.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI SUD
Rev 6794/2023
11.04.2024. godina
Beograd
Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Jelice Bojanić Kerkez, predsednika veća, Vesne Stanković, Radoslave Mađarov, Branke Dražić i Dragane Boljević, članova veća, u parnici tužioca AA iz sela ..., ..., čiji je punomoćnik Vladimir Mišković, advokat iz ..., protiv tužene Republike Srbije, Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, čiji je zastupnik Državno pravobranilaštvo u Beogradu, radi naknade štete, odlučujući o reviziji tužene izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž 5687/23 od 15.12.2023. godine, u sednici održanoj 11.04.2024. godine, doneo je
R E Š E NJ E
NE DOZVOLJAVA SE odlučivanje o posebnoj reviziji tužene izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž 5687/23 od 15.12.2023. godine.
ODBACUJE SE, kao nedozvoljena, revizija tužene izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž 5687/23 od 15.12.2023. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Prvog osnovnog suda u Beogradu P 10800/22 od 21.09.2023. godine, stavom prvim izreke, usvojen je tužbeni zahtev i obavezana tužena da tužiocu na ime naknade štete zbog neisplaćenih naknada za ortopedski dodatak za period od 01.09.2020. godine do 31.08.2022. godine, isplati pojedinačne mesečne iznose sa zakonskom zateznom kamatom od dospelosti svakog pojedinačnog mesečnog iznosa do isplate, kako je bliže određeno u tom stavu izreke. Stavom drugim izreke, obavezana je tužena da tužiocu naknadi troškove postupka u iznosu od 146.625,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od izvršnosti presude do isplate, a odbijen zahtev za kamatu na troškove počev do dana presuđenja do izvršnosti presude.
Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž 5687/23 od 15.12.2023. godine, stavom prvim izreke, odbijena je kao neosnovana žalba tužene i potvrđena prvostepena presuda u stavu prvom izreke. Stavom drugim izreke, ukinuto je rešenje o parničnim troškovima i u tom delu predmet vraćen prvostepenom sudu na ponovni postupak.
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužena je blagovremeno izjavila reviziju, zbog pogrešne primene materijalnog prava, sa predlogom da se o reviziji odluči primenom člana 404. Zakona o parničnom postupku.
Odlučujući o posebnoj reviziji na osnovu člana 404. stav 2. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ broj 72/11 ... 10/23), Vrhovni sud je ocenio da revizija tužene nije izuzetno dozvoljena.
Pravnosnažnom presudom, primenom materijalnog prava iz odredbi člana 172, 186. i 277. Zakona o obligacionim odnosima, obavezana je tužena da tužiocu naknadi štetu u visini pojedinačnih mesečnih iznosa neisplaćenog ortopedskog dodatka, za period od septembra 2020. godine zaključno sa avgustom 2022. godine, sa zakonskom zateznom kamatom od dospelosti svakog pojedinačnog mesečnog iznosa do isplate. Ovo zbog toga što je tužiocu rešenjem Opštine Đakovica od 30.03.1998. godine priznato pravo na ortopedski dodatak prvog stepena u iznosu od 28,93% od osnova koji pripada vojnom invalidu prve grupe počev od 01.07.1997. godine, koji je tužena redovno isplaćivala tužiocu do marta 1999. godine, kada je prestala da mu isplaćuje iz razloga što je celokupna administracija, pa i deo službe tužene, stavljena u nadležnost međunarodnih snaga na Kosovu i Metohiji. Tužilac je građanin Republike Srbije sa ličnom kartom važećom do 01.03.2026. godine, živi u selu ... kod ... Na opisani način tužena je bez pravnog osnova i opravdanog razloga nezakonitim radom svojih organa, povredila tužiocu pravo na mirno uživanje imovine proklamovano članom 1. Protokola 1. uz Evropsku konvenciju za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda.
Imajući u vidu sadržinu pravne zaštite, činjenice utvrđene u postupku, način presuđenja i razloge na kojima su zasnovane odluke nižestepenih sudova, Vrhovni sud je ocenio da presuđenjem u ovoj parnici nije odstupljeno od sudske prakse po pitanju izraženog pravnog shvatanja da osnov potraživanja neisplaćenih mesečnih iznosa invalidnine po svojoj pravnoj prirodi nije isplata povremenog potraživanja, već naknada štete u smislu člana 172. Zakona o obligacionim odnosima, u kom slučaju kamata teče do dana dospeća svakog pojedinačnog iznosa na osnovu člana 186. u vezi člana 277. Zakona o obligacionim odnosima.
Iz iznetih razloga po oceni Vrhovnog suda ne postoji potreba da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa, u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse niti novog tumačenja prava, pa je primenom člana 404. ZPP odlučeno kao u stavu prvom izreke ovog rešenja.
Odlučujući o dozvoljenosti izjavljene revizije, u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP, Vrhovni sud je ocenio da revizija tužene nije dozvoljena.
Prema članu 403. stav 3. ZPP revizija nije dozvoljena u imovinsko-pravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.
Tužba radi naknade štete podneta je 31.08.2022. godine. Vrednost predmeta spora iznosi 832.698,26 dinara.
Imajući u vidu da se u konkretnom slučaju radi o imovinsko-pravnom sporu u kome vredost predmeta spora evidentno ne prelazi imovinski cenzus za dozvoljenost revizije, Vrhovni sud je našao da revizija tužene nije dozvoljena primenom člana 403. stav 3. ZPP.
Iz iznetih razloga, na osnovu člana 413. ZPP, odlučeno je kao u stavu drugom izreke ovog rešenja.
Predsednik veća - sudija
Jelica Bojanić Kerkez, s.r.
Za tačnost otpravka
Zamenik upravitelja pisarnice
Milanka Ranković
