Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev 6640/2021
09.12.2021. godina
Beograd

Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Slađane Nakić Momirović, predsednika veća, Marine Milanović, Danijele Nikolić, Branke Dražić i Branislava Bosiljkovića, članova veća, u parnici tužioca Udruženja osiguravača Srbije – Garantni fond, čiji je punomoćnik Slavko Makaji, advokat iz ..., protiv tuženih AA iz ..., čiji je punomoćnik Miomir Tasić, advokat iz ... i BB iz ..., čiji je punomoćnik Siniša Stamenković, advokat iz ..., radi regresa, odlučujući o reviziji tuženog BB, izjavljenoj protiv presude Višeg suda u Vranju Gž 777/21 od 26.05.2021. godine, u sednici održanoj 09.12.2021. godine, doneo je

R E Š E NJ E

NE DOZVOLJAVA SE odlučivanje o posebnoj reviziji tuženog BB, izjavljenoj protiv presude Višeg suda u Vranju Gž 777/21 od 26.05.2021. godine.

ODBACUJE SE kao nedozvoljena revizija tuženog BB, izjavljena protiv presude Višeg suda u Vranju Gž 777/21 od 26.05.2021. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Pravnosnažnom presudom Višeg suda u Vranju Gž 777/21 od 26.05.2021. godine donetom u drugom stepenu, stavom prvim izreke, odbijene su žalbe tuženih i potvrđena presuda Osnovnog suda u Vranju P 2384/17 od 25.12.2020. godine, kojom je ostao na snazi platni nalog (rešenje Prvog osnovnog suda u Beogradu P 87830 od 22.11.2010. godine) i tuženi obavezani da tužiocu solidarno isplate na ime regresa iznos od 315.000,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom na iznos od 91.000,00 dinara od 19.10.2009. godine do isplate i na iznos od 224.000,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od 24.12.2009. godine do isplate, kao i 77.600,00 dinara na ime troškova parničnog postupka sa zakonskom zateznom kamatom od izvršnosti presude do isplate. Stavom drugim izreke drugostepene presude odbijen je zahtev drugotuženog BB za naknadu troškova postupka po žalbi.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu drugotuženi je izjavio posebnu reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava i na osnovu člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku.

Vrhovni kasacioni sud je u granicama svojih ovlašćenja na osnovu člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku – ZPP („Službeni glasnik RS“ br. 72/11, 49/13– US, 74/13–US, 55/14, 87/18 i 18/20) ocenio da u konkretnom slučaju ne postoji potreba za razmatranjem pravnih pitanja od opšteg interesa i ujednačavanja sudske prakse, kao ni novog tumačenja prava, uzimajući u obzir vrstu spora i sadržinu tražene sudske zaštite, način presuđenja i razloge za usvajanje tužbenog zahteva. Naime, nižestepeni sudovi su obavezali tužene da solidarno isplate tužiocu na ime regresa traženi novčani iznos, iz razloga što je tužilac isplatio oštećenima naknadu za štetu pretrpljenu u saobraćajnoj nezgodi koji je prouzrokovao prvotuženi upotrebom motornog vozila, koje je momentu nastanka saobraćajne nezgode bilo u vlasništvu drugotuženog. S obzirom da je sporno pravno pitanje vezano za konkretnu činjeničnu podlogu i rešenje spornog odnosa stranaka i da je obrazloženje pobijane presude za odluku o usvajanju zahteva tužioca u skladu sa sudskom praksom u tumačenju i primeni materijalnog prava (čl. 939. st.1, čl. 154.st. 1. i čl.174. Zakona o obligacionim odnosima i čl 99. u vezi čl. 104. Zakona o osiguranju imovine i lica), na osnovu člana 404. stav 2. ZPP, odlučeno je kao u prvom stavu izreke.

Ispitujući pobijanu presudu u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je našao da revizija nije dozvoljena ni kao redovna.