Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tužilac je blagovremeno izjavio reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava s predlogom da se o reviziji odluči na osnovu člana 404. ZPP.

Odlučujući o dozvoljenosti izjavljene revizije na osnovu člana 404. stav 2. ZPP („Službeni glasnik RS“ br. 72/11 ... 10/23) u vezi člana 92. Zakona o uređenju sudova („Službeni glasnik RS“ br. 10/23) Vrhovni sud je ocenio da nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o reviziji tužioca kao izuzetno dozvoljenoj na osnovu člana 404. ZPP, jer ne postoji potreba za razmatranjem pravnih pitanja od opšteg interesa, ili u interesu ravnopravnosti građana, kao ni potreba ujednačavanja sudske prakse ili novog tumačenja prava.

Predmet tražene pravne zaštite o kome je odlučeno pobijanom presudom je naknada materijalne štete u visini troškova PDV (20 %) za sastav odštetnog zahteva od strane tužiočevog punomoćnika iz reda advokata. O zahtevu tužioca drugostepeni sud je odlučio uz primenu materijalnog prava koje je u skladu sa pravnim shvatanjem izraženim kroz više odluka ovog suda u kojima je odlučivano o zahtevima sa istim ili sličnim činjeničnim stanjem i pravnim osnovom, u situaciji kada tužilac nije dokazao da je štetu u ovom iznosu i pretrpeo odnosno da je punomoćniku iz reda advokata koji je sastavljao zahtev i uplatio troškove PDV, zbog čega u konkretnom slučaju ne postoji potreba za razmatranjem pravnih pitanja od opšteg interesa niti u interesu ravnopravnosti građana, kao ni potrebu ujednačavanja sudske prakse ili novog tumačenja prava.

Ukazivanje u reviziji na pravni stav Vrhovnog suda o ostvarivanju prava na naknadu troškova PDV za advokatske usluge kojim je ocenjeno da stranka koju je u uspešno okončanoj parnici zastupao advokat obveznik poreza na dodatu vrednost ima pravo na naknadu troškova na ime PDV na advokatsku uslugu ne vodi drugačijoj oceni o ispunjenosti uslova za odlučivanje o reviziji tužioca kao izuzetno dozvoljenoj, s obzirom da se ovaj pravni stav Vrhovnog suda odnosi na troškove spora, a ne na naknadu materijalne štete koja je osnov ove parnice.

Stoga je na osnovu člana 404. stav 2. ZPP odlučeno kao u stavu prvom izreke.

Ispitujući dozvoljenost revizije u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP Vrhovni sud je ocenio da revizija nije dozvoljena.

Odredbom člana 468. stav 1. ZPP propisano je da se sporovima male vrednosti smatraju sporovi u kojima se tužbeni zahtev odnosi na potraživanje u novcu koje ne prelazi dinarsku protivvrednost 3.000 evra po srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe dok je članom 479. stav 6. ZPP propisano da protiv odluke drugostepenog suda kojom je odlučeno o sporu male vrednosti revizija nije dozvoljena.

Tužba radi naknade materijalne štete podneta je 28.11.2017. godine, a vrednost predmeta spora iznosi 1.200,00 dinara, pa je pobijana odluka doneta u imovinskopravnom sporu u kome se tužbeni zahtev odnosi na novčano potraživanje u kome vrednost predmeta spora ne prelazi dinarsku protivvrednost 3.000 evra, pa se radi o sporu male vrednosti u kome revizija nije dozvoljena shodno članu 479. stav 6. ZPP.

Revizija tužioca nije dozvoljena ni po odredbi člana 403. stav 2. tačka 2. ZPP koja propisuje da je revizija uvek dozvoljena ako je drugostepeni sud preinačio odluku i odlučio o zahtevima stranaka. Ovo iz razloga što se navedena zakonska odredba ne primenjuje u sporovima male vrednosti jer je njena primena isključena odredbom člana 476. ZPP kojom je isključena primena opštih pravila zbog posebnog, specijalnog pravila sadržanog u odredbi člana 479. stav 6. ZPP.

Iz svih razloga primenom člana 413. ZPP Vrhovni sud je odlučio kao u stavu drugom izreke.

Predsednik veća – sudija

Dragana Marinković, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković