Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tuženi su blagovremeno izjavili reviziju, zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava.

Tužilac je podneo odgovor na reviziju.

Ispitujući pobijanu presudu, u smislu člana 408. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 72/2011….10/2023), Vrhovni sud je ocenio da revizija tuženih nije osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti, a u postupku pred drugostepenim sudom nisu učinjene ni druge bitne povrede odredaba parničnog postupka iz člana 374. st. 1. i 2. ZPP, zbog kojih se revizija može izjaviti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, pravnosnažnom presudom zbog propuštanja Višeg suda u Novom Sadu P 256/17 od 03.08.2017. godine, tuženi u tom postupku GG, bivši suprug i otac ovde tuženih, obavezan je da ovde tužiocu isplati iznos od 52.000 evra, u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu NBS na dan isplate, sa zakonskom zateznom kamatom od 02.04.2017. godine do isplate, kao i da mu naknadi troškove postupka u iznosu od 30.000,00 dinara. Ta je presuda postala pravnosnažna 08.02.2018. godine, a izvršna 28.03.2018. godine. U istom postupku, po predlogu tužioca od 09.11.2017. godine, kom se tuženi GG protivio podneskom od 08.12.2017. godine, određena je privremena mera rešenjem od 20.12.2017. godine, koje je postalo pravnosnažno 08.02.2018. godine i tuženom do pravnosnažnog okončanja postupka zabranjeno otuđenje i oterećenje ½ idealnog dela nepokretnosti u svojini tuženog upisane u LN .. KO ... - kat.parc. .., stambeno-poslovna izgrađena na kat.parc. .., zemljište pod zgradom-objektom, površine 3a93m2, zemljište uz zgradu –objekat, površine 8a29m2.

U trenutku donošenja presude zbog propuštanja, razvod između GG i ovde tužene VV je bio u toku, a tužena VV je bila upoznata sa presudom zbog propuštanja. Dana 18.12.2017. godine (nakon donošenja presude zbog propuštanja 03.08.2017. godine i izjašnjenja GG u predmetu 256/17 na predlog tužioca za određivanje privremene mere 08.12.2017. godine) između GG, kao poklonodavca i tužene BB, njegove kćerke, kao poklonoprimca, zaključen je predmetni ugovor o poklonu sa konstituisanjem prava doživotnog plodouživanja u korist tužene VV, bivše supruge GG, čiji je predmet nepokretnost upisana u LN .. KO ... - kat.parc. .., stambeno-poslovna izgrađena na kat.parc. .., zemljište pod zgradom-objektom, površine 3a93m2, zemljište uz zgradu – objekat, površine 8a29m2, koja je tada bila u vlasništvu GG sa 1/2 dela.

Ugovor o poklonu je predat na uknjižbu RGZ-u 24.05.2018. godine, a 27.12.2017. godine je izršen upis zabeležbe zahteva za provođenje promene – upisa zabeležbe zabrane otuđenja i opterećenja nepokretnosti, a na osnovu rešenja Višeg suda u Beogradu o određivanju privremene mere od 20.12.2017. Prema trenutnoj evidenciji javnih podataka RGZ SKN u LN na predmetnoj nepokretnosti upisani su kao suvlasnici sa po ½ idealnog dela DD (sin GG iz prvog braka) i tužena BB, upisano je pravo doživotnog plodouživanja u korist VV i zabeležba predmetnog spora.

Tužilac je radi naplate svog potraživanja 28.03.2018. godine podneo predlog za izvršenje na osnovu pravnosnažne i izvršne isprave - presude zbog propuštanja Višeg suda u Novom Sadu P 256/17 od 03.08.2017. godine protiv GG na navedenoj nepokretnosti kao vlasništvo izvršnog dužnika u 1/2 dela, koje je određeno rešenjem Osnovnog suda u Novom Sadu Ii 1124/18 od 29.03.2018. godine. U tom momentu upisani suvlasnici predmetne nepokretnosti su bili GG i DD sa po 1/2 idealnog dela. Javni izvršitelj Slobodan Živanović je doneo zaključak Ii 77/18 od 16.05.2018. godine o prodaji predmetne nepokretnosti i prvu javnu prodaju zakazao za 31.05.2018. godine, ali nakon što je dana 30.05.2018. godine, dostavljen prigovor trećeg lica - BB, u kom se navodi da je ona vlasnik ½ navedene nepokretnosti, Osnovni sud u Novom Sadu je doneo rešenje Ipv i 438/18 od 06.07.2018. godine kojim je prigovor trećeg lica usvojen i utvrđeno da je izvršenje na navedenoj nepokretnosti nedozvoljeno, pa je izvršenje obustavljeno, ukinut zaključak javnog izvršitelja i sve sprovedene radnje u odnosu na spornu nepokretnost.

Tokom izvršnog postupka javni izvršitelj je doneo zaključak o sprovođenju izvršenja plenidbom 2/3 penzije GG kao i zaključak o plenidbi novčanih sredstava na njegovim računima. PIO Fond je 23.08.2017. godine obavestio izvršitelja da se zbog opterećenja penzije u toku izvršenja penzije od 66,66% ne može sprovesti izvršenje zaključka od strane javnog izvršitelja. Na adresi izvršnog dužnika izvršen je popis i procena pokretnih stvari i određeno izvršenje, na koji zaključak je tužena VV izjavila prigovor, pa je Osnovni sud u Novom Sadu, doneo rešenje Ipv i 460/19 od 06.08.2019. godine kojim je utvrđeno da je izvršenje nedozvoljeno na pokretnim stvarima i u tom delu je izvršenje obustavljeno i zaključkom javnog izvršitelja stavljen van snage zaključak o prodaji pokretnih stvari u navedenom izvršnom postupku. Javni izvršitelj je doneo i rešenje kojim je određena javna prodaja putničkog motornog vozila marke Toyota ..., reg.oznake ..., ali zaključkom od 10.05.2019. godine otkazana je javna prodaja motornog vozila, jer je spisima priložen kupoprodajni ugovor motornog vozila od 22.08.2018. godine u kom se kao prodavac vozila navodi GG, a kupac VV.

GG je 26.07.2018. godine podneo predlog za ponavljanje pravnosnažno okončanog postupka u kom je doneta presuda zbog propuštanja Višieg suda u Novom Sadu P 256/17 od 03.08.2017. godine, uz koji je dostavio nalaz veštaka grafološke struke Branka Došena, prema kom sporni potpis zajmoprimca iz ugovora o zajmu zaključenog 20.02.2017. godine u Novom Sadu između AA kao zajmodavca i GG kao zajmoprimca, iz kog potiče potraživanje tužioca prema GG dosuđeno presudom zbog propuštanja P 256/17 od 03.08.2017. godine, na originalu ugovora o zajmu, ispod naznake „zajmoprimac“, nije potpisao GG. Predlog za ponavljanje postupka je odbijen rešenjem Višeg suda u Novom Sadu, a spisi su dostavljeni Apelacionom sudu u Novom Sadu radi odlučivanja o izjavljenoj žalbi. GG je preminuo ...2021. godine.

Na ovako utvrđeno činjenično stanja, pravilno su nižestepeni sudovi primenili materijalno pravo iz odredbi Zakona o obligacionim odnosima i Zakona o izršenju i obezbeđenju, citiranih u obrazloženju prvostepene presude, u vezi pravila o teretu dokazivanja iz člana 231. ZPP i ocenili da su tužbeni zahtev i zahtev za određivanje privremene mere u pobijanom usvajajućem delu osnovani.

Neosnovano se navodima revizije osporava pravilna primena materijalnog prava.

Cilj i svrha pobijanja pravnih radnji dužnika je da se pravne radnje dužnika učine bez pravnog dejstva u odnosu na poverioca, ali samo do iznosa koji je potreban za njegovo namirenje. Uslovi za pobijanje propisani su odredbom člana 281. ZOO iz koje proizlazi da je neophodno kumulativno ispunjenje tri uslova: da je poverilac oštećen pravnom radnjom dužnika, da je dužnik imao nameru da ošteti poverioca i da je treće lice nesavesno, odnosno da je znalo ili moralo znati za nameru dužnika. Teret dokazivanja ovih uslova je na poveriocu. Izuzetak kod ovih pravila je propisan u situaciji kada je dužnik svojom imovinom raspolagao besplatno i u ovoj situaciji je propisana zakonska pretpostavka da su treća lica znala da se preduzetim raspolaganjem nanosi šteta poveriocu (član 281. stav 3. ZOO), zbog čega je isključena obaveza dokazivanja nesavesnosti trećih lica.

Pravna radnja je preduzeta na štetu poverioca ako usled njenog izvršenja dužnik nema dovoljno sredstava za ispunjenje potraživanja poverioca, što poverilac dokazuje neuspelim pokušajem prinudne naplate svog dospelog potraživanja iz druge imovine dužnika, a što je posledica preduzete pravne radnje koja se pobija, jer se dužnik takvom radnjom doveo u stanje insolventnosti.

U konkretnom slučaju, prema utvrđenom činjeničnom stanju, koje se revizijom ne može pobijati u smislu člana 407. ZPP, tužilac iz ugovora o zajmu zaključenog 20.02.2017. godine sa GG ima prema njemu dospelo, nenaplaćeno potraživanje utvrđeno pravnosnažnom i izvršnom presudom zbog propuštanja Višeg suda u Novom Sadu P 256/17 od 03.08.2017. godine, a koje nakon neuspelog pokušaja prinudne naplate plenidbom penzije dužnika, naplatom sa računa dužnika i popisom i prodajom njegovih pokretnih stvari i prodajom motornog vozila, pretenduje da naplati iz ½ idealnog dela nepokretnosti, koju je GG ugovorom o poklonu od 18.12.2017. godine preneo u vlasništvo svojoj ćerki tuženoj BB, sa konstituisanjem prava doživotnog plodouživanja u korist bivše supruge, tužene VV, na štetu tužioca kao poverioca.

Usled ove pravne radnje GG, tužilac je kao poverilac onemogućen da naplati svoje potraživanje, jer je GG nakon donošenja presude zbog propuštanja kojom je obavezan na isplatu novčanog potraživanja tužiocu i nakon saznanja za predlog za određivanje privremene mere zabrane raspolaganja nepokretnostima, iste ugovorom o poklonu preneo u svojinu ovde tuženoj BB, sa pravom doživotnog plodouživanja u korist tužene VV. U konteksu utvrđenog činjeničnog stanja nema sumnje da su GG i BB, njegova ćerka, znali da GG preduzetim raspolaganjem nanosi štetu tužiocu kao poveriocu. Pri tom, tužene nisu pružile nikakve dokaze za svoje tvrdnje da je pok. GG imao drugu nepokretnu imovinu, iz koje bi tužilac mogao da naplati svoje potraživanje.

Zbog svega navedenog, i po oceni Vrhovnog suda, pravilan je zaključak da je GG pravnu radnju zaključenja ugovora o poklonu nepokretnosti sa konstituisanjem prava službenosti, koja se pobija u ovoj parnici, svesno preduzeo sa namerom da spreči i osujeti naplatu tužiočevog potraživanja iz pravnosnažne sudske odluke, zbog čega je tužbeni zahtev za pobijanje navedene pravne radnje dužnika osnovan.

Na drugačiju odluku nisu od uticaja navodi revizije kojima tuženi osporavaju postojanje potraživanja tužioca prema GG iz ugovora o zajmu odnosno osnov tužiočevog potraživanja i pravilnost pravnosnažne presude zbog propuštanja. Ti navodi su mogli biti predmet ocene drugostepenog suda u postupku odlučivanja o žalbi ijavljenoj protiv presude zbog propuštanja. Nije od značaja ni podneti predlog za ponavljanje pravnosnažno okončanog postupka, kao vanredni pravni lek, tim pre što do zaključenja glavne rasprave o podnetom predlogu za ponavljanje postupla nije doneta pravnosnažna odluka.

U reviziji se ponavljaju i navodi koji su isticani u žalbi protiv prvostepene presude, a drugostepeni sud je u obrazloženju pobijane presude ocenio sve žalbene navode tuženih koji su bili od značaja za pravilnu odluku o izjavljenoj žalbi, a koje u svemu kao pravilne prihvata i ovaj sud.

Iz navedenih razloga, primenom člana 414. ZPP, Vrhovni sud je odlučio kao u stavu prvom izreke.

Tužiocu ne pripada pravo na naknadu troškova revizijskog postupka, jer sastav odgovora na reviziju nije bila nužna radnja za odlučivanje u revizijskom postupku, pa je primenom člana 165. ZPP odlučeno kao u stavu drugom izreke.

Predsednik veća – sudija

Zoran Hadžić, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić