Vrhovni sud je ispitao pobijanu presudu na osnovu člana 408. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 72/11... 10/23) i utvrdio da revizija tužene nije osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužena je bila u radnom odnosu kod tužilje u periodu od 2003. godine do 16.02.2015. godine, zaposlena na radnom mestu računovođe obavljajući poslove šefa računovodstva. Prema opisu poslova, tužena je bila zadužena za poslove finansijske operative i organizacije budžetskog računovodstva, koje je bilo vezano za račune tužilje u Upravi za trezor na koje su stizala sredstva dobijena iz budžeta Grada Pančeva. U periodu od 09.10.2003. do 31.12.2014. godine tužena je sukcesivno sa računa tužilje prenosila na svoje bankovne račune sredstva tužilje, navodeći kao šifre plaćanja 240 (druga primanja), 241 (neoporeziva primanja zaposlenih), 221 (finalna potrošnja), 246 (obustave od zarada) i 290 (administrativne zabrane), a sve uplate navedene pod tim šiframa izvršene su bez osnova, jer tužena osim redovne zarade nije ostvarivala druga primanja i nije imala drugih potraživanja prema tužilji. Uplate po šifri 240 (zarada i druga primanja) delom su vršena bez osnova, jer je tužena uplaćivala na svoje račune više iznose od onih koji joj pripadaju po ostvarenom radu. Tužena je posao obavljala na taj način što je poresku prijavu za porez na zarade popunjavala jednom vrstom podataka koje je direktor potpisala, zatim je korektorom izbeljivala podatke koji se tiču broja zaposlenih i unosila drugi manji broj, pa proizlazi da je porez na zarade bio manji jer je prikazivano da ima 9-10 zaposlenih, a bilo ih je 34. Ukupan iznos koje je tužena na navedeni način bez pokrića u poslovnoj dokumentaciji, odnosno bez osnova sa računa tužilje broj 840-30664-90 i broj 840- 30668-80, prebacivala na svoje privatne račune kod više banaka iznose 22.503.987,45 dinara u periodu od 2003. do 2014. godine. Ministarstvo finansija je izvršilo kontrolu kod tužilje i utvrđeno je da nisu uplaćene određene poreske obaveze, pa je protiv tužilje pokrenut postupak prinudne naplate neplaćenih poreskih dažbina u iznosu od nešto više od 27.000.000,00 dinara. Zbog toga je račun tužilje bio blokiran, što je značilo nemogućnost isplate zarada zaposlenima i rad biblioteke bio je onemogućen u celini. Postojala je mogućnost da i račun Grada Pančeva bude blokiran. Gradonačelnik Grada Pančeva je rešenjem od 22.10.2015. godine po zahtevu odobrio finansijska sredstva Gradskoj biblioteci „Pančevo“ za izmirenje duga po rešenju Poreske uprave, Filijale Pančevo i odobrio uplatu finansijskih sredstva Gradskoj biblioteci „Pančevo“ u iznosu od 27.500.000,00 dinara, a istim rešenjem je određeno da se odobrena sredstva imaju isplatiti iz budžeta Grada Pančeva za 2015. godinu, uz obavezu da Gradska biblioteka „Pančevo“ dostavi obračun kamate i drugu finansijsku dokumentaciju i da na tekući račun budžeta Grada Pančeva vrati neutrošena sredstva nakon konačnog obračuna. Zbog toga je SO Pančevo 21.10.2015. godine donela i Odluku o izmeni i dopunama Odluke o budžetu Grada Pančeva za 2015. godinu, što je bio rebalans budžeta grada za narednu godinu. Presudom Apelacionog suda u Beogradu Kž1 251/17 od 30.03.2017. godine (usvajanjem žalbe branioca okrivljene) preinačena je presuda Višeg suda u Pančevu K 44/16 od 30.01.2017. godine i tužena osuđena za krivično delo zloupotreba položaja odgovornog lica iz člana 234. stav 3. u vezi stava 1. KZ RS osuđena je na kaznu zatvora od pet godina. Određeno je da se od okrivljene oduzme imovinska korist pribavljena krivičnim delom od 20.595.502,82 dinara, a oštećena ovde tužilja upućena na parnični postupak radi ostvarivanja imovinskopravnog zahteva. Rešenjem Višeg suda u Pančevu Kv 171/16 od 18.10.2016. godine za radnje koje su tuženoj stavljene na teret, a izvršene na štetu tužilje u periodu od 2003. do 2015. godine zbog nastupanja zastarelosti krivičnog gonjenja, postupak je obustavljen. U tom periodu tužena je prisvojila novčana sredstva u iznosu od 1.908.484,63 dinara.

Pri ovako utvrđenom činjeničnom stanju, prvostepeni sud je usvojio tužbeni zahtev tužilje delimično i to za 20.595.502,82 dinara, dok je u preostalom delu tužbeni zahtev odbio kao neosnovan.

Drugostepeni sud je prihvatio pravne razloge prvostepenog suda, nalazeći da je tužena tužilji očigledno uzrokovala štetu na nezakonit način i to zloupotrebom službenog položaja ovlašćenog lica, za šta je osuđena presudom Apelacionog suda u Beogradu Kž1 251/17 od 30.03.2017. godine na kaznu zatvora od pet godina. Pri tome je konstatovano da su naznačenim krivičnim delom obuhvaćene radnje u periodu od 2006. do 2014. godine pri čemu je izvršeno krivično delo iz člana 234. stav 3. u vezi stava 1. KZ RS. Odgovornost za naknadu štete tužene zasniva se na odredbi člana 154. stav 1. i člana 158. Zakona o obligacionim odnosima. Prihvaćena je i pravna argumentacija prvostepenog suda da se u ovom slučaju radi o sredstvima tužilje, jer je Grad Pančevo preneo iz budžeta naznačena sredstva na račun tužilje radi podmirenja svojih obaveza, pa se ta sredstva imaju smatrati sredstvima tužilje. Činjenica da je nakon što je otkrivena zloupotreba službenog položaja od strane tužene i pričinjena šteta tužilji Grad Pančevo prebacio potreban novac za uplatu obaveza koje je Grad Pančevo imao, ne znači da je tužilja na ovaj način obeštećena. Tužena je u obavezi da uspostavi stanje koje je bilo pre nego što je šteta nastala, shodno odredbi člana 185. stav 1. ZPP. Drugostepeni sud je prihvatio i druge pravne razloge prvostepenog suda vezano za ocenu zastarelosti, što nije posebno obrazlagao shodno odredbi člana 396. stav 1. ZPP.

Po oceni Vrhovnog suda, pravilno su nižestepeni sudovi na utvrđeno činjenično stanje primenili materijalno pravo.

Pravilan je zaključak nižestepenih sudova da je tužena odgovorna za prouzrokovanu štetu i da je ista dužna shodno članu 154, članu 185. stav 1. ZPP da ih nadoknadi tužilji. Grad Pančevo jeste prebacio naknadno sredstva tužilji radi izvršenja svojih obaveza, koje su ranije trebalo da budu izvršene, a koje nisu izvršene zbog nezakonitog ponašanja tužene, pa se stoga prvobitna sredstva koja su prebačena tužilji mogu smatrati njenim sredstvima, jer su od strane Grada Pančeva iz budžeta namenski prebačena na račun tužilje radi namirenja njenih zakonskih obaveza. Stoga se navodi iz revizije tužene da je tužilja naknadnim prebačajem 27.500.000,00 dinara od strane Grada Pančeva radi izmirivanja svojih obaveza obeštećena, ne mogu prihvatiti kao razlog da tužilja nema pravo na potraživanje tih sredstava i da tužena nije u obavezi da naknadi pričinjenu štetu. Tužena je osuđena pravnosnažnom krivičnom presudom na kaznu zatvora od pet godina upravo za radnju kojom je prouzrokovala štetu tužilji, te je stoga shodno citiranim propisima dužna istu i naknaditi.

Shodno napred iznetom, Vrhovni sud je na osnovu člana 414. stav 1. ZPP, odlučio kao u izreci.

Predsednik veća – sudija

Gordana Komnenić,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić