.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev 6666/2021
26.05.2022. godina
Beograd
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija Vesne Subić, predsednika veća, Jelice Bojanić Kerkez, Zorana Hadžića, Dragane Mirosavljević i Dobrile Strajina, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Brankica Orlović, advokat iz ...., protiv tužene Republike Srbije, Ministarstvo pravde, koju zastupa Državno pravobranilaštvo, Odeljenje u Nišu, radi naknade štete, odlučujući o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž 20/2021 od 13.01.2021. godine, u sednici veća održanoj dana 26.05.2022. godine, doneo je
R E Š E NJ E
NE PRIHVATA SE odlučivanje o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž 20/2021 od 13.01.2021. godine, kao o izuzetno dozvoljenoj.
ODBACUJE SE, kao nedozvoljena, revizija tužioca izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž 20/2021 od 13.01.2021. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Višeg suda u Nišu P 122/20 od 02.11.2020. godine, stavom prvim izreke, obavezana je tužena da tužiocu, na ime naknade nematerijalne štete za pretrpljene duševne bolove zbog povrede časti, ugleda, slobode i prava ličnosti, nastalih usled neosnovanog lišenja slobode, u periodu od 30.03.2011. godine do 20.04.2011. godine, isplati iznos od 200.000,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom od presuđenja do isplate. Stavom drugim izreke, odbijen je, kao neosnovan, tužbeni zahtev za naknadu materijalne štete po osnovu izgubljene zarade, za period od 30.03.2011. godine do 15.03.2018. godine, u iznosu od 9.643.680,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom od 07.05.2020. godine do isplate. Stavom trećim izreke, odbijen je, kao neosnovan, tužbeni zahtev za naknadu materijalne štete na vozilu marke “Opel ...“, reg.br. ... u iznosu od 182.694,96 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom od 15.03.2018. godine, kao dana veštačenja do isplate. Stavom četvrtim izreke, odbijen je, kao neosnovan, tužbeni zahtev za naknadu materijalne štete za troškove šlepanja vozila marke “Opel ...“, reg.br. ... u iznosu od 42.210,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom od 15.03.2018. godine do isplate. Stavom šestim izreke, obavezana je tužena da tužiocu naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 170.100,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom na iznos od 136.500,00 dinara od izvršnosti presude do isplate.
Presudom Apelacionog suda u Nišu Gž 20/2021 od 13.01.2021. godine, stavom prvim izreke, odbijena je, kao neosnovana žalba tužioca (pogrešno označeno tužene RS - Ministarstvo pravde) i potvrđena prvostepena presuda u stavu trećem izreke. Stavovima drugim i trećim izreke, prvostepena presuda je preinačena u stavovima prvom i četvrtom izreke, tako što je delimično usvojen tužbeni zahtev i obavezana tužena da tužiocu, na ime naknade nematerijalne štete za pretrpljene duševne bolove zbog povrede časti, ugleda, slobode i prava ličnosti, nastalih usled neosnovanog lišenja slobode, u periodu od 30.03.2011. godine do 20.04.2011. godine, isplati iznos od 110.00,00 dinara, sa zakonskom zatenom kamatom od 02.11.2020. godine do isplate, a odbijen kao neosnovan, tužbeni zahtev za naknadu nematerijalne štete u visini razlike između dosuđenog i traženog iznosa od 200.000,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom od presuđenja do isplate i obavezana tužena da tužiocu na ime naknade materijalne štete za troškove šlepanja vozila marke “Opel ...“, reg.br. ... isplati iznos od 42.210,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom od 15.03.2018. godine do isplate. Stavom četvrtim izreke, prvostepena presuda je ukinuta u stavovima drugom i petom izreke i u tom delu predmet vraćen prvostepenom sudu na ponovno suđenje.
Protiv navedene presude donete u drugom stepenu, tužilac je blagovremeno izjavio reviziju, pobijajući je u stavu prvom izreke, zbog pogrešne primene materijalnog prava, sa predlogom da se o reviziji odluči kao o izuzetno dozvoljenoj, primenom člana 404. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 72/2011…18/2020, u daljem tekstu: ZPP).
Pravnosnažnom presudom, u pobijanom delu, primenom materijalnog prava iz člana 172. Zakona o obligacionim odnosima, u vezi pravila o teretu dokazivanja propisanog članom 231. ZPP, odbijen je kao neosnovan tužbeni zahtev za naknadu materjalne štete na vozilu (koje je od tužioca oduzeto zbog sumnje da je izvršio krivično delo nedozvoljeni prelaz preko državne granice i krijumčarenje ljudi, u saizvršilaštvu iz člana 350. stav 3. u vezi stava 2. Krivičnog zakonika) u iznosu koji prema nalazu i mišljenju sudskog veštaka mašinske struke predstavlja umanjenje vrednosti vozila, odnosno razliku vrednosti vozila od dana oduzimanja do dana vraćanja. Ovo zbog toga što tužena nije u obavezi da tužiocu naknadi štetu u visini utvrđene vremenske amortizacije koja bi nastupila po redovnom toku stvari, a tužilac nije dokazao štetu usled eventualno većeg procenta amortizacije zbog neadekvatnog čuvanja vozila, da bi eventualno, u slučaju oštećenja na vozilu koja su u uzročnoj vezi sa neadekavatnim čuvanjem vozila za vreme dok se nalazilo u državini tužene, mogao biti osnovan zahtev za naknadu štete u visini vrednosti izvršenih popravki na vozilu, odnosno dovođenja vozila u vozno stanje nakon vraćanja, ali da takav zahtev u konkretnom slučaju nije postavljen.
Imajući u vidu sadržinu tražene pravne zaštite, činjenice utvrđene u postupku, način presuđenja i razloge na kojima su zasnovane odluke nižestepenih sudova, Vrhovni kasacioni sud je ocenio da su nižestepene odluke u skladu sa praksom revizijskog suda i pravnim stavovima izraženim u odlukama Vrhovnog kasacionog suda da je uslov za ostvarivanje prava na naknadu ove vrste štete potrebno da oštećeni dokaže, pored opštih uslova za građansko- pravnu odgovornost (uzročna veza i šteta), da je šteta pričinjena nezakonitim odnosno nepravilnim radom organa pravnog lica u vršenju svojih funkcija. Tužena dakle odgovara samo za ono umanjenje vrednosti vozila koje je posledica nepažljivog i neadekvatnog čuvanja vozila, po stopi koja je veća od redovne, jer bi redovna (vremenska) amortizacija svakako nastala i u redovnim okolnostima, da je vozilo bilo u državini tužioca.
Iz navedenih razloga, Vrhovni kasacioni sud je ocenio da nisu ispunjeni zakonski uslovi za odlučivanje o reviziji tužioca kao izuzetno dozvoljenoj na osnovu odredbe člana 404. stav 1. ZPP, jer ne postoji potreba za razmatranjem pravnih pitanja od opšteg interesa ili pravnih pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse kao i potrebe novog tumačenja prava. Posebnom revizijom ne može se pobijati pravnosnažna presuda zbog pogrešne ocene izvedenih dokaza (čime se zapravo osporava utvrđeno činjenično stanje). Tužilac nije uz reviziju dostavio pravnosnažne presude iz kojih bi proizlazio zaključak o različitom odlučivanju o istoj ili bitno sličnoj činjeničnoj i pravnoj situaciji, pri čemu pravilna primena prava u sporovima sa tužbenim zahtevom, kao u konkretnom slučaju, zavisi od utvrđenog činjeničnog stanja.
Iz navedenih razloga, primenom člana 404. ZPP, odlučeno kao u prvom stavu izreke.
Ispitujući dozvoljenost revizije, u smislu člana 410. stav 2. tačka 5, u vezi člana 403. stav 3. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je ocenio da revizija nije dozvoljena.
Odredbom člana 403. stav 3. ZPP propisano je da revizija nije dozvoljena u imovinsko-pravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra po srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe.
Tužba u ovoj pravnoj stvari podneta je 20.10.2017. godine,a preinačena podneskom od 18.09.2020. godine. Vrednost predmeta spora pobijanog dela prvnosnažne presude je iznos od 182.694,96 dinara, što prema srednjem kursu NBS na dan preinačenja tužbe (1 evro=117,5896 dinara) predstavlja dinarsku protivvrednost 1.553,67 evra. Prvostepena presuda doneta je 02.10.2020. godine. Drugostepena presuda doneta je 13.01.2021. godine.
Kako u konkretnom slučaju vrednost predmeta spora pobijanog dela pravnosnažne presude ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan preinačenja tužbe, to revizija tužioca nije dozvoljena u smislu člana 403. stav 3. ZPP.
Iz navedenih razloga, Vrhovni kasacioni sud je primenom člana 413. ZPP odlučio kao u stavu drugom izreke.
Predsednik veća - sudija
Vesna Subić,s.r.
Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić
