Apelacioni sud u Beogradu je, presudom Gž 2407/21 od 27.05.2021. godine, stavom prvim izreke, preinačio presudu Drugog osnovnog suda u Beogradu P 5402/18 od 29.01.2021. godine, u stavu prvom izreke, tako što je usvojen tužbeni zahtev tužilje prema tuženima i utvrđeno da ona ima pravo na nasleđivanje sa udelom od 1/3 na zaostavštini pok. ĐĐ koju čini: pravo svojine na stanu br. .., dvosobnom od 48,55 m2, na spratu kuće kućni br. .. u Ul. ..., opisanoj u A listu kao ZK telo II pod red. br. 2, sa pravom korišćenja na k.p. br. .., zemljište bez zgrade od 9 ari i 73 m2, opisanom u A listu kao ZK telo I, sve upisano u ZKUL .. KO Beograd 6; vanknjižno pravo vlasništva na ostavi u podrumu, površine 16 m2 i upotrebi zajedničkog hodnika u podrumu u stambenoj zgradi, lamela II u Beogradu u Ul. ... br. .., a koja zgrada se nalazi na k.p. br. .. KO Beograd 6 ZKUL .., a prema Ugovoru o naknadi za eksproprisanu imovinu br. ../1-66 zaključenom dana 31.03.1966. godine između Fonda za unapređenje komunalne i stambene delatnosti Opštine Čukarica, sa jedne strane i GG iz ..., sa druge strane, overenog pred Drugim opštinskim sudom u Beogradu dana 23.08.1966. godine pod br. Ov.br. 4397/1966, te aneksa I pomenutog ugovora br. .. – 66 zaključenog 13.03.1975. godine i overenog pred istim sudom dana 21.04.1975. godine, pod Ov. br. 2387/1975, što su tuženi dužni da priznaju i trpe da tužilja ima pravo deobe i upisa ovog prava u nadležnom registru nepokretnosti. Stavom drugim izreke, preinačeno je rešenje o troškovima parničnog postupka sadržano u stavu drugom i trećem izreke prvostepenog suda, tako što su tuženi obavezani da solidarno isplate tužilji iznos od 224.100,00 dinara, na ime troškova parničnog postupka, sa zakonskom zateznom kamatom počev od dana izvršnosti presude do isplate. Stavom trećim izreke, tuženi su obavezani da tužilji naknade troškove drugostepenog postupka u iznosu od 33.000,00 dinara.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tuženi su izjavili blagovremene revizije, tako što tuženi BB, VV i GG, drugostepenu presudu pobijaju zbog bitnih povreda odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava, a tužena DD zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka, pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja i pogrešne primene materijalnog prava. Tuženi BB, VV i GG su troškove revizijskog postupka tražili opredeljeno, dok tužena DD zahtev za naknadu troškova revizijskog postupka nije opredelila.

Vrhovni kasacioni sud je ispitao pobijanu presudu, primenom odredbe člana 408., u vezi člana 403. stav 2. tačka 2. Zakona o parničnom postupku(„Službeni glasnik RS“ br. 72/11...18/20) i utvrdio da su revizije tuženih osnovane.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka propisana odredbom člana 374. stav 2. tačka 2. Zakona o parničnom postupku, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti, a revidenti u revizijama neosnovano ukazuju na druge bitne povrede propisane odredbom člana 407. stav 1. tačke 2. i 3. istog Zakona.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, parnične stranke su zakonski naslednici pok. ĐĐ, biv.iz ..., koji je preminuo ...1980. godine i iza koga je vođen ostavinski postupak pod br. Ov 2428/97, okončan rešenjem ostavinskog suda od 24.03.1998. godine, koje je pravnosnažno 28.03.2002. godine. Pokojni ĐĐ je imao kćerku DD, sina EE, koji je preminuo ...1995. godine, čiji su pravni sledbenici supruga BB, sin GG i kćerka VV, pa su oni oglašeni za naslednike iza pok. ĐĐ i to kćerka DD sa 1/2, BB sa 1/6, GG sa 1/6 i VV sa 1/6 delova zaostavštine. Tužilja u tom ostavinskom postupku nije učestvovala, a ona je takođe kćerka pok. ĐĐ, rođena ...1952. godine. Tužilju su usvojili ŽŽ i ZZ, rođena ...(rođena sestra tužiljine majke II), ...1955. godine, zapisnikom o usvojenju sastavljenom u Narodnom odboru Opštine Čukarica i Savetu za narodno zdravstvo i socijalno stanje. Zaostavštinu pok. ĐĐ čini imovina opisana u izreci pobijane presude, a na kojoj tužilja zahteva da se utvrdi njeno pravo nasleđivanja sa udelom od 1/3. Kao naslednik iza smrti svojih usvojilaca, tužilja je nasledila njihovu zaostavštinu i živi u nasleđenoj kući u Beogradu, na adresi u ulici ... br. .. .

Kod ovako utvrđenog činjeničnog stanja koje među parničnim strankama nije sporno, prvostepeni sud je tužbeni zahtev tužilje odbio, jer je zaključio da je protekao rok propisan odredbom člana 139. Zakona o nasleđivanju (''Službeni glasnik RS'', br. 52/74, 1/80), važećeg u vreme smrti ostavioca pok. ĐĐ, u kom je tužilja imala mogućnost da zahteva zaostavštinu, imajući u vidu da je ona tužbu podnela 28.11.2018. godine, a da bi, kao kćerka pok. ĐĐ, imala pravo da ga nasledi kao naslednik iz kruga prvog naslednog reda, pošto Zakon o usvojenju (''Službeni list FNRJ'', br. 30/47, 24/52), koji je bio na snazi u vreme kada su tužilju usvojili tetka i teča, nije propisivao potpuno, već samo nepotpuno usvojenje koje ne utiče na nasledna prava usvojenika prema njegovim roditeljima i drugim krvnim srodnicima (član 17. stav 4.).

Drugostepeni sud je, pobijanom presudom, preinačio prvostepenu presudu, tako što je usvojio tužbeni zahtev tužilje, nalazeći da su parnične stranke naslednici prvog naslednog reda pok. ĐĐ, pa pošto se radi o naslednicima istog ostavioca, ova tužba se ne može smatrati naslednom tužbom, u smislu člana 139. tada važećeg Zakona o nasleđivanju, već svojinskom tužbom. Na sporni odnos se, po mišljenju drugostepenog suda, primenjuju pravila o sticanju prava svojine iz Zakona o osnovama svojinsko-pravnih odnosa (član 20. i 36. Zakona o osnovama svojinsko-pravnih odnosa), a kako su tuženi oglašeni za zakonske naslednike iza pok. ĐĐ, na osnovu pravnosnažnog ostavinskog rešenja na celokupnoj njegovoj zaostavštini, to tužilja, koja nije bila učesnik tog ostavinskog postupka, kao novi naslednik, svoja nasledna prava može ostvariti u parnici neograničeno ikakvim rokovima, jer pravo tužilje da prema tuženima zahteva zaostavštinu ne zastareva.

Po oceni Vrhovnog kasacionog suda, drugostepeni sud je pogrešno primenio materijalno pravo.

Odredbom člana 139. Zakona o nasleđivanju (''Službeni glasnik SRS'', br. 52/74, 1/80), propisano je da pravo zahtevati zaostavštinu, kao naslednik ostavioca zastareva prema savesnom držaocu za dve godine od dana kada je naslednik saznao za svoje pravo i za držaoca stvari zaostavštine, a najdalje za 10 godina, računajući za zakonskog naslednika od smrti ostaviočeve, a za testamentalnog naslednika od proglašenja testamenta (stav 1.). Prema nesavesnom držaocu ovo pravo zastareva za 20 godina (stav 2.).

U konkretnom slučaju, pok. ĐĐ je preminuo, bez testamenta, ...1980. godine, a njegova zaostavština raspravljena je pravnosnažnim rešenjem ostavinskog suda Ov. 2428/97 od 24.03.1998. godine, dok je tužilja tužbu radi utvrđenja svog naslednog udela na zaostavštini pok. ostavioca podnela 28.11.2018. godine. Rokovi propisani odredbom člana 139.tada važećeg Zakona o nasleđivanju odnose se samo na one držaoce koji stvari zaostavštine drže kao svoje nasledstvo, odnosno koji državinu zasnivaju na nasledno-pravnom osnovu. Zbog toga je pravilan zaključak prvostepenog suda da se institut zastarelosti prava na nasleđivanje primenjuje samo kod nasledničkih tužbi između lica koja se, kao pretpostavljeni naslednici istog ostavioca, spore o pravu na nasleđe, što je ovde slučaj. Pošto su parnične stranke zakonski naslednici prvog naslednog reda istog ostavioca, sledi da je tužilja imala mogućnost da od tuženih zahteva zaostavštinu najdalje za 10 godina, računajući od smrti ostaviočeve, dakle do ...1990. godine, a za slučaj nesavesnosti tuženih (koju tužilja nije dokazivala), do ...2000. godine, pa kako je ona tužbu podnela 28.11.2018. godine, sledi da je prvostepeni sud pravilno njen tužbeni zahtev odbio, jer je izgubila pravo zahtevati zaostavštinu kao naslednik ostavioca, pok. ĐĐ.

Iz izloženih razloga, Vrhovni kasacioni sud je odluku kao u stavu prvom izreke doneo primenom odredbe člana 416.stav 1. Zakona o parničnom postupku.

Tuženi BB, VV i GG, su svoj zahtev za naknadu troškova revizijskog postupka opredelili, a pošto su u tom postupku uspeli, pripada im pravo na naknadu tih troškova, na osnovu odredbe člana 165.stav 2., u vezi člana 153. stav 1. i 154. Zakona o parničnom postupku i to: na ime angažovanja punomoćnika – advokata za sastavljanje revizije za tri stranke 66.000,00 dinara, na osnovu važeće Advokatske tarife i za sudske takse na reviziju 117.600,00 dinara i odluku po reviziji 176.400,00 dinara, na osnovu važeće Taksene tarife. Tužena DD nije opredelila vrstu i iznos revizijskih troškova za koje traži naknadu, na osnovu odredbe člana 163. stav 2. Zakona o parničnom postupku, pa joj zbog toga naknada tih troškova nije priznata.

Iz tih razloga, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u stavu drugom izreke.

Predsednik veća – sudija

Dobrila Strajina, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić