Rev 6726/2021 3.19.1.25.1.4; posebna revizija; 3.19.1.25.1.3; dozvoljenost revizije

Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev 6726/2021
15.06.2022. godina
Beograd

Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Dobrile Strajina, predsednika veća, Gordane Komnenić, Dragane Mirosavljević, Vesne Subić i Jelice Bojanić Kerkez, članova veća, u parnici tužilje AA iz ..., čiji je punomoćnik Milan Vujin, advokat iz ..., protiv tuženog BB iz ..., čiji je punomoćnik Bojan Krstić, advokat iz ..., radi utvrđenja, odlučujući o reviziji tužilje izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž 541/20 od 16.04.2021. godine, u sednici održanoj 15.06.2022. godine, doneo je

R E Š E NJ E

NE DOZVOLJAVA SE, odlučivanje o posebnoj reviziji tužilje izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž 541/20 od 16.04.2021. godine.

ODBACUJE SE, kao nedozvoljena revizija tužilje izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž 541/20 od 16.04.2021. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Drugog osnovnog suda u Beogradu P 839/18 od 14.10.2019. godine, stavom prvim izreke, odbijen je kao neosnovan tužbeni zahtev tužilje da se utvrdi da u zaostavštinu pok. VV, bivšeg iz ..., preminulog ...1996. godine, ne ulazi ½ dela vanknjižnog prava suvlasništva na dvosobnom stanu broj .., površine 40 m2, u prizemlju u ulici ... broj .. u ..., što je tuženi dužan da prizna i da trpi. Stavom drugim izreke, odbijen je kao neosnovan tužbeni zahtev tužilje da se utvrdi da je suvlasnik sa ¾ idealnog dela vanknjižnog prava suvlasništva na dvosobnom stanu broj .., površine 40 m2, u prizemlju u ulici ... broj .. u ..., po osnovu nasleđa iza pok. GG, što je tuženi dužan da prizna i da trpi. Stavom trećim izreke, obavezana je tužilja da naknadi tuženom troškove parničnog postupka u iznosu od 149.250,00 dinara.

Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž 541/20 od 16.04.2021. godine, odbijena je, kao neosnovana žalba tužilje, potvrđena prvostepena presuda i odbijen zahtev tužilje za naknadu troškova postupka po žalbi.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tužilja je blagovremeno izjavila reviziju na osnovu člana 404. ZPP, zbog pogrešne primene materijalnog prava.

Članom 404. Stavom 1. Zakona o parničnom postupku – ZPP („Službeni glasnik RS“, br. 72/11, 87/18), propisano je da je revizija izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom, ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija), dok je stavom 2. istog člana propisano da o dozvoljenosti i osnovanosti revizije iz stava 1. ovog člana odlučuje Vrhovni kasacioni sud u veću od pet sudija.

Pravnosnažnom presudom odbijen je, kao neosnovan zahtev tužilje da se utvrdi da u zaostavštinu pok. VV, bivšeg iz ..., ne ulazi ½ dela vanknjižnog prava suvlasništva na dvosobnom stanu, te da se utvrdi da je tužilja suvlasnik sa ¾ idealnog dela vanknjižnog prava suvlasništva na naznačenoj nepokretnosti, po osnovu nasleđa iza pok. GG. Tužilja u reviziji ukazuje na činjenična i pravna pitanja konkretnog spora. Iz citirane odredbe člana 404. ZPP proizlazi da su zakonom izričito propisani dodatni, posebni uslovi pod kojima Vrhovni kasacioni sud može izuzetno dozvoliti reviziju i odlučiti o ovom pravnom leku i onda kada revizija nije dozvoljena. Isticanje pogrešne primene materijalnog prava predstavlja zakonski razlog za izjavljivanje posebne revizije isključivo ako zbog pogrešne primene materijalnog prava postoji potreba da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse ili novog tumačenja prava. Po oceni Vrhovnog kasacionog suda, pravna pitanja koja tužilja postavlja u reviziji nisu pitanja od opšteg interesa, niti su pitanja koja su od značaja za ravnopravnost građana, a ne postoji ni potreba za novim tumačenjem prava, pa kako nisu ispunjeni uslovi iz člana 404. stav 1. ZPP, to je odlučeno kao u stavu prvom izreke.

Ispitujući dozvoljenost revizije na osnovu člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je utvrdio da revizija nije dozvoljena.

Tužilja je podnela tužbu radi utvrđenja 27.10.2015. godine, a vrednost predmeta spora označena u tužbi je 2.000.000,00 dinara.

Odredbom člana 403. stav 3. Zakona o parničnom propisano je da revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra, po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.

Imajući u vidu da se radi o imovinskopravnom sporu, u kome vrednost predmeta spora ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra prema srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe, to je Vrhovni kasacioni sud našao da revizija nije dozvoljena.

Iz navedenih razloga, primenom člana 413. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u izreci.

Predsednik veća - sudija

Dobrila Strajina, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić