Vrhovni kasacioni sud u veću sastavljenom od sudija: Zvezdane Lutovac, predsednika veća, Dragane Marinković, Ivane Rađenović, Vladislave Milićević i Tatjane Miljuš, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Jovica Despotović, advokat iz ..., protiv tuženog JP „Putevi Srbije“, Beograd, čiji je punomoćnik Branislav Popovac, advokat iz ..., radi utvrđenja i isplate, odlučujući o reviziji tuženog izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž 453/2022 od 10.02.2022. godine, u sednici održanoj dana 07.09.2022. godine, doneo je

R E Š E NJ E

NE PRIHVATA SE odlučivanje o reviziji tuženog izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž 453/2022 od 10.02.2022. godine, kao izuzetno dozvoljenoj.

ODBACUJE SE kao nedozvoljena revizija tuženog izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž 453/2022 od 10.02.2022. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Vranju P 201/19 od 24.11.2021. godine, stavom 1. izreke, odbijeni su kao neosnovani istaknuti prigovori nedostatka aktivne legitimacije i zastarelosti potraživanja. Stavom 2. izreke, usvojen je tužbeni zahtev tužioca i utvrđeno da je apsolutno ništav sporazum o naknadi za eksproprisano zemljište br. ...-.../...-... od 22.01.2013. godine zaključen kod Sekretarijata za urbanizam i imovinsko-pravne poslove Grada Vranja, između ovde parničnih stranaka, kojim je određena visina naknade za eksproprisano zemljište. Stavom 3. izreke, tuženi je obavezan da tužiocu na ime razlike između isplaćene naknade za poljoprivredno zemljište do pripadajuće naknade za preuzeto građevinsko zemljište i to za kp br. .../..., površine 79 m2 i kp br. .../... površine 1331 m2, isplati ukupan iznos od 290.532,84 dinara sa zakonskom zateznom kamatom počev od 24.12.2021. godine kao dana presuđenja pa do konačne isplate, dok je odbijen kao neosnovan zahtev, tužioca za traženom zakonskom kamatom na dosuđeni iznos počev od 22.02.2013. godine pa do dana presuđenja. Stavom 4. izreke, tuženi je obavezan da tužiocu na ime naknade troškova parničnog postupka isplati 171.220,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od izvršnosti ove presude pa do isplate.

Presudom Apelacionog suda u Nišu Gž 453/2022 od 10.02.2022. godine, odbijena je kao neosnovana žalba tuženog i navedena prvostepena presuda je potvrđena u stavovima prvom, drugom, u obavezujućem delu stava trećeg i u stavu četvrtom izreke.

Protiv navedene pravnosnažne drugostepene presude tuženi je blagovremeno izjavio reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava, pozivajući se na član 404. ZPP.

Prema članu 404. stav 1. ZPP („Sl. glasnik RS“, br.72/11...18/20), revizija je izuzetno dozvoljena, zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja se ne bi mogla pobijati revizijom, ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija). O dozvoljenosti i osnovanosti revizije iz stava 1. ovog člana, odlučuje Vrhovni kasacioni sud u veću od pet sudija (stav 2).

Po oceni Vrhovnog kasacionog suda, uslovi za primenu instituta izuzetno dozvoljene revizije iz člana 404. stav 1. ZPP, u konkretnom slučaju nisu ispunjeni. Pravnosnažnom presudom odlučeno je o zahtevu tužioca za utvrđenje ništavosti sporazuma o naknadi za eksproprisano zemljište i o isplati pripadajuće razlike između isplaćene naknade za poljoprivredno zemljište (po osnovu zaključenog sporazuma) i tražene naknade za građevinsko zemljište, uz primenu materijalnog prava koje je u skladu sa pravnim shvatanjem izraženim kroz odluke Vrhovnog kasacionog suda u kojima je odlučivano u istovetnim zahtevima tužilaca, sa istim ili sličnim činjeničnim stanjem i pravnim osnovom. Naime, kod utvrđenja da je pre donošenja pravnosnažnog rešenja o eksproprijaciji donet planski dokumenat o prenameni zemljišta iz poljoprivrednog u gradsko građevinsko zemljište, kao u konkretnom slučaju, u takvoj situaciji se novčana naknada odmerava u skladu sa stvarnim statusom zemljišta. Stoga su bez uticaja priložene sudske (revizijske) odluke, jer je u njima odlučeno na osnovu drugačijeg činjeničnog stanja i pravnog osnova. Iz navedenog razloga, odlučeno je kao u stavu prvom izreke.

Ispitujući dozvoljenost revizije u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je našao da revizija nije dozvoljena.

Naime, odredbom člana 403. stav 3. ZPP, propisano je da revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe.

Tužba radi utvrđenja ništavosti sporazuma podneta je 09.10.2017. godine, a preinačena je podneskom od 29.01.2018. godine isticanjem i novčanog zahteva, koji je smanjen na ročištu od 24.11.2021. godine (na kojem je zaključena glavna rasprava) na iznos od 290.530,84 dinara, koji predstavlja vrednost predmeta spora.

Imajući u vidu da se radi o imovinsko-pravnom sporu, u kome se tužbeni zahtev odnosi na potraživanje u kome pobijana vrednost predmeta spora ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra prema srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe, to je Vrhovni kasacioni sud našao da revizija nije dozvoljena.

Na osnovu člana 413. ZPP, odlučeno je kao u stavu drugom izreke rešenja.

Predsednik veća-sudija
Zvezdana Lutovac,s.r.

Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić