Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Predraga Trifunovića, predsednika veća, Zvezdane Lutovac i Jelene Borovac, članova veća, u parnici tužioca Republike Srbije – Ministarstvo odbrane – Vojno građevinski centar Beograd, kojeg zastupa Direkcija za imovinskopravne poslove – Odeljenje u Beogradu, protiv tužene A.T. iz Z., čiji je punomoćnik advokat R.R. iz B., radi otkaza ugovora i iseljenja, odlučujući o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž br.8022/12 od 21.02.2014. godine, u sednici veća od 22.04.2015. godine, doneo je

R E Š E NJ E

PRIHVATA SE odlučivanje o reviziji tužioca kao izuzetno dozvoljenoj na osnovu člana 395. ZPP.

USVAJA SE revizija tužioca, UKIDA SE presuda Apelacionog suda u Beogradu Gž br.8022/12 od 21.02.2014. godine i predmet vraća istom sudu na ponovno suđenje.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Prvog osnovnog suda u Beogradu P br.4171/11 od 27.04.2012. godine, stavom prvim izreke, dozvoljeno je objektivno preinačenje tužbe iz podneska tužioca od 09.06.2008. godine. Stavom drugim izreke, odbijen je kao neosnovan tužbeni zahtev tužioca kojim je tražio da se otkaže ugovor o korišćenju stana br.1044 od 20.08.1987. godine koji je zaključen između stranaka i da se tužena obaveže da se sa svim licima i stvarima iseli iz stana broj …, u ul. …, u Z. i da mu tako ispražnjen stan od lica i stvari, preda na slobodno raspolaganje i korišćenje. Stavom trećim izreke, tužilac je obavezan da tuženoj naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 154.500,00 dinara, u paricionom roku.

Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž.br.8022/12 od 21.02.2014. godine, odbijena je kao neosnovana žalba tužioca i potvrđena navedena prvostepena presuda u stavovima drugom i trećem izreke. Stavom drugim izreke, tužilac je obavezan da tuženoj na ime naknade troškova drugostepenog postupka isplati 48.000,00 dinara.

Protiv navedene pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužilac je blagovremeno izjavio reviziju, zbog bitnih povreda odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava, predloživši da se o reviziji odluči kao o izuzetno dozvoljenoj, na osnovu člana 404. ZPP.

Rešenjem R3 br.7/15 od 16.01.2015. godine, Apelacioni sud u Beogradu je predložio odlučivanje o reviziji tužioca kao izuzetno dozvljenoj na osnovu odredbe člana 395. ZPP.

Ocenjujući uslove za odlučivanje o reviziji kao izuzetno dozvoljenoj na osnovu člana 395. („Sl. glasnik RS“, broj 125/04, 111/09), koji se primenjuje u ovom postupku na osnovu člana 506. stav 1. ZPP („Sl. glasnik RS“ broj 72/11 jer je ranija presuda ukinuta 10.02.2011. godine, pre 01.02.2012. godine kao dana stupanja na snagu važećeg ZPP) Vrhovni kasacioni sud nalazi da su ispunjeni uslovi za odlučivanje o reviziji tužioca kao izuzetno dozvoljenoj, zbog ujednačavanja sudske prakse i razmatranja pravnih pitanja od opšteg interesa, prihvativši predlog Apelacionog suda, pa je odlučio kao u stavu prvom izreke.

Ispitujući pravilnost pobijane presude u smislu člana 399. ZPP („Sl. glasnik RS“, broj 125/04, 111/09) Vrhovni kasacioni sud nalazi da je revizija osnovana zbog pogrešno primenjenog materijalnog prava usled čega je činjenično stanje ostalo nepotpuno utvrđeno.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju pravni prethodnik tužioca je nosilac prava korišćenja stambene zgrade u ul. … u Z., u kojoj se nalazi sporni stan broj …, površine 39,56 m2, po strukturi jednosoban. Majka tužene V.M., bila je nosilac stanarskog prava na spornom stanu na osnovu ugovora o korišćenju stana koji je zaključila u tom svojstvu 1971. godine u kojem je kao jedini član njenog porodičnog domaćinstva bila označena ovde tužena A.. Posle majčine smrti, tužena je zaključila ugovor o korišćenju stana na neodređeno vreme sa pravnim prethodnikom tužioca 20.08.1987. godine, a kao jedini član njenog porodičnog domaćinstva u ugovoru je označena njena sestra N.M., koja se kasnije iselila. Tužena je zaključila brak sa G.T. 16.12.1989. godine, u kojem su 1990. dobili sina. Oni su 1991. godine bili podneli predlog za sporazumni razvod braka, koji je povučen. Pravnosnažnom presudom Četvrtog opštinskog suda u Beogradu P br.3681/07 od 26.03.2008. godine, razveden je brak zaključen između A. i G.T., a maloletno dete povereno majci na samostalno vršenje roditeljskog prava. Na osnovu ugovora o zakupu od 19.09.1991. godine, G.T. je postao zakupac na neodređeno vreme na jednosobnom stanu broj…, u ul. … u Z., koji je otkupio po ugovoru o otkupu zaključenim 04.11.1997. godine, sa prodavcem Opštinom Zemun. Prema izveštaju MUP-a Srbije od 18.10.2011. godine, tužena je prijavljena na adresi … (ranije …) u Z., a G.T. na adresi … u Z.. Na osnovu izveštaja Komisije tužioca od 22.05.2002. godine, sačinjene nakon obilaska spornog stana, utvrđeno je da tužena više ne živi u tom stanu, da je stan prazan i da na poštanskom sandučetu pored imena tužene stoji natpis video klub Z.p., kome je stan izdavan. Tužilac je zatim podneo tužbu u ovoj parnici 20.02.2003. godine, iz dva razloga: zbog nenamenskog korišćenja stana – izdavanja trećim licima i činjenice da je suprug tužilje vlasnik drugog stana (u ul. …u Z.).

Polazeći od utvrđenog činjeničnog stanja nižestepeni sudovi zaključuju da je tužbeni zahtev tužioca nije osnovan jer se u konkretnom slučaju ne može primeniti odredba člana 35. stav 1. tačka 4. Zakona o stanovanju, koja propisuje mogućnost za zakupodavca, da otkaže ugovor o zakupu stana ako zakupac, njegov bračni drug ili drugi član njegovog porodičnog domaćinstva, stekne u svojinu useljiv stan koji je odgovarajući za to porodično domaćinstvo. Po nalaženju prvostepenog suda, zato što su oba stana - sporni i otkupljeni stan po strukturi jednosobni, zbog čega sticanjem u svojinu stana od strane njenog bračnog druga, nije rešeno stambeno pitanje za porodično domaćinstvo tužene. Osim toga nalazi da je u međuvremenu došlo do razvoda njihovog braka 2008. godine, usled čega je tužena dovedena u situaciju da nema rešenu stambenu situaciju. Sa pravnog stanovišta drugostepenog suda tužbeni zahtev nije osnovan iz dva razloga što tužilac, na čijoj strani je bio teret dokazivanja te činjenice, nije dokazao u smislu člana 223. ZPP, da je stan koji je tadašnji suprug tužene G.T. stekao otkupom 04.11.1997. godine (a prethodno na osnovu ugovora o zakupu tog stana na neodređeno vreme iz 1991. godine) bio odgovarajući stan za njihovo porodično domaćinstvo.

Međutim, za sada se ne može prihvatiti stanovište nižestepenih sudova da u konkretnom slučaju nema mesta primeni odredbe člana 35. stav 1. tačka 4. Zakona o stanovanju, u situaciji kada je izostala pravilna ocena pojma „odgovarajućeg stana“ u smislu odredbe člana 17. stav 2. Zakona o stanovanju. Takođe, tužilac osnovano ističe u reviziji da je tokom postupka priložio ugovor o zakupu stana na neodređeno vreme u ul. … u Z., tadašnjeg supruga tužene G.T., koji je njegovim otkupom stekao pravo vlasništva na tom useljivom stanu, za vreme njihovog braka, iz kojeg se može utvrditi površina ovog stana; a koji u postupku kao dokaz nije ocenjen.

Zbog toga će drugostepeni sud u ponovnom postupku na osnovu pismenih dokaza u spisima, a po potrebi i drugim dokazima, pouzdano utvrditi koje je površine „otkupljeni stan“ tadašnjeg supruga tužene G.T. u ul. … u Z., da bi mogao da oceni da li je taj stan bio odgovarajući za njihovo tadašnje porodično domaćinstvo u smislu člana 17. stav 2. Zakona o stanovanju; i da li su u konkretnom slučaju ispunjeni uslovi za otkaz ugovora o korišćenju spornog stana tuženoj na osnovu člana 35. stav 1. tačka 4. Zakona o stanovanju.

Kako odluka o troškovima postupka zavisi od ishoda odluke o glavnoj stvari, to je i ona ukinuta na osnovu člana 161. stav 3. ZPP.

Iz izloženih razloga, Vrhovni kasacioni sud je ukinuo drugostepenu presudu na osnovu člana 407. stav 2. ZPP.

Predsednik veća-sudija

Predrag Trifunović,s.r.