Presudom Apelacionog suda u Nišu Gž2 47/16 od 04.02.2016. godine, odbijena je kao neosnovana žalba tuženog i potvrđena presuda Osnovnog suda u Negotinu P2 144/15 od 18.11.2015. godine.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tuženi je izjavio reviziju zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava.

Ispitujući pobijanu presudu u smislu člana 408. Zakona o parničnom postupku („Sl. glasnik RS“, broj 72/11 i 55/14), Vrhovni kasacioni sud je našao da revizija tuženog nije osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. Zakona o parničnom postupku, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti. Nema ni bitne povrede odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 1. Zakona o parničnom postupku učinjene u postupku pred drugostepenim sudom na koju se u reviziji ukazuje.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilja i tuženi su roditelji mal. L.F., rođene ... godine. Parnične stranke su bile u braku koji je prestao razvodom. Pre razvoda braka tužilja je sa maloletnim detetom napustila zajednicu i otišla kod svojih roditelja, sa kojima žive u dvosobnom stanu u N. zajedno sa sestrom tužilje. Prema mišljenju nadležnog Centra za socijalni rad u najboljem interesu mal. deteta parničnih stranaka je da se roditeljsko pravo poveri tužilji kao majci, a da otac treba da viđa dete u terminima koji su navedeni u izreci prvostepene presude, na javnom mestu gde ima ljudi, zbog činjenice da je tuženi sklon nasilničkom ponašanju i da je lečen od alkoholizma, pa je predloženo gde otac i dete mogu da borave dok su zajedno. Pravnonsažnim presudama iz 2015. godine, tuženi je oglašen krivim zbog krivičnih dela nasilja u porodici i nedozvoljenog prelaska državne granice i krijumčarenja ljudi, te je uslovno osuđen na zatvorske kazne i stavljen pod zaštitni nadzor koji se sastoji u obavezi da se u roku od jedne godine od pravnosnažnosti presude uzdržava od upotrebe alkoholnih pića i da se leči u Zdravstvenom centru u N. zbog upotrebe alkohola, a izrečena mu je i mera bezbednosti oduzimanja vozila. Tuženi je u toku trajanja braka bio agresivan prema tužilji i maloletno dete je prisustvovalo događajima u kojima je tuženi iskazivao agresivonost prouzrokovanu zloupotrebom alkohola. Potrebe maloletnog deteta parničnih stranaka za ishranom, održavanjem higijene, odevanjem, knjigama, školskim priborom iznose 20.000,00 dinara. Tužilja je nezaposlena, njena majka radi kao trgovac i ostvaruje zaradu od 20.000,00 dinara, a otac je penzioner sa mesečnom penzijom od 16.000,00 dinara. Tuženi je nezaposlen, zasnovao je novu zajednicu života sa drugom ženom u domaćinstvu svojih roditelja gde se bavi poljoprivredom na ukupno 11 ha imanja, od čega je 8 ha obradivo, bave se uzgojom stoke, a višak poljoprivrednih proizvoda prodaju na pijaci, a u dvorištu poseduju tri kuće.

Polazeći od ovako utvrđenog činjeničnog stanja, pravilan je zaključak nižestepenih sudova da se po razvodu braka maloletno dete parničnih stranaka poveri tužilji na samostalno vršenje roditeljskog prava, uz obavezu tuženog da doprinosi izdržavanju deteta i da lične odnose sa detetom održava na način predložen od strane Centra za socijalni rad.

Odlučujući o poveravanju maloletnog deteta tužilji na samostalno vršenje roditeljskog prava, kao i o održavanju ličnih odnosa sa ocem, pravilno su nižestepeni sudovi primenili odredbe čl. 61. i 77. stav 3. Porodičnog zakona, rukovodeći se najboljim interesom deteta u meri koja je potrebna za zaštitu ličnosti, prava i interesa deteta.

Po oceni Vrhovnog kasacionog suda, u najboljem interesu maloletnog deteta je da bude povereno majci, jer sa majkom živi u povoljnijim i zdravijim porodičnim uslovima, koji su stimulativniji za razvoj deteta ženskog pola rođenog ... godine. Ponašanje oca deteta ukazuje na to da ne može da pruži detetu uslove koji se odnose, pre svega, na stabilno i funkcionalno okruženje u kojima bi bio omogućen zdrav psihofizički razvoj deteta. Naime, otac se usled zloupotrebe alkohola lečio od alkoholizma, ali je lečenje napustio, a za vreme trajanja braka maloletno dete je prisustvovalo događajima kada je otac u alkoholisanom stanju iskazivao agresivno ponašanje prema majci deteta. U toj situaciji, a imajući u vidu najbolji interes deteta je da se način održavanja ličnih odnosa sa ocem vrši na javnom mestu i na način koji je uređen prvostepenom presudom, imajući u vidu da tuženi usled zloupotrebe alkohola iskazuje destruktivno ponašanje, koje negativno utiče na maloletno dete.

Pravilno su nižestepeni sudovi obavezali tuženog da na ime svog doprinosa u izdržavanju mal. deteta, srazmerno svojim mogućnostima i potrebama deteta, plaća fiksni iznos od 12.000,00 dinara mesečno, primenom odredbi članova 160. i 161. Porodičnog zakona.

U reviziji tuženi ističe svoju bolju materijalnu situaciju u odnosu na uslove koje maloletnno dete ima kod majke i njenih roditelja, a takođe izražavajući nezadovoljstvo načinom na koji su sudovi odredili model viđanja sa maloletnim detetom. Međutim, ovi revizijski navodi su neosnovani, jer je utvrđeno da dete ima potrebne uslove za funkcionalan i stabilan život i razvoj, bez obzira što je porodica u kojoj tuženi živi u boljoj matrijalnoj situaciji, jer za zdrav razvoj deteta materijalni status roditelja nije od ključnog značaja. Osim toga, zbog zloupotrebe alkohola, ponašanje tuženog je nepredvidivo i agresivno, i zato je za dete najbolji način održavanja ličnih odnosa sa ocem na javnom mestu i u prisustvu drugih ljudi, kao i u objektima gde se ne konzumira alkohol.

Stoga su neosnovani revizijski navodi da je pobijanom odlukom pogrešno primenjeno materijalno pravo, usled čega je činjenično stanje nepotpuno utvrđeno.

Iz navedenih razloga, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u izreci na osnovu člana 414. stav 1. Zakona o parničnom postupku.

Predsednik veća – sudija

Vesna Popović,s.r.