.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI SUD
Rev 6635/2022
08.02.2024. godina
Beograd
Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Zvezdane Lutovac, predsednika veća, Ivane Rađenović, Vladislave Milićeviš, Jasmine Stamenković i Tatjane Miljuš, članova veća, u parnici tužilje AA iz ..., čiji je punomoćnik Vlastimir Simonović, advokat iz ..., protiv tuženog „DNN Kapital gradnja“ d.o.o. Vlasotince, koga zastupa punomoćnik Tanja Savić, advokat iz ..., radi utvrđenja, odlučujući o reviziji tuženog izjavljenoj protiv presude Višeg suda u Leskovcu Gž 1423/18 od 18.10.2018. godine, u sednici održanoj 08.02.2024. godine, doneo je
R E Š E NJ E
NE PRIHVATA SE odlučivanje o reviziji tuženog izjavljenoj protiv presude Višeg suda u Leskovcu Gž 1423/18 od 18.10.2018. godine, kao izuzetno dozvoljenoj.
ODBACUJE SE, kao nedozvoljena, revizija tuženog izjavljena protiv presude Višeg suda u Leskovcu Gž 1423/18 od 18.10.2018. godine.
ODBIJA SE zahtev tužilje za naknadu troškova odgovora na reviziju.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Osnovnog suda u Leskovcu, Sudska jedinica u Vlasotincu P 2273/16 od 20.10.2017. godine, stavom prvim izreke, usvojen je tužbeni zahtev i utvrđeno prema tuženom da je tužilja u celosti isplatila kupoprodajnu cenu stana u iznosu od 5.496.612,00 dinara ugovorom o preuzimanju ispunjenja i izjavom o prebijanju potraživanja od 15.09.2015. godine iz ugovora o kupoprodaji stana u ..., sada u ulici ... broj .., i to stan broj .. na četvrtom spratu, površine 49,45m2, izgrađen na kat.parceli broj .., .., .. i .. KO ..., koji je overen pred Osnovnim sudom u Nišu pod brojem Ov3 2128/13 od 10.06.2013. godine. Stavom drugim izreke, obavezan je tuženi da tužilji naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 35.300,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom na iznos od 31.500,00 dinara počev od dana izvršnosti presude do isplate.
Presudom Višeg suda u Leskovcu Gž 1423/18 od 18.10.2018. godine, odbijena je kao neosnovana žalba tuženog i potvrđena navedena prvostepena presuda.
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tuženi je blagovremeno izjavio reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava, sa predlogom da se o reviziji odluči na osnovu člana 404. Zakona o parničnom postupku.
Tužilja je podnela odgovor na reviziju, zahtevajući naknadu troškova sastava istog.
Odlučujući o dozvoljenosti izjavljene revizije na osnovu člana 404. stav 2. Zakona o parničnom postupku - ZPP („Službeni glasnik RS“, broj 72/11, 55/14, 87/18, 18/20 i 10/23), Vrhovni sud je našao da nisu ispunjeni uslovi iz stava 1. istog člana za odlučivanje o reviziji kao izuzetno dozvoljenoj.
Prema odredbi člana 404. stav 1. ZPP, revizija je izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja se ne bi mogla pobijati revizijom, ako Vrhovni kasacioni sud oceni da je potrebno razmotriti pravna pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, ujednačiti sudsku praksu ili dati novo tumačenje prava (posebna revizija).
Predmet tražene pravne zaštite je utvrđenje da je tužilja kao kupac u celosti isplatila kupoprodajnu cenu za određeni stan u ... . Nižestepeni sudovi su odluku o usvajanju tužbenog zahteva doneli uz primenu članova 296. i 453. stav 1. Zakona o obligacionim odnosima kod utvrđenja da je ispunjenje tužiljine obaveze isplate kuporodajne cene preuzelo treće lice koji je sa tuženim kao prodavcem izvršio kompenzaciju i na taj način izmirio obavezu tužilje kao dužnika. Ceneći ispunjenost uslova za posebnu reviziju, Vrhovni sud smatra da u ovom slučaju ne postoji potreba za razmatranjem pravnih pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, kao ni potreba novog tumačenja prava, niti neujednačena sudska praksa. U konkretnom slučaju tuženi navodima revizije osporava pravilnost utvrđenog činjeničnog stanja u pogledu preuzimanja ispunjenja tužiljine obaveze što ne može biti razlog za izjavljivanje posebne revizije, a uz reviziju nije dostavio niti se pozvao na presude iz kojih bi proizlazio zaključak o različitom odlučivanju sudova u istoj ili bitno sličnoj činjenično-pravnoj stvari.
Imajući u vidu da odluka o osnovanosti tužbenog zahteva i primena materijalnog prava zavise od utvrđenog činjeničnog stanja u konkretnom slučaju, Vrhovni sud nalazi da nisu ispunjeni uslovi iz člana 404. stav 1. ZPP, pa je u skladu s tim odlučio kao u stavu prvom izreke.
Ispitujući dozvoljenost revizije na osnovu člana 410. stav 2. tačka 5. u vezi člana 479. stav 6. ZPP, Vrhovni sud je našao da revizija nije dozvoljena.
Odredbom člana 468. stav 1. ZPP propisano je da se sporovima male vrednosti smatraju sporovi u kojima se tužbeni zahtev odnosi na potraživanje u novcu koje ne prelazi dinarsku protivvrednost 3.000 evra po srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe. Odredbom člana 479. stav 6. ZPP propisano je da protiv odluke drugostepenog suda kojom je odlučeno u sporu male vrednosti revizija nije dozvoljena.
Tužba radi utvrđenja u ovoj pravnoj stvari podneta je 10.05.2016. godine. U tužbi je označena vrednost predmeta spora od 10.000,00 dinara, koju je prihvatio i prvostepeni sud.
Kako je pobijanom drugostepenom presudom odlučeno u sporu male vrednosti u kome je prema članu 479. stav 6. ZPP isključeno pravo na izjavljivanje revizije, to revizija tuženog nije dozvoljena.
Na osnovu iznetog, primenom člana 413. ZPP, Vrhovni sud je odlučio kao u stavu drugom izreke.
Vrhovni sud je odbio zahtev tužilje za naknadu troškova za sastav odgovora na reviziju, s obzirom da nisu bili nužni za vođenje ove parnice u smislu člana 154. stav 1. ZP, zbog čega je u smislu člana 165. stav 1. ZPP odlučio kao u stavu trećem izreke.
Predsednik veća – sudija
Zvezdana Lutovac, s.r.
Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić
