Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Slađane Nakić Momirović, predsednika veća, Dobrile Strajina, Marine Milanović, Branislava Bosiljkovića i Katarine Manojlović Andrić, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Ivan Ćalović, advokat iz ..., protiv tužene Republike Srbije, koju zastupa Državno pravobranilaštvo, Odeljenje u Beogradu, radi naknade materijalne štete, odlučujući o reviziji tužene izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž rr 213/20 od 10.08.2020. godine, u sednici održanoj 27.05.2021. godine, doneo je

R E Š E NJ E

NE DOZVOLJAVA SE odlučivanje o posebnoj reviziji tužene izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž rr 213/20 od 10.08.2020. godine, kao izuzetno dozvoljenoj.

ODBACUJE SE, kao nedozvoljena, revizija tužene izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž rr 213/20 od 10.08.2020. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Čačku Prr 354/19 od 09.12.2019. godine, stavom prvim izreke, obavezana je tužena da tužiocu isplati ukupan iznos od 488.319,86 dinara na ime naknade imovinske štete nastale nesprovođenjem namirenja potraživanja u korist tužioca, utvrđenog pod rednim brojem 45. u predmetu St 4558/10, a zbog postojanja uzročno-posledične veze sa direktnom odgovornošću tuženog, koji je na osnovu pravnosnažnog rešenja St 345/18 od 16.04.2018. godine, izazvao utvrđenu povredu prava na suđenje u razumnom roku u predmetu St 4558/10 pred Privrednim sudom u Beogradu, sa zakonskom zateznom kamatom počev od 12.03.2013. godine, do konačne isplate. Drugim stavom izreke, obavezana je tužena da tužiocu na ime naknade troškova parničnog postupka isplati iznos od 30.000,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom počev od dana izvršnosti presude, do isplate.

Presudom Apelacionog suda u Kragujevcu Gž rr 213/20 od 10.08.2020. godine, prvim stavom izreke, odbijena je kao neosnovana žalba tužene i potvrđena prvostepena presuda u delu stava prvog izreke kojim je obavezana tužena da tužiocu ime naknade imovinske štete nastale nesprovođenjem namirenja potraživanja u korist tužioca, utvrđenog pod rednim brojem 45. u predmetu St 4558/10. a zbog postojanja uzročno-posledične veze sa direktnom odgovornošću tuženog, koji je na osnovu pravnosnažnog rešenja St 345/18 od 16.04.2018. godine, izazvao utvrđenu povredu prava na suđenje u razumnom roku u predmetu St 4558/10 pred Privrednim sudom u Beogradu, sa zakonskom zateznom kamatom počev od 03.07.2019. godine, kao dana podnošenja tužbe, do konačne isplate. Drugim stavom izreke, preinačena je prvostepena presuda u preostalom delu prvog stava izreke i stavu trećem izreke, tako što je odbijen deo tužbenog zahteva tužioca kojim je tražio da se obaveže tužena da mu na dosuđeni iznos od 488.319,86 dinara plati zakonsku zateznu kamatu počev od 12.03.2013. godine, kao dana donošenja rešenja o utvrđenom potraživanju, pa do 03.07.2019. godine, kao dana podnošenja tužbe, kao neosnovan. Trećim stavom izreke, obavezana je tužena da tužiocu nakandi troškove postupka u iznosu od 30.000,00 dinara sa zakonskom zatezmnom kamatom počev od izvršnosti presude do konačne isplate.

Protiv pravnosnažne drugostepene presude, tužena je blagovremeno izjavila reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava sa predlogom da se o reviziji odlučuje kao izuzetno dozvoljenoj, na osnovu člana 404. Zakona o parničnom postupku (,,Službeni glasnik RS“ broj 72/11, 49/2013-US, 74/2013-US, 55/14 i 87/18).

Prema članu 404. ZPP revizija je izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom, ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija). O dozvoljenosti i osnovanosti posebne revizije odlučuje Vrhovni kasacioni sud u veću od pet sudija.

Pravnosnažnom presudom odlučeno je o naknadi na ime novčanog obeštećenja za imovinsku štetu koja je tužiocu izazvana povredom prava na suđenje u razumnom roku u predmetu Privrednog suda u Beogradu St 4558/10, kojom je utvrđeno da je tužbeni zahtev osnovan, a tužena obavezana da navedenu naknadu plati tužiocu sa pripadajućom kamatom. O ovom pravu tužioca i o visini tražene naknade, sudovi su odlučili uz primenu materijalnog prava koje je u skladu sa pravnim shvatanjem izraženim kroz odluke Vrhovnog kasacionog suda, u kojima je odlučivano o istovetnim zahtevima tužilaca, sa istim ili sličnim činjeničnim stanjem i pravnim osnovom, zbog čega u ovom slučaju ne postoji potreba za razmatranjem pravnih pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, kao ni potreba za ujednačavanjem sudske prakse, niti novim tumačenjem prava.

Shodno iznetom, Vrhovni kasacioni sud nalazi da u ovom slučaju nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o reviziji tužene, kao izuzetno dozvoljenoj, u smislu člana 404. stav 1. ZPP, na osnovu čega je i odlučeno kao u stavu prvom izreke.

Ispitujući dozvoljenost revizije na osnovu člana 410. stav 2. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je našao da revizija nije dozvoljena ni kao redovna.

Odredbom člana 403. stav 3. ZPP propisano je da revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijenog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.

Tužba radi naknade štete podneta je 03.07.2019. godine, a vrednost predmeta spora označena u tužbi iznosi 488.319,86 dinara.

Pošto vrednost predmeta spora pobijanog dela pravnosnažne presude očigledno ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe, revizija tužioca nije dozvoljena.

Na osnovu člana 413. ZPP, odlučeno je kao u drugom stavu izreke.

Predsednik veća – sudija

Slađana Nakić Momirović,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić