Protiv pravnosnažne drugostepene presude u delu u kom je potvrđena prvostepena presuda u stavovima 2. i 3. izreke, tužilja je blagovremeno izjavila reviziju, po osnovu odredbe člana 404. ZPP, zbog pogrešne primene materijalnog prava, iz svih zakonom predviđenih razloga. Tužilja je izjavila i dopunu revizije, koju Vrhovni kasacioni sud nije cenio jer je neblagovremena u smislu odredbe čl. 403 st. 1 ZPP.

Odredbom člana 404. Zakona o parničnom postupku propisano je da je revizija izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom, ako Vrhovni kasacioni sud oceni da je potrebno radi razmatranja pravnih pitanja od opšteg interesa ili pravnih pitanja u interesu ravnopravnosti građana, odnosno radi ujednačavanja sudske prakse ili novog tumačenja prava (posebna revizija). O dozvoljenosti i osnovanosti revizije, shodno stavu 2. iste odredbe, odlučuje Vrhovni kasacioni sud u veću od pet sudija.

Ceneći ispunjenost uslova za odlučivanje o reviziji tužilje kao izuzetno dozvoljenoj, u smislu odredbe člana 404. stav 1. ZPP, Vrhovni kasacioni sud nalazi da nisu ispunjeni uslovi da se dozvoli odlučivanje o reviziji tužilje kao izuzetno dozvoljenoj.

Prema razlozima drugostepene presude u pobijanom delu, ne postoje razlozi za utvrđenje ništavosti testamenta koji je predmet tužbenog zahteva, niti razloga za rušljivost zaveštanja. Takav zaključak izveden je iz utvrđene činjenice da je ostavilja u vreme sačinjavanja zaveštanja znala da čita i piše i uz pomoć naočara je mogla da čita. Tokom postupka nije utvrđeno da je pok. ostavilja bila slepo lice, niti da je bila nepismena. Zaveštanje je sačinjeno u prisustvu dva zaveštajna svedoka, tužilja ga je svojeručno potpisala, stavila je prvo slovo imena i prezime, pa potom svoj rukoznak, na osnovu čega nižestepeni sudovi zaključuju da zaveštanje ispunjava uslove forme iz člana 85. Zakona o nasleđivanju. Ne postoje razlozi apsolutne ništavosti zaveštanja iz člana 155, 156, 157, 159. i 160. Zakona o nasleđivanju. Bez obzira na prethodno zaključeni ugovor o doživotnom izdržavanju, koji je za predmet imao sporni stan, sticanje prava svojine na stanu bilo je odloženo do smrti primaoca izdržavanja, pa je ostavilja i dalje mogla punovažno da raspolaže stanom. Iz navedenih razloga, nižestepeni sudovi odbijaju kao neosnovan tužbeni zahtev tužilje da se utvrdi da je ništavo predmetno zaveštanje, kojim je pok. VV raspolagala svojim stanom u korist ovde tužene kao testamentalnog naslednika, uz obavezu tužene da se stara o ostavilji do kraja njenog života.

Imajući u vidu razloge na kojima je zasnovana drugostepena presuda, Vrhovni kasacioni sud je stanovišta da u konkretnom slučaju ne postoje razlozi predviđeni odredbom člana 404. ZPP da bi se o reviziji tužilje odlučivalo kao izuzetno dozvoljenoj. Shodno odredbi člana 85. stav 1. Zakona o nasleđivanju, pismeno zaveštanje pred svedocima može sačiniti zaveštalac koji zna da čita i piše, tako što će pred dva svedoka izjaviti da je već sačinjeno pismeno pročitao, da je to njegova poslednja volja i potom se na pismenu svojeručno potpisati. Posebna revizija u skladu sa odredbom člana 404. ZPP ne može se izjaviti zbog pogrešno ili nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja. Stoga se posebnom revizijom tužilje ne može osporavati utvrđena činjenica da je ostavilja, pok. VV, znala da čita i piše, odnosno ne može se isticati suprotna činjenica da je bila slepa i nepismena. Preduslov za sačinjavanje pismenog zaveštanja pred svedocima jeste da zaveštalac zna da čita i piše. Eventualne smetnje koje nastanu u kasnijoj životnoj dobi zbog starosti (otežano čitanje, čitanje uz pomoć naočara, oslabljen vid, podrhtavanje ruku) nisu od uticaja. U posebnoj reviziji tužilje vrši se detaljna ocena izvedenih dokaza, uz ukazivanje da su nižestepeni sudovi pogrešno cenili tako izvedene dokaze. Navedeno ne može biti razlog za odlučivanje o izuzetno dozvoljenoj reviziji, koja se u smislu odredbe člana 404. ZPP izjavljuje zbog pogrešne primene materijalnog prava, uz ispunjenje dodatnih uslova predviđenih tom odredbom. Kako ne postoje razlozi predviđeni odredbom člana 404. stav 1. ZPP, Vrhovni kasacioni sud nije dozvolio odlučivanje o posebnoj reviziji tužilje.

U skladu sa iznetim odlučeno je kao u stavu prvom izreke, primenom odredbe člana 404. stav 2. ZPP.

Ispitujući dozvoljenost izjavljene revizije tužilje, u smislu odredbe člana 410. stav 2. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je utvrdio da je revizija tužilje nedozvoljena.

Odredbom člana 479. stav 6. ZPP propisano je da protiv odluke drugostepenog suda, donete u postupku o sporu male vrednosti, revizija nije dozvoljena. Sporovima male vrednosti, shodno odredbi člana 468. stav 4. ZPP, smatraju se sporovi u kojima se tužbeni zahtev ne odnosi na potraživanje u novcu, a vrednost spora koju je tužilac naveo u tužbi ne prelazi dinarsku protivvrednost 3.000 evra po srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe.

Vrednost predmeta spora koju je u konkretnom slučaju tužilja navela u tužbi iznosi 10.000,00 dinara. Sledi da protiv drugostepene odluke, donete u predmetnom sporu male vrednosti, revizija nije dozvoljena prema vrsti spora.

U skladu sa iznetim odlučeno je kao u stavu drugom izreke, primenom odredbe člana 413. ZPP.

Predsednik veća-sudija

dr Dragiša B. Slijepčević,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić