U IME NARODA

Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Marine Milanović, predsednika veća, Jelice Bojanić Kerkez i Vesne Stanković, članova veća, u parnici tužilje AA iz ..., čiji su punomoćnici Marko Jovanović i Atila Mraznica, advokati iz ..., protiv tuženih BB, čiji je punomoćnik Borko Vasović, advokat iz ... i „AMS osiguranje“ a.d.o. iz Beograda, čiji su punomoćnici Vojo Beslać, Jakša Jojić i Dušan Manjulov, advokati iz ..., radi naknade nematerijalne štete, odlučujući o reviziji tuženog „AMS osiguranje“ a.d.o. sa sedištem u Beogradu, izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž 6131/20 od 08.04.2021. godine, u sednici veća održanoj 01.12.2022. godine, doneo je

P R E S U D U

ODBIJA SE kao neosnovana revizija tuženog „AMS osiguranje“ a.d.o. Beograd, izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž 6131/20 od 08.04.2021. godine.

ODBIJA SE zahtev tužilje za naknadu troškova odgovora na reviziju.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Prvog osnovnog suda u Beogradu P 85/20 od 03.02.2020. godine, stavom prvim izreke odbijen je tužbeni zahtev kojim je tužilja tražila da se obavežu tuženi da joj na ime naknade nematerijalne štete solidarno isplate za pretrpljene duševne bolove zbog naruženosti iznos od 100.000,00 dinara, za pretrpljeni strah iznos od 150.000,00 dinara, za pretrpljene fizičke bolove iznos od 250.000,00 dinara i za pretrpljene duševne bolove zbog umanjenja životne aktivnosti iznos od 300.000,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom na označene iznose od dana presuđenja do isplate. Stavom drugim izreke obavezana je tužilja da tuženima naknadi troškove parničnog postupka, i to prvotuženom iznos od 123.250,00 dinara, a drugotuženom iznos od ukupno 100.500,00 dinara.

Odlučujući o žalbi tužilje po održanoj raspravi, Apelacioni sud u Beogradu je doneo presudu Gž 6131/20 dana 08.04.2021. godine kojom je u stavu prvom izreke preinačena prvostepena presuda, tako što je usvojen tužbeni zahtev i obavezani tuženi da tužilji solidarno isplate na ime nakanade nematerijalne štete za duševne bolove zbog naruženosti iznos od 100.000,00 dinara, za pretrpljeni strah iznos od 150.000,00 dinara, za fizičke bolove iznos od 250.000,00 dinara i za pretrpljene duševne bolove zbog umanjenja životne aktivnosti 300.000,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom na navedene iznose od dana presuđenja do isplate. Stavom drugim izreke obavezani su tuženi da tužilji solidarno naknade troškove parničnog postupka u iznosu od 224.050,00 dinara. Stavom trećim izreke obavezani su tuženi da tužilji solidarno naknade troškove drugostepenog postupka u iznosu od 35.250,00 dinara.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tuženi „AMS osiguranje“ a.d.o. Beograd, podneo je reviziju, zbog bitnih povreda odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava.

Tužilja je podnela odgovor na reviziju.

Ispitujući pobijanu presudu u smislu člana 408. u vezi člana 403. stav 2. tačka 2. Zakona o parničnom postupku – ZPP („Službeni glasnik RS“72/11 ... 18/20), Vrhovni kasacioni sud je našao da revizija nije osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnoti, kao ni bitna povreda pred drugostepenim sudom iz člana 374. stav 1. ZPP, na koju se revizijom ukazuje, budući da u postupku nije došlo do nepotpune ili nepravilne primene bilo koje od odredaba procesnog zakona koje bi bile od uticaja na donošenje zakonite i pravilne presude.

Prema činjeničnom stanju koje je utvrdio drugostepeni sud, tužilja je 28.12.2016. godine povređena na pešačkom prelazu kada je vozilo kojim je upravljao tuženi BB krenulo unazad i zadnjim delom udario tužilju koja je u tom trenutku prelazila ulicu preko pešačkog prelaza. Usled udarca tužilja je zadobila teške telesne povrede u vidu preloma lakta desne ruke i zbog toga je operisana 01.03.2016. godine i 12.07.2017. godine. Zbog preloma i jakog nagnječenja tela, tužilja je trpela jake bolove do jednog dana od povređivanja, koji su se pod dejstvom lečenja medikamentima pretvorili u bolove srednjeg intenziteta 21 dan nakon povređivanja. Bolovi srednje jačine prekinuti su jakim bolovima u trajanju od 12 časova, a nakon prve operativne intervencije nastavili su se bolovi srednje jačine i postepeno se pretvarali u slabe bolove u trajanju do dva meseca, nakon čega je došlo da saniranja povrede i rehabilitacije. U julu 2017. godine, tužilja je imala drugu operaciju i usled vađenja materijala odnosno postoperativne rane i sanacije mekog tkiva, trpela je bolove jakog intenziteta u trajanju do 12 časova, srednje jačine 7 dana i slabe bolove u trajanju 7 dana. Shodno navedenom, ocenom nalaza veštaka ortpedske struke utvrđeno je da je životna aktivnost tužilje umanjena 8% i ogleda se u nemogućnosti potpunog ispravljanja povređene ruke i smanjenju mišićne snage. Prilikom većih fizičkih napora i dužih radnji, oseća bolove, dok je sam oslonac nekad bolan, neprijatan i ponekad ograničavajući, a zbog vidljivog ožiljka na podlaktici ruke dužiine 10 cm, trpi duševne bolove zbog naruženosti lakog stepena. Prema nalazu i mišljenju sudskog veštaka neuropsihijatra, tužilja je trpela sekundarni strah jakog intenziteta koji je trajao ukupno 2 dana, dok je strah srednjeg intenziteta trajao oko 3 nedelje i strah slabog intenziteta mesec dana, te je kod tužilje sa neuropsihijatrijske strane životna aktivnost umanjena 2%. Ocenom nalaza i mišljenja veštaka ortopeda i neuropsihijatra, utvrđeno je da je umanjena životna aktivnost kod tužilje 9%. Prvotuženi je isplatio tužilji iznos od 80.000,00 dinara prema obavezi koju je preuzeo u Javnom tužilaštvu radi odlaganja krivičnog gonjenja, dok se tužilja nije obraćala drugotuženom odštetnim zahtevom.

Kod tako utvrđenog činjeničnog stanja, prvostepeni sud je odbio tužbeni zahtev kao preuranjen jer se pre podnošenja tužbe, tužena nije obraćala zahtevom za naknadu štete neposredno društvu za osiguranje, u smislu člana 24. stav 1. Zakona o obaveznom osiguranju u saobraćaju („Službeni glasnik RS“ br. 51/09 ... 7/13), dok je drugostepenom presudom preinačena prvostepena presuda i usvojen tužbeni zahtev.

Po oceni Vrhovnog kasacionog suda, pravilno je u pobijanoj drugostepenoj presudi primenjeno materijalno pravo.

Neosnovani su revizijski navodi da drugostepeni sud nije pravino cenio osnov odgovornosti tuženih za nastalu štetu.

Pravilno je stanovište drugostepenog suda o solidarnoj odgovornosti tuženih za štetu koju je tužilja pretrpela. Odgovornost tuženog BB koji je skrivio saobraćajni udose zasniva se na odredbama člana 178. stav 1. Zakona o obligacionim odnosima - ZOO, ali i na pravilima o objektivnoj odgovornosti iz čl. 173. i 174. ZOO, dok odgovornost tuženog „AMS osiguranje“ A.D.O Beograd, proizlazi iz ugovora o osiguranju motornih vozila u smislu člana 941. ZOO. Odgovornost tuženih je solidarna i tužilja kojoj priprada pravo na naknadu nematerijalne štete iz člana 200. ZOO, ima ovlašćenje da naknadu zahteva od oba dužnika.

Utvrđeno činjenično stanje opravdava dosuđivanje pravične novčane naknade za tražene vidove nematerijalne štete, u skladu sa odredbom člana 200. Zakona o obligacionim odnosima. Uzimajući u obzir sve okolnosti konkretnog slučaja, odnosno da je tužilja zadobila teške telesne povrede u vidu preloma lakta desne ruke, dužinu i intenzitet straha i fizičkih bolova koje je trpela u momentu povređivanja i u periodu lečenja, kao i posle toga, karakter i vrstu trajno zaostalih posledica na životnu aktivnost tužilje (ograničenost pokreta i povremeno slabija mišićna snaga u povređenoj ruci), tužilji je dosuđena pravična naknada kao adekvatna satisfakcija za pretrpljene fizičke bolove i strah i duševne bolove zbog umanjenja životne aktivnosti i naruženosti. Pri tom, ovaj sud je imao u vidu i svrhu i cilj kome naknada nematerijalne štete služi (ublažavanje posledica duševnih bolova, fizičkih bolova i straha), te nalazi da navedeni iznosi ne pogoduju težnjama koje nisu spojive sa njenom prirodom i društvenom svrhom. Shodno navedenom, neosnovani su revizijski navodi o previsoko i neadekvatno dosuđenoj naknadi nematerijalne štete.

Tužilja se nije obraćala tuženom „AMS osiguranje“ a.d.o. Beograd zahtevom za naknadu štete, u smislu člana 24. Zakona o obaveznom osiguranju u saobraćaju, ali to je i po oceni revizijskog suda ne lišava prava na sudsku zaštitu traženom naknadom nematerijalne štete prema tuženom društvu za osiguranje, budući da se podnošenje tužbe ima smatrati kao neposredno obraćanje društvu za osiguranje, pa kod činjenice da je vozilo kojim je upravljao tuženi BB bilo osigurano od odgovornosti kod tuženog društva za osiguranje, da je šteta nastala – dospela momentom povređivanja i da je usled štetnog događaja tužilja trpela nematerijalnu štetu po svim vidovima koje tužbom potražuje, proizlazi da nije bilo mesta odbijanju tužbenog zahteva kao preuranjenog. Takođe, obaveza iz člana 24. stav 1. Zakona o obaveznom osiguranju u saobraćaju odnosi se na tuženog - društvo za osiguranje, a ne na fizička lica, pa imajući u vidu pravnu prirodu solidarne odgovornosti, pravilna je ocena drugostepenog suda da tužilja i iz tog razloga nije izgubila pravo na sudsku zaštitu jer tužba nije preuranjena u odnosu na tuženog BB.

Neosnovan je revizijski navod da nije utvrđena krivica lica – tuženog BB koje je upravljalo vozilom, osiguranim kod tuženog društva za osiguranje, u smislu člana 178. ZOO, pa samim tim ni njegova odgovornost za isplatu tužilji naknade štete, koju činjenicu je revident (drugotuženi) učinio spornom. Ovo iz razloga što je odluka parničnog suda o naknadi štete nezavisna od odluke krivičnog suda o postojanju krivičnog dela i krivične odgovornosti štetnika obzirom da je građansko-pravna odgovornost šira od krivične odgovornosti i sud je u parničnom postupku ovlašćen da utvrđuje pod kojim uslovima je štetni događaj nastao i čijom krivicom, nezavisno od toga da li se protiv štetnika vodi krivični postupak (koji je u ovom slučaju pokrenut).

Kako se ni ostalim revizijskim navodima ne dovodi u sumnju pravilnost primene materijalnog prava, na osnovu člana 414. stav 1. ZPP, odlučeno je kao u stavu prvom izreke.

Odbijen zahtev tužilje za naknadu troškova odgovora na reviziju primenom člana 165 stav 1. u vezi sa članom 154. stav 1. ZPP, jer nisu bili potrebni radi vođenje parnice.

Predsednik veća - sudija

Marina Milanović, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić