastav revizije 36.000,00 dinara, sudsku taksu na reviziju u iznosu od 25.444,00 dinara i na revizijsku odluku 38.166,00 dinara u skladu sa važećom Advokatskom tarifom i Taksenom tarifom iz Zakona o sudskim taksama.

Iz navedenih razloga, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u izreci, na osnovu člana 416. stav 1. ZPP.

Predsednik veća – sudija

Jasmina Stanojević, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić