Tuženi je u odgovoru na tužbu osporio tužbeni zahtev i izjavio prigovor presuđene stvari smatrajući da je o ovom zahtevu pravnosnažno presuđeno u parnici Osnovnog suda u Novom Sadu P 288/10.

Prvostepeni sud je u postupku pripremanja glavne rasprave i nakon ročišta na kome se tužilja izjasnila o prigovoru presuđene stvari s pozivom na odredbe članova 4.i 7. poravnanja zaključenog u parnici Osnovnog suda u Novom Sadu P 288/10 dana 13.05.2011. godine, primenom člana 294. stav 1. tačka 5. ZPP, tužbu tužilje odbacio. Prema datim razlozima poravnanjem zaključenim 13.05.2011. godine raspravljena je zajednička imovina stranaka koju je, između ostalog činio i udeo u preduzeću „GG“ DOO i istovremeno se dogovorili da njegovim ispunjenjem tužilja potvrđuje da nema više bilo kakvih potraživanja prema tuženom, kako po osnovu udela u društvu „GG“ tako i prema njemu lično kao njegova bivša supruga ali i bilo kakvih drugih potraživanja po svim drugim osnovima, te da obe strane izjavljuju da jedna prema drugoj nemaju više potraživanja proistekla iz njihove bračne zajednice (član 4. i član 7. sudskog poravnanja). Time su, po oceni prvostepenog suda, bivši supružnici proširili dejstvo poravnanja tako što su regulisali i potraživanje koje je predmet ove parnice jer se radi o potraživanju proisteklom iz njihove bračne zajednice zbog čega je tužba u ovoj parnici nedozvoljena pošto je o tužbenom zahtevu zaključeno sudsko poravnanje.

Ovako pravno stanovište prihvatio je i drugostepeni sud koji je odbio žalbu tužilje i potvrdio prvostepeno rešenje smatrajući da je odluka prvostepenog suda pravilna, prihvatajući kao pravilnu i ocenu dejstva zaključenog sudskog poravnanja. Navedenim poravnanjem bivši supružnici su u potpunosti regulisali zajednički stečenu imovinu, a time i sporno traženje u odnosu na ostvarenu dobit privrednog društva „VV“ koje se nakon prestanka braka pripojilo privrednom društvu „GG“ koji su parnične stranke osnovale za vreme trajanja braka. Pošto je ocenio neosnovanim žalbene navode tužilje da nije bilo mesta odbačaju tužbe kao nedozvoljene jer ne postoji identitet zahteva u ove dve parnice drugostepeni sud je pobijanim rešenjem odbio žalbu tužilje i potvrdio prvostepeno rešenje.

Po oceni Vrhovnog kasacionog suda nižestepeni sudovi su pogrešno primenili odredbe Zakona o parničnom postupku na kome su zasnovali svoje odluke kada su odbacili tužbu zbog presuđene stvari.

Članom 337. ZPP („Službeni glasnik RS“ br. 72/11 ... 18/20) propisano je da se sporazum stranaka o poravnanju unosi u zapisnik (stav 1.), da je poravnanje zaključeno kad stranke posle pročitanog zapisnika o poravnanju potpišu zapisnik (stav 2.) i da se strankama izdaje overen prepis zapisnika u kome je sadržano poravnanje, koje ima isto dejstvo kao i sudska presuda (stav 3.), dok je članom 338. istog zakona propisano da sud u toku celog postupka po službenoj dužnosti pazi da li teče parnica o zahtevu o kome je ranije zaključeno sudsko poravnanje i ako takvo poravnanje postoji, odbaciće tužbu. Ovlašćenje suda za odbačaj tužbe u slučaju da je u istoj stvari zaključeno sudsko poravnanje propisano je članom 294. stav 1. tačka 5. ZPP. Iz ovih odredbi proizilazi obaveza suda da ukoliko utvrdi da se između istih stranaka povodom istog činjeničnog i pravnog osnova vodi parnica odnosno da je zaključeno sudsko poravnanje da ne dozvoli da se kod istovetnosti tužbenih zahteva vode dve parnice uz obavezu odbačaja tužbe u parnici koja je počela da teče odnosno tužba podneta nakon zaključenja sudskog poravnanja. To dalje znači da je za osnovanost prigovora pravnosnažno presuđene stvari potrebno da postoji identitet stranaka, bez obzira na uloge u postupku, identitet činjeničnog stanja i identitet zahteva o kome se odlučuje, koji uslovi moraju kumulativno biti ispunjeni. Tužbeni zahtev je isti ako je njegov osnov bitno isti i ako je njegova sadržina ista. Kako je zahtevom postavljenim u parnici koja je vođena pred Osnovnim sudom u Novom Sadu u predmetu P 288/10 po tužbi tužilje izvršena deoba zajedničke imovine supružnika tako što je najpre doneta delimična presuda 28.02.2007. godine, a potom o nepresuđenom delu zahteva koji se odnosi na udeo u privrednom društvu „GG“ zaključen 28.12.2010. godine vansudski ugovor o poravnanju, a zatim 13.05.2011. godine i sudsko poravnanje, a kako se u tekućoj parnici potražuje učešće u dobiti drugog pravnog lica „VV“ iz razloga ulaganja zajedničkih sredstava u poslovanje tog pravnog lica, to, po stanovištu Vrhovnog kasacionog suda, nije bilo mesta odbačaju tužbe jer je o istom zahtevu zaključeno sudsko poravnanje obzirom da ne postoji istovetnost tužbenog zahteva. Ovo stoga što se ova dva zahteva razlikuju po činjeničnom osnovu obzirom da se u tekućoj parnici traži utvrđenje prava svojine na dobiti privrednog društva „VV“ koje nije bilo predmet raspravljanja u parnici za utvrđenje zajedničke imovine i njenu deobu pred Osnovnim sudom u Novom Sadu P 288/10, a što proizilazi iz poravnanja koje je zaključeno 13.05.2011. godine u kome u članu 4. bivši supružnici i parnične stranke regulišu deobu zajedničke imovine koju čini i imovina privrednog društva „GG“ koje je osnovano i poslovalo za vreme trajanja bračne zajednice. Pored toga nižestepeni sudovi su se ceneći procesnopravno dejstvo sudskog poravnanja zapravo upustili u ocenu materijalnopravnog, proširenog dejstva njegovih odredbi, kao i činjenica od kojih zavisi osnovanost tužbenog zahteva.

Imajući u vidu da je tužba odbačena sa pozivom na odredbu člana 294. stav 1. tačka 5. ZPP u prvostepenom postupku je učinjena bina povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 1. u vezi člana 294. stav 1. tačka 5. ZPP jer je ova zakonska odredba nepravilno primenjena, a što je bilo od uticaja na donošenje zakonite i pravilne odluke. Ovu bitnu povredu odredaba parničnog postupka učinjenog pred prvostepenim sudom drugostepeni sud nije sankcionisao ukidanjem prvostepenog rešenja na koji način je pred drugostepenim sudom učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 1. ZPP zbog koje se prema članu 407. stav 1. tačka 3. ZPP, revizija može izjaviti.

Zbog pogrešnog stava nižestepenih sudova da je o zahtevu tužilje zaključeno sudsko poravnanje prvostepeni sud je propustio da utvrdi sve bitne činjenice za odlučivanje o osnovanosti tužbenog zahteva zbog čega su ukinute i drugostepena i prvostepena odluka i predmet vraćen prvostepenom sudu na ponovno suđenje.

Iz navedenih razloga, na osnovu člana 415. stav 1. u vezi sa članom 420. stav 6. ZPP, odlučeno je kao u izreci.

U ponovnom postupku prvostepeni sud će, imajući u vidu činjenične navode tužbe, utvrditi bitne činjenice za odlučivanje o osnovanosti tužbenog zahteva i nakon pravilne primene materijalnog prava doneti odluku.

Predsednik veća – sudija

Dragana Marinković, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić