Apelacioni sud u Beogradu je, presudom Gž 78/22 od 04.12.20224. godine, stavom prvim izreke, odbacio, kao neblagovremenu žalbu tuženog AA iz ..., izjavljenu protiv presude Višeg suda u Beogradu P 180/21 od 08.09.2021. godine, ispravljenu rešenjem istog suda P 180/21 od 14.10.2022. godine i P 180/21 od 11.04.2023. godine. Stavom drugim izreke, preinačena je presuda Višeg suda u Beogradu P 180/21 od 08.09.2021. godine, ispravljena rešenjem istog suda P 180/21 od 14.10.2022. godine i P 180/21 od 11.04.2023. godine, u prvom stavu izreke tako što je obavezana tužena „OTP BANKA SRBIJE“ a.d. Novi Sad, da tužiocu kao solidarni dužnik sa tuženim AA iz ..., isplati iznos od 30.757,90 evra i 16.787,66 CHF, sa zakonskom zateznom kamatom na iznos od 25.613,27 evra i 14.201,44 CHF počev od 08.07.2017. godine do isplate, sve u dinarskoj protivvrednosti po zvaničnom srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate. Stavom trećim izreke preinečeno je rešenje o troškovima sadržano u četvrtom stavu izreke presude Višeg suda u Beogradu P 180/21 od 08.09.2021. godine, ispravljene rešenjem istog suda P 180/21 od 14.10.2022. godine i P 180/21 od 11.04.2023. godine, tako što je obavezana tužena „OTP BANKA SRBIJA“ a.d. Novi Sad, da tužiocu kao soliarni dužnik sa tuženim AA iz ... isplati na ime troškova prvostepenog postupka iznos od 271.250,00 dinara. Stavom četvrtim izreke, odbijen je zahtev tužene „OTP BANKA SRBIJA“ za naknadu troškova drugostepenog postupka.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tuženi su izjavili blagovremene revizije tako što tuženi AA pobija rešenje o odbačaju njegove žalbe zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka, dok tužena „OTP BANKA SRBIJA“ a.d. Novi Sad pravnosnažnu drugostepenu presudu pobija u preinačujućem delu zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka, pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja i pogrešne primene materijalnog prava.

Vrhovni sud je ispitao pobijanu presudu u smislu odredbe člana 408. u vezi člana 403. stav 2. tačka 2. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ br. 72/11...10/23), i odredbe člana 92. Zakona o uređenju sudova („Službeni glasnik RS“ br. 10/23), kao i rešenje o odbačaju žalbe tuženog AA, u smislu odredbe člana 420. stav 3. istog Zakona, pa je utvrdio da su revizije tuženih neosnovane.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. Zakona o parničnom postupku na koju Vrhovni sud pazi po službenoj dužnosti, a ni druge bitne povrede na koje revidenti neosnovano u reviziji ukazuju.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, predmetni novčani iznos bio je zaostavština pokojne BB na njenoj deviznoj knjižici Osnovne banke –Kreditna banka Beograd, sa stanjem na 23.09.1993. godine u iznosu od 50.095,20 dem i pripadajućom kamatom u iznosu od 14.201,44 SFRS na kom je, za naslednika oglašen brat ostavilje VV. Rešenjem Prvog opštinskog suda u Beogradu O 218/02 od 10.04.2002. godine, utvrđeno je da predmetni novčani iznos predstavlja zaostavštinu VV preminulog ...1994. godine, pa je tužiocu predata na korišćenje i upravljanje celokupna zaostavština, koju, pored ostalog čine i devizna sredstva na navedenoj deviznoj knjižici Osnovne banke – Kreditna banka Beograd, sa zatečnim stanjem i pripadajućom kamatom. Tužilac se, dopisom od 21.11.2012. godine, obratio „Vojvođanskoj banci“, pravnom sledbeniku „Kreditne banke Beograd“, i pravnom prethodniku tužene „OTP BANK SRBIJA“, zahtevom da preuzme sve potrebne radnje radi upisa Gradske opštine Stari grad, kao nosioca prava korišćenja deviznih sredstava na deviznom računu broj ... koji se vodio na ime sada pokojne BB. „Vojvođanska banka“ a.d. Novi Sad je obavestila tužioca da su predmetna novčana sredstava, po osnovu ugovora o poklonu 10.07.2007. godine i 12.07.2007. godine, isplaćena tuženom AA o čemu poseduje isplatne slipove za iznos devizne štednje koje je dospeo do dana isplate, dok je nedospeli iznos devizne štednje kovertovan u obveznice u korist tuženog AA i prodat na tržištu hartije od vrednosti od strane tuženog AA 06.07.2007. godine. „Vojvođanska banka“ nije uspela da nađe u svojoj arhivi ugovor na osnovu kog je izvršena isplata i konverzija, odnosno trgovina, na tržištu hartije od vrednosti. Veštačenjem je utvrđeno da iznos od 50.095,20 dem, na dan uvođenja valute EUR 01.01.2002. godine i na svaki drugi dan nakon tog dana, ima vrednost 25.613,27 evra, da kamata na iznos od 25.613,27 evra od dana podnošenja tužbe do dana veštačenja iznosi 5.144,63 evra, što ukupno, sa glavnicom, iznosi 30.757,90 evra, pri čemu kamata na iznos od 14.201,44 CHF od dana podnošenja tužbe do dana veštačenja iznosi 2.586,22 CHF, što ukupno sa glavnicom iznosi 16.787,66 CHF. Nesporno je da je banka tuženom AA isplatila deo devizne štednje koja je dospela za isplatu a da je nedospeli iznos devizne štednje konvertovan u obveznicu u njegovu korist, pri čemu tuženi nisu dostavili dokumentaciju po osnovu koje je izvršena ta transakcija. Tuženi su istakli prigovor zastarelosti potraživanja tužioca. Pobijana prvostepena presuda dostavljena je punomoćniku tuženog AA 30.09.2021. godine, a on je žalbu izjavio, preporučenom pošiljkom predatom pošti, 28.10.2021. godine.

Polazeći od ovako utvrđenog činjeničnog stanja, prvostepeni sud je tužbeni zahtev tužioca, u odnosu na tuženog AA usvojio, a u odnosu na tuženu „OTP BANK SRBIJA“ a.d. Novi Sad, odbio, nalazeći da je osnovan prigovor zastarelosti koji je ta tužena istakla. Po mišljenju prvostepenog suda, tužilac je stekao tražbinu nasleđivanjem 10.04.2002. godine, rešenjem o nasleđivanju Prvog opštinskog suda u Beogradu O 218/02, koje je pravnosnažano 09.08.2002. godine, pa je rok zastarelosti počeo da teče 10.08.2002. godine i protekao pre podnošenja tužbe (31.12.2014. godine) u smislu odredbe člana 371. Zakona o obligacionim odnosima.

Drugostepeni sud je preinačio prvostepenu presudu usvajanjem tužbenog zahteva tužioca u odnosu na tuženu „OTP BANK SRBIJA“ a.d. Novi Sad, nalazeći da je rešenje o nasleđivanju, doneto u postupku raspravljanja zaostavštine iza pokojnog VV, deklarativna odluka kojom je konstatovan prenos prava na imovini ostavioca, tako što je tužiocu predata na korišćenje i upravljanje celokupna zaostavština ostavioca koju čine predmetna devizna novčana sredstva, pa se potraživanje tužioca ima ceniti prema pravu iz koga potiče, odnosno prema pravu ostavioca u koje je tužilac stupio. Pravo pravnog prethodnika tužioca, VV, da potražuje isplatu novčanog iznosa deviznih sredstava od tužene banke, koju je u trenutku smrti posedovao, ne zavisi od proteka vremena zbog čega se na potraživanje tužioca u ovoj parnici ne primenjuju rokovi zastarevanja iz člana 371. stav 1. Zakona o obligacionim odnosima. Tužilac potraživanje prema tuženoj „OTP BANKA SRBIJA“ a.d. Novi Sad, zasniva na činjenici, da je kao pravni sledbenik pokojnog VV stekao pravo korišćenja deviznih sredstava koje su se vodila kod pravnog prethodnika te banke, iz čega proizlazi obaveza banke da tužiocu isplati predmetni novčani iznos. Drugostepeni sud nalazi da činjenica da je 2007. godine tuženom AA isplaćen deo devizne štednje koja je dopela za isplatu, dok je preostali, nedospeli iznos devizne štednje, konvertovan u obveznice u korist istog i prodat na tržištu hartije od vrednosti, nije od uticaja na predmetno pravo tužioca, jer tužena banka nije dokazala da je ta isplata izvršena na osnovu valjanog pravnog osnova. Drugostepeni sud je žalbu tuženog AA od 28.10.2021. godine, odbacio, kao neblagovremenu, primenom odredbe člana 401. tačka 1. u vezi člana 387. stav 1. tačka 1. i člana 389. stav 1. Zakona o parničnom postupku, imajući u vidu da je podneta po proteku roka propisanog odredbom člana 367. stav 1. istog Zakona.

Po oceni Vrhovnog suda, drugostepeni sud je pravilno primenio materijalno pravo preinačenjem prvostepene presude u odnosu na tuženu banku i pravilno žalbu tuženog AA odbacio, kao neblagovremenu.

Odredbom člana 378. stav 2. Zakona o parničnom postupku, propisano je da je žalba neblagovremena ako je izjavljena posle isteka zakonskog roka za njeno podnošenje. Rok za podnošenje žalbe propisan je odredbom člana 367. stav 1. istog zakona tako što stranka može da izjavi žalbu protiv presude donete u prvom stepenu u roku od 15 dana od dana dostavljanja prepisa presude, ako u ovom zakonu nije drugačije propisano.

U konkretnom slučaju, punomoćnik tuženog AA, advokat Budimir Drinčić iz ..., presudu prvostepenog suda je primio 30.09.2021. godine, što sledi iz sadržaja povratnice združene predmetu. To znači da je poslednji dan roka u kom je on imao mogućnost da, blagovremeno, izjavi žalbu, protekao 15.10.2021. godine (petak), pa je žalba od 28.10.2021. godine neblagovremena jer je izjavljena posle isteka zakonskog roka za njeno podnošenje, u smislu odredbe člana 378. stav 2. Zakona o parničnom postupku. Zbog toga je drugostepeni sud pravilno žalbu tuženog AA odbacio, rešenjem sadržanim u stavu prvom izreke pobijane presude, pravilnom primenom odredbe člana 401. tačka 1. Zakona o parničnom postupku.

Tuženi AA u reviziji navodi da je njegov punomoćnik bio hospitalizovan zbog teške upale pluća u vreme pandemije virusa KOVID 19 od 12.09.2021. godine do 15.10.2021. godine i da mu zbog toga nije bilo moguće uručiti prvostepenu presudu 30.09.2021. godine. Međutim, iz priložene otpusne liste sa epikritzom Kliničkog centra Vojvodine – Covid bolnica vidi se da je Budimir Drinčić (punomoćnik tuženog AA) lečen od 17.09.2021. godine do 24.09.2021. godine zbog identifikovanog virusa Covid -19. To znači da 30.09.2021. godine, kada je primio prvostepenu presudu, punomoćnik tuženog AA nije bio hospitalizovan niti je dostavio dokaz za svoju tvrdnju da je prvostepenu presudu primio dve nedelje kasnije. Takođe, u žalbi od 28.10.2021. godine, punomoćnik tuženog AA (advokat Budimir Drinčić) iz Novog Sada), nije ništa naveo u pogledu osporavanja datuma prijema prvostepene presude. Zbog toga se navodima njegove revizije pravilnost rešenja drugostepenog suda o odbačaju njegove žalbe, kao neblagovremene, ne dovodi u sumnju.

Bankarski novčani depoziti propisani su odredbom člana 1035. Zakona o obligacionim odnosima, tako što je ugovor o novčanom depozitu zaključen kada se banka obavezala da primi a deponent da položi kod banke određeni novčani iznos (stav 1.). Ovim ugovorom banka stiče pravo da raspolaže deponovanim novcem i dužna je da ga vrati prema uslovima predviđenim u ugovoru (stav 2.).

U vreme smrti pokojnog VV, koji je preminuo ...1994. godine, na snazi je bio Zakon o nasleđivanju (Službeni glasnik „SRS“ br. 52 od 30.12.1974. godine) koji je zaostavštinu bez naslednika propisivao u odredbi člana 8. tako što ta zaostavština postaje društvena svojina. Primenom te odredbe Zakona, na osnovu pravnosnažnog rešenja Prvog opštinskog suda u Beogradu O 218/02 od 10.04.2002. godine, tužiocu je predata na korišćenje i upravljanje celokupna zaostavština pokojnog VV koju, između ostalog, čini i predmetni novčani iznos devizne štednje. Zbog toga je tužena banka dužna da tužiocu deponovani novac vrati u smislu odredbe člana 1035. stav 2. Zakona o obligacionim odnosima, kako je pravilno zaključio drugostepei sud. To što je banka predmetni novčani iznos, koji je trebalo da vrati tužiocu, isplatila tuženom AA, za tužioca nije od značaja jer je ta isplata učinjena bez pravnog osnova.

Neosnovani su navodi revizije tužene banke da je pravni osnov tužiočevog potraživanja u odnosu na nju naknada štete. Suprotno tome tužilac tužbom ne traži da mu tužena banka naknadi štetu već da ispuni svoju ugovornu obavezu iz ugovora o bankarskom novčanom depozitu, u smislu odredbe člana 1035. stav 2. Zakona o obligacionim odnosima. Na osnovu odredbe člana 1035. stav 2. Zakona o obligacionim odnosima, tužena banka je, ugovorom o bankarskom novčanom depozitu, stekla pravo da raspolaže deponovanim novcem, što joj je i omogućilo da ga isplati tuženom AA. Međutim, tom isplatom banka se nije oslobodila obaveze koju ima prema tužiocu, u smislu iste odredbe Zakona, imajući u vidu da tužilac nije ovlastio tuženog AA da, u njegovo ime, pruzme predmetni novčani iznos, niti je tužena banka dokazala da je isplatu tuženom AA izvršila po bilo kom drugom pravnom osnovu. Zbog toga tužena banka neosnovano u reviziji ukazuje na pogrešnu primenu materijalnog prava.

Pravilna je i odluka o troškovima parničnog postupka jer je doneta pravilnom primenom odredbe člana 153. stav 1., 154. i 165. stav 2. Zakona o parničnom postupku.

Na osnovu odredbe člana 414. stav 1. u vezi člana 420. stav 6. Zakona o parničnom postupku, Vrhovni sud je odlučio kao u izreci.

Predsednik veća - sudija

Gordana Komnenić,s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković