Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Slađane Nakić Momirović, predsednika veća, Marine Milanović, Danijele Nikolić, Branislava Bosiljkovića i Branke Dražić, članova veća, u parnici tužioca Republike Srbije, Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, koje zastupa Državno pravobranilaštvo, Odeljenje u Zrenjaninu, protiv tuženog AA iz ..., čiji je punomoćnik Trajan Romanović, advokat iz ..., radi naknade štete, odlučujući o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž 2378/20 od 26.05.2021. godine, u sednici održanoj 09.12.2021. godine, doneo je

R E Š E NJ E

NE DOZVOLJAVA SE odlučivanje o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž 2378/20 od 26.05.2021. godine, kao izuzetno dozvoljenoj.

ODBACUJE SE, kao nedozvoljena, revizija tužioca izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž 2378/20 od 26.05.2021. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Pančevu P 1250/18 od 05.11.2019. godine, prvim stavom izreke, odbijen je tužbeni zahtev tužioca kojim je traženo da se obaveže tuženi da tužiocu na ime naknade za korišćenje poljoprivrednog zemljišta za agro – ekonomsku godinu 2015/2016 isplati iznos od 4.910,62 evra sa kamatom po stopi koju propisuje Zakon o zateznoj kamati počev od dana podnošenja tužbe do isplate, sve u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu NBS na dana isplate, kao i da se obaveže tuženi da tužiocu isplati troškove parničnog postupka sa zakonskom zateznom kamatom od izvršnosti presude do isplate, kao neosnovan. Drugim stavom izreke, obavezan je tužilac da tuženom naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 68.553,40 dinara.

Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž 2378/20 od 26.05.2021. godine, prvim stavom izreke, odbijena je kao neosnovana žalba tužioca i prvostepena presuda potvrđena. Drugim stavom izreke, odbijen je zahtev tužioca za naknadu troškova drugostepenog postupka.Protiv pravnosnažne drugostepene presude, tužilac je blagovremeno izjavio reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava, sa predlogom da se o reviziji odlučuje kao izuzetno dozvoljenoj, na osnovu člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 72/11 ... 18/20).

Prema članu 404. ZPP revizija je izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom, ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija). O dozvoljenosti i osnovanosti posebne revizije odlučuje Vrhovni kasacioni sud u veću od pet sudija.

Predmet tražene pravne zaštite je naknada za korišćenje poljoprivrednog zemljišta u svojini tužioca za agro – ekonomsku godinu 2015/2016. Imajući u vidu sadržinu tražene pravne zaštite, činjenice utvrđene u postupku, način presuđenja i razloge na kojima su zasnovane odluke nižestepenih sudova, Vrhovni kasacioni sud je ocenio da su nižestepene odluke u skladu sa praksom revizijskog suda i pravnim stavovima izraženim u odlukama Vrhovnog kasacionog suda sa istim ili sličnim činjeničnim i pravnim osnovom, zbog čega nema uslova za odlučivanje o reviziji kao izuzetno dozvoljenoj, a radi razmatranja pravnog pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, kao ni potreba ujednačavanja sudske prakse ili novog tumačenja prava. Pitanja na koja se u reviziji ukazuje kao sporna, vezana su za konkretnu činjeničnu podlogu i rešenje spornog odnosa stranaka, a pobijana drugostepena presuda je u skladu sa sudskom praksom i pravnim shvatanjima. Osim toga, revizija je usmerena na razrešenje činjeničnog pitanja konkretnog spora, a ukazivanjem na visinu naknade za korišćenje poljoprivrednog zemljišta i delimično izmirenje naknade od strane tuženog, zapravo se osporava utvrđeno činjenično stanje, što nije razlog za odlučivanje o reviziji kao izuzetno dozvoljenoj, zbog čega je odlučeno kao u prvom stavu izreke. Pravnosnažne presude koje su dostavljene uz reviziju ne ukazuju nužno na drugačiji pravni stav, imajući u vidu da odluka u sporovima sa ovakvim zahtevom zavisi od činjeničnog stanja svakog konretnog spora.

Ispitujući dozvoljenost revizije u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. Zakona o parničnom postupku, Vrhovni kasacioni sud je našao da je revizija nedozvoljena.

Odredbom člana 403. stav 3. ZPP propisano je da revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijenog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.

Tužba radi zajma podneta je 28.09.2018. godine, a vrednost predmeta spora označena u tužbi iznosi 580.680,81 dinara.

Pošto vrednost predmeta spora pobijanog dela pravnosnažne presude očigledno ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe, revizija tužioca nije dozvoljena.

Na osnovu člana 413. ZPP, odlučeno je kao u drugom stavu izreke.

Predsednik veća – sudija

Slađana Nakić Momirović,s.r.

Za tačnost otpravka

upravitelj pisarnice

Marina Antonić