Protiv pravosnažne presude donete u drugom stepenu, drugotuženi je blagovremeno izjavio reviziju, zbog pogrešne primene materijalnog prava i predložio da se o reviziji odlučuje kao izuzetno dozvoljenoj, primenom člana 404. ZPP, radi razmatranja pravnog pitanja vezano za primenu člana 177. stav 2. Zakona o obligacinim odnosima u regresnim parnicama, u interesu ravnopravnosti građana.

Revizija je dozvoljena na osnovu člana 404. stav 2. tačka 2. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 72/11, 49/13-US, 74/13-US, 55/14 i 87/18 – u daljem tekstu: ZPP). Zato, nema mesta odlučivanju o predlogu revidenta da se o reviziji odlučuje primenom člana 404. ZPP.

Vrhovni kasacioni sud je ispitao pravilnost pobijane presude u granicama ovlašćenja iz člana 408. Zakona o parničnom postupku i utvrdio da je revizija neosnovana.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, ...2009. godine u blizini ... dogodio se saobraćajni udes, izazvan isključivo propustom prvotuženog AA koji je upravljajući motociklom marke „Honda“ BG .. prešao preko pune razdelne linije na suprotnu kolovoznu traku, na kojoj je došlo do sudara sa nailazećim teretnim vozilom kojim je upravljao VV. Za motocikl kojim je udes izazvan, u vlasništvu drugotuženog BB, nije bio zaključen ugovor o obaveznom osiguranju od autoodgovornosti. Vlasnik je motocikl prethodno poverio poznaniku, od kojeg je prvotuženi motocikl dobio da ga isproba u vožnji, pa odluči da li je rad da ga kupi. Tuženi se međusobno nisu poznavali. S obzirom da je neosiguranim vozilom pričinjena šteta, Garantni fond je obavezan da oštećenom licu naknadi štetu. Po pravnosnažnoj presudi Osnovnog suda u Sremskoj Mitrovici P.3513/10 od 12.05.2011.godine, Garantni fond je vlasniku oštećenog teretnog vozila VV isplatio 24.08.2011.godine iznos od 373.287,72 dinara na ime materijalne štete i iznos od 101.839,00 na ime troškova tog sudskog postupka.

U ovoj parnici, po regresnom zahtevu Garantnog fonda, pravnosnažnom presudom obavezan je tuženi BB kao vlasnik neosiguranog motocikla da tužiocu naknadi na ime isplaćenog u pogledu štete na teretnom vozilu 272.397,00 dinara i isplaćene naknade parničnih troškova iz spora sa oštećenim 101.839,00 dinara, sa sporednim potraživanjem kamate. Razlozi za takvu odluku su navedeni u pobijanoj presudi. Pri tom, odlučeno je u skladu sa propisanim u članu 104. stav 2. Zakona o osiguranju imovine i lica („Službeni list SRJ“, 30/96...55/99), da se regresni zahtev ostvaruje od vlasnika motornog vozila koji nije zaključio ugovor o obaveznom osiguranju i to za isplaćeni iznos naknade štete, kamatu i troškove.

Neosnovano se u reviziji tuženog ističe da je materijalno pravo pogrešno primenjeno.

U konkretnom slučaju, o osnovu obaveze revidenta prema Garantnom Fondu odlučeno je odgovarajućom primenom materijalnog prava, u činjeničnoj situaciji da nije sporno da je revident vlasnik vozila čijom je upotrebom od strane vozača tog neosiguranog vozila prouzrokovana štete koju je Garantni Fond naknadio oštećenom licu. Po regresnom zahtevu, odgovornost vlasnika zasnovana je na posebnom propisu. To nije odgovornost istovetna odgovornosti za prouzrokovanje štete. Odgovornost za prouzrokovanje štete snosi lice koje je izazvalo udes, upravljajući neosiguranim vozilom. Kod činjenica da je to vozilo predstavljalo vlasništvo revidenta i da mu nije bilo protivpravno oduzeto kad je šteta prouzrokovana, pravilno je odlučeno da postoji osnov za naknadu regresne štete prema revidentu kao vlasniku neosiguranog vozila. Takve odgovornosti revident ne može biti oslobođen, s obzirom da uslova nema za primenu opštih pravila o eskulpaciji od odgovornosti za štetu propisanih u članu 177. Zakona o obligacionim odnosima, povodom isticanja da nije znao i odobrio da se njegovo neosigurano vozilo koristi u saobraćaju.

Pravnosnažnom odlukom u odnosu na revidenta, nije odstupljeno od sudske prakse uspostavljene u primeni regulative o regresnom potraživanju prema vlasniku neosiguranog vozila.

Vrhovni kasacioni sud je imao u vidu da se ni ostalim navodima revizije ne dovodi u pitanje zakonitost i pravilnost pobijane presude.

Iz iznetih razloga, revizijski sud je odlučio kao u izreci, na osnovu člana 414. stav 1. ZPP.

Predsednik veća - sudija

Božidar Vujičić, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić