.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev 6465/2023
26.04.2023. godina
Beograd
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Jelice Bojanić Kerkez, predsednika veća, Vesne Stanković, Radoslave Mađarov, Dragane Marinković i Marine Milanović, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Dušan Stanić, advokat iz ..., protiv tužene Kompanije „Dunav osiguranje“ ADO, Direkcija za naknadu štete – Centar za naknadu štete II, Novi Sad, radi naknade štete, odlučujući o reviziji tužioca, izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž 3199/21 od 13.10.2022. godine, u sednici veća održanoj dana 26.04.2023. godine, doneo je
R E Š E NJ E
NE DOZVOLJAVA SE odlučivanje o posebnoj reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž 3199/21 od 13.10.2022. godine.
ODBACUJE SE kao nedozvoljena revizija tužioca izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž 3199/21 od 13.10.2022. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Osnovnog suda u Valjevu P 740/19 od 23.02.2021. godine, odbijen je tužbeni zahtev kojim je tužilac tražio obavezivanje tužene da mu na ime naknade materijalne štete isplati: zbog izgubljene zarade usled nesposobnosti za rad za vreme lečenja od 02.11.2014. godine do 30.03.2017. godine, ukupan iznos od 1.316.767,00 dinara, sa pripadajućom kamatom; zbog neostvarenog čistog prihoda usled smanjene radne sposobnosti u vidu kapitalizirane novčane rente za period od 01.04.2017. godine do 30.04.2019. godine iznos od 500.000,00 dinara sa pripadajućom kamatom i po 20.000,00 dinara na ime mesečne rente počev od 02. u mesecu za prethodni mesec do isplate; zbog neostvarenog čistog prihoda usled smanjene radne sposobnosti u vidu mesečne rente počev od 01.05.2019. godine pa ubuduće dok za to postoje zakonski uslovi po 20.000,00 dinara mesečno, sa pripadajućom kamatom.
Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž 3199/21 od 13.10.2022. godine, odbijena je kao neosnovana žalba tužioca i napred navedena prvostepena presuda potvrđena.
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužilac je blagovremeno izjavio reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud o reviziji odluči kao o posebnoj po članu 404. Zakona o parničnom postupku, zbog potrebe ujednačavanja sudske prakse i radi interesa ravnopravnosti građana.
Članom 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ br. 72/11 ... 18/20), propisano je da je revizija izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom, ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija).
Pobijanom presudom odbijen je tužbeni zahtev za naknadu materijalne štete u vidu izmakle koristi, iz razloga što tužilac nije pružio dokaze o prihodima koje je ostvarivao do štetnog događaja, kao uslova za utvrđenje dobitka koji je mogao osnovano očekivati prema redovnom toku stvari.
Imajući u vidu sadržinu tražene pravne zaštite, činjenice utvrđene u postupku, način presuđenja i razloge na kojima su nižestepeni sudovi zasnovali svoje presude, Vrhovni kasacioni sud je ocenio da su one u skladu sa praksom i pravnim stavovima izraženim u odlukama Vrhovnog kasacionog suda, po kojima se naknada štete dosuđuje prema konkretnim, dokazima potkrepljenim okolnostima, a ne tvrdnjama o sticanju prihoda.
Priložena presuda Vrhovnog kasacionog suda Rev 971/2019 od 12.02.2020. godine za osnov ima bitno različito činjenično stanje, pošto se odnosi na dosudu izgubljene zarade kada je dokazano da je ona faktički ostvarivana, iako je lice zbog gubitka radne sposobnosti bilo 8 godina invalidski penzioner. U konkretnom slučaju, situacija je obrnuta, pošto je tužilac radno sposoban, ali nije pružio dokaze na koji se tačno način radno angažovao nakon što mu je na lični zahtev prestao radni odnos, odnosno u kojoj visini je ostvarivao prihode pre štetnog događaja. Takođe, pošto konkretne činjenice u svakom sporu uslovljavaju primenu prava, nema potrebe za razmatranjem pravnih pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, zbog čega je na osnovu člana 404. stav 2. ZPP odlučeno kao u stavu prvom izreke.
Vrhovni kasacioni sud je ispitao dozvoljenost revizije u smislu odredbe člana 410. stav 2. tačka 5. u vezi člana 403. ZPP i utvrdio da revizija nije dozvoljena.
Prema odredbi člana 403. stav 3. ZPP, revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.
Tužbu radi novčane isplate tužilac je podneo sudu dana 06.05.2019. godine. Vrednost predmeta spora po članovima 28. i 29. Zakona o parničnom postupku iznosi 3.016.767,00 dinara, što je prema srednjem kursu NBS od 117,97 dinara za 1 evro u vreme podnošenja tužbe dinarska protivvrednost 25.016,76 evra, pa je na osnovu člana 413. ZPP, odlučeno kao u stavu drugom izreke.
Predsednik veća – sudija
Jelica Bojanić Kerkez,s.r.
Za tačnost otpravka
upravitelj pisarnice
Marina Antonić
