.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev 6546/2022
14.09.2022. godina
Beograd
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Zvezdane Lutovac, predsednika veća, Dragane Marinković, Ivane Rađenović, Vladislave Milićević i Tatjane Matković Stefanović, članova veća, u parnici tužioca Fond za razvoj Republike Srbije, koga zastupa punomoćnik Ivan Ćalović, advokat iz ..., protiv tuženog AA iz ..., čiji je punomoćnik Nikola Arnaut, advokat iz... , radi isplate, odlučujući o reviziji tuženog izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž 2480/21 od 08.12.2021. godine, u sednici veća održanoj 14.09.2022. godine, doneo je
R E Š E NJ E
NE PRIHVATA SE odlučivanje o reviziji tuženog izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž 2480/21 od 08.12.2021. godine, kao izuzetno dozvoljenoj.
ODBACUJE SE kao nedozvoljena revizija tuženog izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž 2480/21 od 08.12.2021. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Osnovnog suda u Kraljevu P 2485/21 od 08.07.2021. godine, stavom prvim izreke, ukinuto je rešenje o izvršenju Osnovnog suda u Kraljevu I.Iv 678/18 od 10.12.2018. godine u obavezujućem delu. Stavom drugim izreke, odbijen je kao neosnovan tužbeni zahtev tužioca za veće potraživanje od dosuđenog u stavu prvom izreke. Stavom trećim izreke, obavezan je tuženi da po osnovu ugovora o dugoročnom kreditu od 14.07.2009. godine isplati tužiocu na ime glavnog duga iznos od 1.142.203,26 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od 14.11.2018. godine do isplate, na ime dospele ugovorene kamate iznos od 17.052,53 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od 14.11.2018. godine do isplate i na ime dospele zakonske zatezne kamate iznos od 732.843,32 dinara. Stavom četvrtim izreke, obavezan je tuženi da isplati tužiocu na ime troškova parničnog postupka iznos od 270.079,75 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od izvršnosti odluke o troškovima do isplate.
Presudom Apelacionog suda u Kragujevcu Gž 2480/21 od 08.12.2021. godine, stavom prvim izreke, odbijena je kao neosnovana žalba tuženog i potvrđena prvostepena presuda u stavovima prvom, trećem i četvrtom izreke. Stavom drugim izreke, odbijen je zahtev tuženog za naknadu troškova drugostepenog postupka.
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tuženi je blagovremeno izjavio reviziju, zbog bitnih povreda odredba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava, sa pozivom na članove 403. i 404. Zakona o parničnom postupku.
Prema članu 404. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ br. 72/11, 55/14, 87/18 i 18/20 – u daljem tekstu: ZPP), revizija je izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja se ne bi mogla pobijati revizijom, ako Vrhovni kasacioni sud oceni da je potrebno razmotriti pravna pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, ujednačiti sudsku praksu ili dati novo tumačenje prava (posebna revizija). O dozvoljenosti i osnovanosti te revizije, odlučuje Vrhovni kasacioni sud u veću od pet sudija.
U konkretnom slučaju, pravilno su nižestepeni sudovi utvrdili da potraživanje tužioca prema tuženom nije zastarelo do momenta podnošenja inicijalnog akta - predloga za izvršenje na osnovu menice kao verodostojne isprave, jer nije protekao opšti rok zastarelosti od 10 godina propisan članom 371 ZOO, koji se u konkretnom slučaju primenjuje obzirom da se radi o novčanom potraživanju iz ugovora o kreditu, pa se ne primenjuju rokovi zastarelosti meničnog potraživanja, jer je menica samo sredstvo obezbeđenja ugovornog potraživanja. Stoga nema mesta odlučivanju o posebnoj reviziji tuženog radi novog tumačenja prava u vezi istaknutog prigovora zastarelosti potraživanja tužioca, niti postoji potreba za razmatranjem pravnih pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana. Takođe, po oceni Vrhovnog kasacionog suda, ne postoji potreba ni da se odlučuje o posebnoj reviziji radi ujednačavanja sudske prakse, jer tuženi uz reviziju nije dostavio, niti se pozvao na suprotne sudske odluke iz kojih bi proizilazilo da je na drugačiji način odlučivano o prigovoru zastarelosti potraživanja u istoj ili istovetnoj činjenično- pravnoj situaciji.
Iz navedenih razloga, na osnovu člana 404. stav 2. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u stavu prvom izreke.
Ispitujući dozvoljenost revizije u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je našao da revizija nije dozvoljena.
Odredbom člana 403. stav 3. ZPP propisano je da revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijenog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.
Odredbom člana 28. stav 1. ZPP propisano je, između ostalog, da ako je za utvrđivanje prava na izjavljivanje revizije merodavna vrednost predmeta spora, kao vrednost predmeta spora uzima se samo vrednost glavnog zahteva, dok se prema odredbi člana 2. istog člana ne uzimaju u obzir kamate, ugovorna kazna i ostala sporedna traženja, kao i troškovi postupka, ako ne čine glavni zahtev.
Tužilac, kao izvršni poverilac, podneo je sudu 19.11.2018. godine predlog za izvršenje na osnovu verodostojne isprave – menice protiv tuženog kao izvršnog dužnika. Vrednost predmeta spora iznosi 1.142.203,26 dinara, koliko je potraživanje tužioca na ime glavnog duga, dok novčani iznosi na ime potraživanja dospele ugovorene i zakonske zatezne kamate predstavljaju sporedna traženja i kao takva nisu uzeta u vrednost predmeta spora, shodno odredbama člana 28. stav 1. i 2. ZPP.
Imajući u vidu da se radi o imovinskopravnom sporu u kome vrednost predmeta spora ne prelazi zakonom propisani revizijski cenzus za dopuštenost revizije po članu 403. stav 3. ZPP, to je Vrhovni kasacioni sud našao da revizija tuženog nije dozvoljena.
Iz tog razloga, na osnovu člana 413. ZPP, odlučeno je kao u stavu drugom izreke.
Predsednik veća – sudija
Zvezdana Lutovac, s.r.
Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić
