Tužioci su podneli odgovor na reviziju.

Vrhovni sud je ispitao pobijanu presudu na osnovu odredbi članova 403. stav 2. tačka 1. i 408. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ br. 72/11 ... 10/23), u vezi člana 208. Porodičnog zakona ( „Službeni glasnik RS“ broj 18/05 ... 6/15) pa je utvrdio da je revizija neosnovana.

U postupku donošenja pobijane presude nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti.

Drugostepeni sud je odluku zasnovao na činjenicama utvrđenim od strane prvostepenog suda, pa se ne mogu prihvatiti navodi revizije da je taj sud počinio relativnu bitnu povredu odredaba parničnog postpuka iz člana 374. stav 1. u vezi člana 7. ZPP.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, nad maloletnim tužiocima roditeljsko pravo samostalno vrši majka VV, a tuženi, otac je pravnosnažnom presudom od 27.02.2020. godine obavezan da doprinosi dečjem izdržavanju mesečnim iznosima od 10.000,00 dinara za maloletnog AA, odnosno 8.000,00 dinara za maloletnu BB. U vreme donošenja te presude maloletni AA je išao u treći razred osnovne škole i njegove mesečne potrebe su se zadovoljavale procenjenim iznosom od 20.000,00 dinara, a maloletna BB je bila predškolskog uzrasta i njene potrebe su se zadovoljavale procenjenim iznosom od 16.000,00 dinara. Sada je maloletni AA učenik šestog razreda osnovne škole, ima problema sa razvojem, za njegovu ishranu i odevanje potrebno je mesečno izdvojiti 30.000,00 dinara, a osim tih potreba ima izdatke vezane za školski pribor, džeparac, ekskurzije. Potrebe maloletne BB, koja je učenik trećeg razreda osnovne škole, osim troškova za ishranu i odevanje koji mesečno iznose 20.000,00 dinara, čine isti troškovi vezani za školovanje kao i za AA, ali povrh tih troškova ona trenira odbojku za koju je mesečni izdatak 3.500,00 dinara, a za časove engleskog ima mesečni izdatak od 5.000,00 dinara. Kao i u vreme donošenja prethodne odluke maloletni tužioci sa majkom žive u prizemlju porodične kuće, na čijem spratu žive majčini roditelji. Majka tužilaca je zaposlena, ranije je mesečno zarađivala 30.000,00 dinara, sada zarađuje 76.000,00 dinara. Od imovine poseduje automobil. Roditelji majke tužilje imaju primanja i to otac 60.000,00 dinara mesečno, a majka 40.000,00 dinara mesečno. Tuženi (rođen 1982. godine) je u vreme donošenja prethodne presude mesečno zarađivao 35.000,00 dinara, a sada zarađuje 60.000,00 dinara. Vlasnik je više njiva, kuće površine 408m2 u kojoj živi sa vanbračnom partnerkom. Osim ove imovine, ima automobil. Zakonsku obavezu izdržavanja trećih lica nema. Minimalna suma izdržavanja u vreme donošenja prethodne presude bila je 26.886,00 dinara, a sada je 42.588,00 dinara.

Sa polazištem na navedeno utvrđenje, nižestepeni sudovi nalaze da su stečeni uslovi iz člana 164. Porodičnog zakona za izmenu visine obaveze dužnika izdržavanja, te je odluku o osnovanosti postavljenog tužbenog zahteva zasnivao je na odredbama članova 160. i 162. Porodičnog zakona.

Po stanovištu Vrhovnog suda, pravilno su nižestepeni sudovi utvrdili sve bitne činjenice koje upućuju na zaključak o promeni prilika kako na strani poverilaca, tako i na strani dužnika izdržavanja, te na tako utvrđene činjenice primenili merodavno pravo.

Odredbom člana 162. stav 3. Porodičnog zakona propisano je da ako je poverilac izdržavanja dete, visina izdržavanja treba da omogući najmanje onaj životni standard koji uživa dužnik izdržavanja.

U konkretnom slučaju za odluku je od značaja utvrđena činjenica da je maloletni AA dete sa problemima u razvoju, tako da majka, kao roditelj koji samostalno vrši roditeljsko pravo ima povećani angažman vezan za svakodnevnu brigu o ovom zajedničkom detetu. Oboje tužilaca je starije u odnosu na prethodni period i školske, kao i uzrasne potrebe opredeljuju uvećanje iznosa koji su neophodni za zadovoljenje ovih potreba, a koji su proporcionalni uvećanju minimalne sume izdržavanja za period u vreme donošenja prethodne odluke suda. Sa druge strane, utvrđeno je povećanje zarade tuženog, kao dužnika izdržavanja, koje u sklopu sa činjenicom da je vlasnik nepokretne i pokretne imovine, kao i činjenicom da nema obaveze da po zakonu izdržava treća lica, vodi zaključku da je tuženi u mogućnosti da doprinosi dečjem izdržavanju dosuđenim iznosima, na koji način se životni standard dece upodobljuje životnom standardu oca. Pravilnost odluke potvrđuje i navod revizije, po kome je tuženi i do sada uredno plaćao doprinos dečjem izdržavanju preko dosuđenog iznosa u ranijoj presudi.

Iz iznetih razloga, na osnovu člana 414. stav 1. ZPP, odlučeno je kao u izreci.

Predsednik veća – sudija

Jelica Bojanić Kerkez, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić