Protiv pravnosnažne drugostepene presude tužilac je blagovremeno izjavio reviziju pobijajući istu iz svih zakonom predviđenih razloga.

Tuženi su dostavili odgovor na reviziju.

Ispitujući pobijanu presudu na osnovu člana 408. ZPP (''Službeni glasnik RS'' 72/11 i 55/14), Vrhovni kasacioni sud je našao da je tužiočeva revizija dozvoljena ali da je neosnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju ovaj sud pazi po službenoj dužnosti.

Ceneći dozvoljenost revizije Vrhovni kasacioni sud je našao da je tužba u ovoj parnici podneta 28.09.2012. godine, a da je tada važio Zakon o javnom informisanju koji je u članu 65. stav 7. predvideo da protiv presude drugostepenog suda se ne može izjaviti revizija. Međutim, 13.08.2014. godine, stupio je na snagu novi Zakon o javnom informisanju i medijima („Sl. glasnik RS“, broj 83/2014), a u ovoj parnici je pravnosnažna presuda doneta 04.12.2015. godine, dakle u vreme važenja tog zakona. Novi zakon je u članu 126. stav 1. predvideo da je revizija dozvoljena protiv drugostepene presude ako je tužbeni zahtev odbijen dok je članom 145. predviđeno do dana stupanja na snagu tog zakona prestaje da važi Zakon o javnom informisanju. Kada se ima u vidu napred navedeno, proizilazi da je u konkretnom slučaju revizija dozvoljena, s obzirom da je tužiočev tužbeni zahtev pravnosnažnom drugostepenom presudom odbijen. Dozvoljenost revizije se ceni prema odredbama Zakona o javnom informisanju i medijima, a o tužbenom zahtevu se odlučuje primenom Zakona o javnom informisanju.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, na naslovnoj strani dnevnih novina „GG“ od .... godine, objavljen je naslov „...“, potom podnaslov „...“, zatim antrfile „...“, te podnaslov „...“, koji naslov i tekstovi su propraćeni sa desne strane fotografijom AA. Na petoj strani dnevnih novina „GG“ od .... godine, objavljen je tekst pod naslovom „...“, potom nadnaslov: „...“, zatim podnaslov „...“, te antrfile: „...“ U ovom tekstu je između ostalog navedeno: „Ponekad stvarno nije lako biti AA. Kupovinom novog „...“, za koji mesečno rata iznosi ... evra, ministar ... debelo zaglibio u minus jer već otplaćuje mesečnu ratu za stan od oko ... evra. Uz redovne mesečne dažbine koje za luksuzan stan od ... m2, verovatno nisu ispod ... evra, prostom računicom može se doći do zaključka da ... sa platom od ... evra nema šansi da preživi! Ali hajde da zaboravimo na komunalije možda ih plaća supruga DD. ... je sa dve rate kredita u iznosu od ... evra već u minusu od .... evra! Tačnije u dužničkom ropstvu. Da li živi na grbači supruge DD od muzičkog dinara ili nečeg trećeg možemo samo da nagađamo. Tek jasno je da sa primanjima daleko manjim od rashoda nesrećni ministar mora da se snalazi kako bi izgurao mesečno“. U okviru teksta na vrhu strane nalazi se fotografija tužioca. Tekst je potpisao ĐĐ, izdavačko društvo „BB“ iz ... sa sedištem u ..., u ulici ... broj ... i on je osnivač javnog glasila „GG“ čija je teritorijalna distribucija na celoj teritoriji Republike Srbije. Tuženi VV je glavni i odgovorni urednik Dnevnog lista „GG“. Sutradan po objavljivanju teksta u Dnevnom listu „GG“ tužilac je poslao odgovor na objavljenu informaciju i zahtevao da se objavi odgovor na neistinite informacije koje su objavljene u dnevnom listu „GG“ od .... godine. Iz tog odgovora je utvrđeno da tužiocu i njegovoj supruzi po navodima tužioca mesečna rata kredita za automobil koji su kupili „...“ iznosi .... evro, a da rata za stambeni kredit gde su supruga i muž zajedno zaduženi iznosi .... evra, te da je ukupno kreditno opterećenje tužioca i njegove supruge .... evra, a da je tužiočeva mesečna zarada oko .... dinara, što znači da je ona za oko ... evra veća od ukupnog kreditnog zaduženja tužioca i njegove supruge, a ne manja kako je navedeno. U odgovoru tužilac između ostalog navodi i to da mesečna zarada njegove supruge iznosi ... dinara, te da ukupni porodični prihodi iznose ... dinara, iz čega može da potvrdi da su navodi u tekstu apsolutno neistiniti. Tužilac osim toga navodi, da su on i njegova supruga glavnicu kredita za stan u iznosu od ... evra istog meseca umanjili na iznos od ... evra primenom otplatnog novčanog iznosa .... evra iz sredstava porodične štednje, pa zahteva da tuženi objave demant u skladu sa odredbom člana 50, 56. i 57. Zakona o javnom informisanju. U postupku je utvrđeno da tužilac ima prihode na funkciji ministra u Ministarstvu .... u mesečnom iznosu od ... dinar počev od .... godine, kao i narodnog poslanika u Narodnoj skupštini Republike Srbije u mesečnom iznosu od ... dinara u periodu od ... do ... godine, da pored navedenih prihoda ima nepokretnu imovinu u zemlji i inostranstvu, poseduje po osnovu kupovine sa vlasničkim udelom od 1/1 trosobnog stana od ... kvadrata sa otvorenom terasom i garažno mesto od ... m2, te da ima depozit i štedne uloge u bankama i drugim finansijskim organizacijama u zemlji i inostranstvu. Tužilac smatra da informacije koje su objavljene u dnevnim novinama „GG“ nisu

potpune, da te informacije kod čitalaca insinuiraju da je tužilac lopov i da nezakonito zarađuje novčana sredstva i da je sve to usmereno u cilju njegove moralne diskriminacije u čemu je tuženi uspeo jer dobar deo građana veruje naslovima u novinama i novinskim člancima. Predmetni članak je kod tužioca izazvao veliki stres kao i kod njegove porodice, ljudi koji su u njegovoj okolini počeli su drugačije da se ophode prema njemu, a i svojim dobrim prijateljima su on i supruga morali da dokazuju da nisu korumpirani. Zbog toga je tužilac tužbom i tražio da mu tuženi naknade štetu.

Polazeći od napred utvrđenog činjeničnog stanja, prvostepeni sud je našao da postoji osnov za odgovornost tuženih za naknadu nematerijalne štete, ali da je tužbeni zahtev previsoko postavljen, zbog čega je isti delimično usvojen. Međutim, drugostepeni sud nalazi da u konkretnom slučaju nema osnova za odgovornost tuženih za naknadu štete, zbog čega je prvostepena presuda preinačena i tužiočev tužbeni zahtev odbijen kao neosnovan.

Odredbom člana 79. Zakona o javnom informisanju je predviđeno da svako lice na koje se odnosi netačna, nepotpuna ili druga informacija, čije je objavljivanje u skladu sa ovim Zakonom zabranjeno, kao i lice kome nije objavljena ispravka, odgovor ili druga informacija, čije objavljivanje ima pravo da traži od javnog glasila u skladu sa tim zakonom, a koje zbog njenog objavljivanja odnosno neobjavljivanja trpi štetu ima pravo na naknadu materijalne i nematerijalne štete u skladu sa opštim propisima i odredbama tog zakona nezavisno od drugih pravnih sredstava koja tom licu stoje na raspolaganju.

Isti zakon u članu 9. je predvideo da nosiocima državnih i političkih funkcija, ograničena su prava na zaštitu privatnosti koja imaju lica na koja se odnose informacije, ako je informacija važna za javnost, s obzirom na činjenicu da lica na koja se odnosi informacija vrši određenu funkciju. Prava lica iz stava 1. tog člana ograničena su srazmerno opravdanom interesu javnosti u svakom konkretnom slučaju. Isti zakon je u članu 2. stav 1. predvideo da je javno informisanje slobodno i u interesu javnosti a u članu 4. da se u javnim glasilima slobodno objavljuju ideje, informacije i mišljenja o pojavama događajima, ličnostima o kojima javnost ima opravdan interes da zna, osim kada je drugačije određeno zakonom, te da se odredbe stava 1. tog člana primenjuju bez obzira na način na koji je pribavljena informacija. Kada se ima u vidu navedeno proizlazi da se u konkretnom slučaju radi o sukobu dva legitimna prava: sa jedne strane tu je pravo tužioca na njegov ugled i dostojanstvo ličnosti, a sa druge strane pravo tuženog da informiše javnost o pitanjima koja su od interesa, posebno kada se radi o nosiocima istaknutih državnih funkcija, pri čemu je nesporno da je tužilac u vreme kada je informacija objavljena takvu funkciju obavljao – bio je ministar. U sklopu ovog drugog prava, treba posmatrati i pravo javnosti da od tuženog kao javnog glasila dobije napred pomenute informacije. Prikazivanje i objavljivanje podataka o prihodima i rashodima, istaknutih nosilaca javne vlasti u zemlji svakako je od interesa za javnost. Eventualno netačni podaci o tome su u konkretnom slučaju otklonjeni demantijem koje je tužilac dostavio i koji je objavljen, a činjenica da je u objavljenim informacijama u dnevnom listu bilo i izvesnih nepreciznosti ne znači sama za sebe da je to urađeno sa namerom da se tužiocu pričini nematerijalna šteta u vidu povrede njegovih prava ličnosti. Otuda je pravilno drugostepeni sud našao da u konkretnom slučaju nema osnova za odgovornost tuženih za naknadu štete i preinačio prvostepenu presudu na način kako je navedeno.

Tužilac u reviziji insistira da su objavljeni podaci bili neistiniti, netačni, te da je na taj način njemu pričinjena šteta. Međutim, njegov demant u kome je on naveo drugačije podatke je objavljen, a sa druge strane u objavljenim informacijama nema po tužioca neposredno uvredljivih izraza, pri čemu je tužilac kao javna ličnost unapred morao da računa sa tim da će se objavljivati podaci koji se odnose na njegove prihode i rashode, kao podaci od javnog interesa. Kako se ni ostalim navodima iz revizije ne dovodi u sumnju pravilnost drugostepene odluke to je revizija odbijena na osnovu člana 414. ZPP.

Predsednik veća-sudija

Vesna Popović,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić