U IME NARODA

Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija Zvezdane Lutovac, predsednika veća, Dragane Marinković i Ivane Rađenović, članova veća, u pravnoj stvari tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Borisav Jovanović, advokat iz ..., protiv tuženih BB i VV, oboje iz ..., čiji je zajednički punomoćnik Marija Joksović, advokat iz ..., radi oglašenja zaveštanja ništavim, odlučujući o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 634/21 od 17.06.2021. godine, u sednici održanoj 25.01.2023. godine, doneo je

P R E S U D U

ODBIJA SE, kao neosnovana, revizija tužioca izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 634/21 od 17.06.2021. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Višeg suda u Somboru P 47/19 od 17.12.2020. godine, koja je ispravljena rešenjem istog suda P 47/19 od 11.02.2021. godine, stavom prvim izreke, odbijen je tužbeni zahtev kojim je tužilac tražio da se zaveštanje pokojne GG iz ..., koje je proglašeno u Osnovnom sudu u Somboru dana 20.06.2018. godine u predmetu O 1018/18, oglasi ništavim i utvrdi da ne proizvodi nikakvo pravno dejstvo. Stavom drugim izreke, obavezan je tužilac da naknadi tuženima troškove parničnog postupka u iznosu od 478.272,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od izvršnosti presude do isplate.

Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 634/21 od 17.06.2021. godine, odbijena je žalba (tužioca) i potvrđena presuda Višeg suda u Somboru P 47/19 od 17.12.2020. godine, ispravljena rešenjem istog suda P 47/19 od 11.02.2021. godine.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tužilac je blagovremeno izjavio reviziju zbog bitnih povreda odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava.

Ispitujući pobijanu presudu na osnovu člana 408. Zakona o parničnom postupku - ZPP („Službeni glasnik RS“, br. 72/11, 55/14, 87/18 i 18/20), Vrhovni kasacioni sud je našao da je revizija tužioca dozvoljena na osnovu člana 403. stav 3. ZPP, ali da nije osnovana.

Donošenjem pobijane presude nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju Vrhovni kasacioni sud pazi po službenoj dužnosti. Nema ni bitne povrede postupka iz člana 374. stav 1. u vezi sa članom 383. ZPP, učinjene pred drugostepenim sudom, na koju se navodima revizije ukazuje, jer je taj sud odlučio na osnovu činjeničnog stanja utvrđenog u prvostepenom postupku i nije ga izmenio bez održavanja rasprave, već je izveo pravne zaključke drugačije od prvostepenog suda. Bitna povreda postupka iz člana 374. stav 2. tačka 12. ZPP ne može biti razlog za izjavljivanje revizije u smislu člana 407. stav 1. tačke 2. i 3. ZPP.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilac i tuženi su rođena braća i sinovi sada pokojne GG, a tužena je ćerka tuženog VV i njena unuka. Pokojna GG rođena je ... godine, završila je četiri razreda osnovne škole, znala je da piše i čita latinično i ćirilično pismo i služila se srpskohrvatskim i nemačkim jezikom. GG je zajedno sa prvim suprugom stekla kuću u ... u ulici ... broj ... . Njen suprug je 1969. godine otišao da radi u ... i GG mu se ubrzo pridružila. U ... je živela i radila sve do 1993/1994. godine, kada se vratila u ... . Kod roditelja u ... otišao je i ovde tužilac, koji i danas tamo živi sa porodicom, dok je tuženi VV ostao da živi u ..., gde je zasnovao svoju porodicu. Predmetna kuća, vlasništvo sada pokojne GG je etažirana i sastoji se od tri zasebna dela: sprat na kome živi tuženi VV sa suprugom i unukom, dva posebna dela u prizemlju, u jednom je živela sada pokojna GG po povratku iz ..., a u drugom tužilac, kada je dolazio u .... Pokojna GG je bila u dobrim odnosima sa svojim sinovima, a nakon sukoba 2014. godine između tužioca i pok. GG, tužilac je dolazio u ... ali nije obilazio majku, sve do 12.02.2018. godine kada ju je posetio. Tuženi VV je živeo u stanu pored majke, obilazio ju je ali ne stalno, dok je tužena unuka BB konstantno pomagala i brinula o njoj.

Sada pok. GG je duže vreme planirala da sačini zaveštanje, naročito posle saobraćajne nesreće, u kojoj je zadobila tešku telesnu povredu zbog čega se teško kretala, pa joj je bila neophodna pomoć koju joj je jedino pružala unuka, tužena BB i kojoj je htela da ostavi celokupnu imovinu. Po savetu advokata je promenila prvobitne planove i odlučila da deo imovine ostavi i sinovima. Predmetno zaveštanje je sačinjeno u kancelariji advokata i na dan potpisivanja doneto je kod GG, te dato da pročita, što je ona i učinila, govoreći da je upravo kako su se dogovorile i da je tako htela. Po dolasku svedoka i upoznavanja sa procedurom, zaveštanje je naglas pročitala advokatica pred svima, rečenicu po rečenicu, a GG je nakon svake rečenice govorila „tako je i tako hoću“. Kada je zaveštanje pročitano, GG je isto potpisala, a zatim i prisutni svedoci, a pre stavljanja zaveštanja u kovertu i pečaćenja, advokat je još jednom dala zaveštanje u ruke GG, koja ga je letimično pogledala. Primerak zaveštanja koji je zapečaćen ostao je kod GG, dok je drugi primerak zaveštanja advokatica ostavila kod sebe u arhivi.

Predmetno zaveštanje pred svedocima, sačinjeno 31.08.2017. godine, sadrži pobrojanu imovinu koju je GG posedovala, zatim da od naslednika ima dva sina i način na koji raspolaže navedenom imovinom. Pored toga navedeno je da je pročitala zaveštanje, da ga je u celosti razumela i da kao dokaz toga, kao svoje, svojeručno pred svedocima potpisuje, te da isto predstavlja njenu poslednju volju, da želi da se posle njene smrti sa njenom imovinom postupa na napred navedeni način. Posle toga, pored mesta sastavljanja i datuma, nalazi se svojeručni potpis zaveštaoca, a ispod je tekst sledeće sadržine: „Mi dole potpisani svedoci zaveštanja izjavljujemo da zaveštaoca lično poznajemo, te da nas je ona pozvala da joj budemo svedoci zaveštanja, te stoga potvrđujemo da je imenovana u našem stalnom prisustvu izjavila da je to njena poslednja volja, te da ga je pred nama pročitala, a nakon toga svojeručno potpisala, a u dokaz toga se i mi kao svedoci zaveštanja dole svojeručno potpisujemo“. Nakon toga su svojeručni potpisi svedoka (DD i ĐĐ, sa JMBG i brojem lične karte). Na kraju zaveštanja je rukom napisana potvrda o proglašenju testamenta od 20.06.2018. godine od strane sudije Osnovnog suda u Somboru, uz konstataciju da o tome postoji sačinjen zapisnik broj O 1018/2018. Sada pokojna GG je u vreme sačinjavanja zaveštanja bolovala od određenih somatskih bolesti, bila je otežano pokretna zbog preloma levog skočnog zgloba, ali bez remetilačkih psihičkih smetnji za slobodno izražavanje volje. Njeno telesno zdravstveno stanje nije kompromitovalo psihičke funkcije. U vreme sačinjavanja zaveštanja bila je poslovno sposobna i mogla je da slobodno izrazi svoju volju prilikom sastavljanja istog pred svedocima. Jednostrana izjava volje (zaveštanje) je data slobodno, bez pretnje, prinude ili zablude. GG je preminula 27.03.2018. godine.

Polazeći od ovako utvrđenog činjeničnog stanja, prvostepeni sud je odbio tužbeni zahtev sa obrazloženjem da je sporno zaveštanje rušljivo u smislu člana 168. Zakona o nasleđivanju jer prilikom sačinjavanja istog nije ispoštovana forma propisana članom 85. tog zakona (zaveštalac nije pred svedocima pročitala zaveštanje, niti dala izjavu da je to učinila), ali kako je tužilac tužbenim zahtevom tražio utvrđenje ništavosti zaveštanja, a nije dokazao postojanje zakonskih razloga za ništavost u smislu članova 155. do 158. ZON, isto nije moglo biti poništeno kao rušljivo, jer sud odlučuje u granicama postavljenog zahteva.

Po stanovištu drugostepenog suda pravni zaključak prvostepenog suda o rušljivosti spornog zaveštanja nije pravilan, jer zaveštanje ima oblik potreban za njegovu punovažnost u smislu člana 85. Zakona o nasleđivanju. U izjavama pokojne GG „da tako je“ i „tako hoću“, izgovorenim nakon svake rečenice čitanog predmetnog zaveštanja od strane advokatice u prisustvu svedoka, sadržana je neophodna izjava zaveštaoca da je sačinjeno zaveštanje pročitala i da je to njena poslednja volja, čime je ostvaren cilj zakonom propisane forme za ovaj oblik zaveštanja. Kako je predmetno zaveštanje sačinjeno u skladu sa odredbama Zakona o nasleđivanju, kako u pogledu sadržine zaveštanja, tako i u pogledu zaveštajne sposobnosti ostavioca i same forme isprave, to isto nije ništavo u smislu odredaba članova 155. do 158. tog zakona, niti je rušljivo u smislu članova 85. i 164. u vezi člana 168. istog zakona.

Po oceni Vrhovnog kasacionog suda, pobijana drugostepena presuda zasnovana je na pravilnoj primeni materijalnog prava.

Prema članu 85. Zakona o nasleđivanju („Službeni glasnik RS“ broj 46/95 i 6/2015) zaveštalac koji zna da čita i piše može zaveštanje sačiniti tako što će pred dva svedoka izjaviti da je već sačinjeno pismeno pročitao, da je to njegova poslednja volja i potom se na pismeno svojeručno potpisati (stav 1). Svedoci se istovremeno potpisuju na samom zaveštanju, a poželjno je da se naznači njihovo svojstvo kao svedoka (stav 2).

Dakle, postupak sastavljanja pismenog zaveštanja pred dva svedoka regulisan je zakonom koji zahteva strogu formalnost pri sačinjavanju ovog pravnog akta. Za punovažnost ovako sačinjenog zaveštanja potrebno je da već sastavljen tekst zaveštalac pročita i pred oba svedoka izjavi da je to njegovo zaveštanje, odnosno da je to njegova poslednja volja, potpiše ga pred svedocima koji odmah za njim, jedan za drugim, potvrđuju autentičnost zaveštaočevog potpisa i izjavu da priznaje zaveštanje za svoju poslednju volju. Izjava zaveštaoca da je pročitao sačinjeno pismeno i da je to njegova poslednja volja predviđena je kao bitan element forme ove vrste zaveštanja sa ciljem da zaveštalac navedenom izjavom pred svedocima potvrdi da zna sadržinu unapred sačinjenog zaveštanja i da je ono što potpisuje njegova poslednja volja. Iz navedene zakonske odredbe proizilazi da se za punovažnost alografskog zaveštanja ne traži da zaveštalac pročita zaveštanje pred zaveštajnim svedocima, već samo da izjavi da je zaveštanje prethodno pročitao i da ga priznaje za svoje i da nakon toga zaveštanje svojeručno potpiše pred svedocima. Zaveštalac na ovaj način priznaje zaveštanje kao izraz svoje volje, a uloga svedoka je u potvrđivanju upravo tog priznanja i potvrđivanje njihovog svojstva svedoka koji su prisustvovali tom činu.

U konkretnom slučaju, suprotno revizijskim navodima kojima se osporava utvrđeno činjenično stanje, a što ne može biti razlog za izjavljivanje revizije u smislu člana 407. stav 2 ZPP, utvrđeno je da je zaveštalac znala da čita i piše ćirilično pismo, da je sačinjeni tekst zaveštanja pročitala ranije, da je advokatica koja ga je sastavila naglas pročitala zaveštanje pred zaveštaocem i prisutnim svedocima, a zaveštalac je nakon svake rečenice govorila „tako je i tako hoću“. U takvoj situaciji i po oceni Vrhovnog kasacionog suda, nije povređena forma spornog zaveštanja, jer je zaveštalac priznao zaveštanje za svoje kako izjavom, tako i samim potpisivanjem nakon čitanja. Kada se zaveštanje sačini unapred i preda zaveštaocu, zatim glasno pročita i kada iznad svake sumnje zaveštalac zna sadržinu pismena koju potpisuje, pa zatim izjavi da je to njegova poslednja volja, odnosno da navedeno pismeno u potpunosti odgovara njegovoj volji i potpiše zaveštanje, može se smatrati da je u takvoj izjavi sadržana izjava da je sačinjeno pismeno pročitao i da je to poslednja volja zaveštaoca, pa zaveštanje ima oblik potreban za punovažnost. U konkretnom slučaju ovaj cilj je zadovoljen izjavama koje je zaveštalac izgovarala posle svake pročitane rečenice zaveštanja koje je prethodno i sama pročitala, a posle čitanja još jednom potvrdila da je to njena poslednja volja i potom potpisala zaveštanje pred dva prisutna svedoka. Zato je neosnovano pozivanje tužioca na pogrešnu primenu materijalnog prava, budući da predmetno zaveštanje ispunjava sve uslove forme predviđene članom 85. Zakona o nasleđivanju.

Na osnovu iznetog, primenom člana 414. stav 1. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u izreci.

Predsednik veća – sudija

Zvezdana Lutovac, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić