Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija Božidara Vujičića, predsednika veća, Vesne Subić, Jelice Bojanić Kerkez, Zorane Delibašić i Gordane Komnenić, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Siniša Cvetković, advokat iz ..., protiv tužene Republike Srbije, Ministarstvo pravde RS, Osnovni sud u Vranju, koju zastupa Republičko javno pravobranilaštvo, Odeljenje u Leskovcu, radi naknade štete, odlučujući o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Višeg suda u Vranju Gž 374/2014 od 09.05.2014. godine, u sednici veća održanoj dana 08.07.2020. godine, doneo je

R E Š E NJ E

NE PRIHVATA SE odlučivanje o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Višeg suda u Vranju Gž 374/2014 od 09.05.2014. godine, kao o izuzetno dozvoljenoj.

ODBACUJE SE, kao nedozvoljena, revizija tužioca izjavljena protiv presude Višeg suda u Vranju Gž 374/2014 od 09.05.2014. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Vranju, Sudska jedinica u Bujanovcu P 4020/2012 od 14.05.2013. godine, usvojen je tužbeni zahtev i obavezana je tužena da tužiocu isplati na ime duga-naknade za izvršeni rad iznos od 1.827,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom od 14.03.2005. godine do isplate, kao i da tužiocu naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 35.300,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom od 14.05.2013. godine do isplate.

Presudom Višeg suda u Vranju Gž 374/2014 od 09.05.2014. godine, stavom prvim izreke, preinačena je presuda Osnovnog suda u Vranju P 4020/2012 od 14.05.2013. godine, tako što je odbijen kao neosnovan tužbeni zahtev kojim je traženo da se tužena obaveže da tužiocu isplati na ime duga-naknade za izvršeni rad, iznos od 1.827,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom od 14.03.2005. godine do isplate. Stavom drugim izreke, obavezan je tužilac da tuženoj naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 24.000,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom od 09.05.2014. godine do isplate.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tužilac je blagovremeno izjavio reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava pozivajući se na član 404. ZPP.

Odlučujući o izuzetnoj dozvoljenosti revizije u smislu člana 404. stav 2. Zakona o parničnom postupku („Sl. glasnik RS“, br 72/11…87/18), Vrhovni kasacioni sud je našao da nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o reviziji tužioca.

Primenom člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku („Sl. glasnik RS“ br.72/2011...87/2018), posebna revizija se može izjaviti zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja se ne bi mogla pobijati revizijom, ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda, potrebno razmotriti pravna pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i kada je potrebno novo tumačenje prava. Prema stavu 2. istog člana, ispunjenost uslova za izuzetnu dozvoljenost revizije, Vrhovni kasacioni sud ceni u veću od pet sudija.

Pravnosnažnom presudom odlučeno je tužbenom zahtevu kojim je traženo da se tužena obaveže da tužiocu isplati naknadu štete za izvršeni rad. Imajući u vidu da je pobijanom odlukom odlučeno o tužiočevom pravu uz adekvatnu primenu odredaba materijalnog prava, kao i da odluka u sporovima sa ovom vrstom tražene pravne zaštite zavisi od činjeničnog stanja utvrđenog u svakom konkretnom slučaju, to Vrhovni kasacioni sud nalazi da u ovoj pravnoj stvari ne postoji potreba ujednačavanja sudske prakse ili novog tumačenja prava, kao ni potreba za razmatranjem pravnih pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, što znači da nisu ispunjeni uslovi iz člana 404. stav 1. ZPP, na osnovu čega je i odlučeno je kao u stavu prvom izreke.

Prilikom ocene dozvoljenosti revizije, Vrhovni kasacioni sud je imao u vidu da je pobijanom odlukom preinačena prvostepena presuda, ali nalazi da u konkretnom slučaju nema mesta primeni odredbe o dozvoljenosti revizije na osnovu člana 403. stav 2. tačka 2. ZPP. Naime, navedena odredba može se primeniti samo kada se primenjuje opšti režim dopuštenosti ovog pravnog leka, prema vrednosti spora, odnosno u slučaju kada se radi o reviziji izjavljenoj protiv pravnosnažne presude u kojoj je pobijani deo pravnosnažne presude ili označena vrednost predmeta spora ispod granične vrednosti za dozvoljenost revizije, ali ne i u sporovima u kojima je posebnom odredbom ovog Zakona (ZPP) ili posebnim zakonom, određeno da revizija protiv odluke u toj vrsti sporova nije dozvoljena.

Ispitujući dozvoljenost revizije u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. Zakona o parničnom postupku, Vrhovni kasacioni sud je našao da revizija nije dozvoljena.

Tužba u ovoj pravnoj stvari je podneta 03.12.2012. godine, a pobijana vrednost predmeta spora je 1.827,00 dinara.

Odredbom člana 468. stav 1. ZPP, propisano je da se sporovima male vrednosti smatraju sporovi u kojima se tužbeni zahtev odnosi na potraživanje u novcu koji ne prelazi dinarsku protivvrednost 3.000 evra, po srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe. Odredbom člana 479. stav 6. ZPP, propisano je da protiv odluke drugostepenog suda kojom je odlučeno u sporu male vrednosti revizija nije dozvoljena.

Imajući u vidu da se u konkretnom slučaju radi o sporu u kome pobijana vrednost predmeta spora ne prelazi dinarsku protivvrednost 3.000 evra, što znači da se radi o sporu male vrednosti, to je i revizija tužioca nedozvoljena, primenom člana 479. stav 6. ZPP.

Radi navedenog, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu odredbe člana 413. Zakona o parničnom postupku, odlučio kao u stavu drugom izreke.

Predsednik veća – sudija

Božidar Vujičić, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić