Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž 1264/22 od 23.11.2022. godine, stavom prvim izreke, odbijene su kao neosnovane žalbe tuženih VV, GG i DD i potvrđena presuda Višeg suda u Beogradu P 515/16 od 23.09.2021. godine, u stavu prvom, drugom, trećem i četvrtom izreke. Stavom drugim izreke, odbijena je kao neosnovana žalba tužene DD i potvrđena dopunska presuda Višeg suda u beogradu P 515/16 od 29.12.2021. godine, u stavu prvom izreke. Stavom trećim izreke, odbijeni su kao neosnovani zahtevi tuženih VV i DD za naknadu troškova drugostepenog postupka.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tuženi VV i DD, su blagovremeno izjavili reviziju, zbog pogrešne primene materijalnog prava.

Tužilja je blagovremeno podnela odgovor na reviziju.

Vrhovni sud je ispitao pobijanu presudu na osnovu člana 408. Zakona o parničnom postupku – ZPP (,,Službeni glasnik RS“ br. 72/11 ... 18/20) i utvrdio da revizija tuženih nije osnovana.

U postupku pred nižestepenim sudovima nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju ovaj sud pazi po službenoj dužnosti na osnovu člana 408. ZPP.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilja je vlasnik stana broj .., projektovane neto površine 40,16 m2, sa pripadajućom terasom, na prvom spratu stambene zgrade u ... broj .., izgrađenoj na kat.parceli broj .. KO ..., na osnovu Ugovora o kupoprodaji zaključenog sa ĐĐ kao prodavcem, koji je 28.03.2012. godine overen od strane Prvog osnovnog suda u Beogradu pod Ov br. 56662/2012. Dana 07.11.2014. godine od strane Javnog beležnika Branislave Čubrilović overena je založna izjava kojom tužilja kao vlasnik navedenog stana, neopozivo i bezuslovno dozvoljava da se na osnovu iste, radi obezbeđenja novčanog potraživanja poverioca, tuženog VV, prema dužniku tuženom GG, iz ugovora o zajmu, izvrši upis založnog prava, vansudske hipoteke u korist tuženog VV na tužiljinom stanu i prema kojoj je data saglasnost poveriocu da naplati svoje potraživanje obezbeđeno hipotekom, ukoliko isto ne bude plaćeno od dospelosti iz cene dobijene prodajom. Ovu izjavu u ime i za račun tužilje dalo je lice koje se legitimisalo kao tuženi BB, sa podacima o jedinstvenom matičnom broju koji odgovara jedinstvenom matičnom broju ovog tuženog, a na osnovu specijalnog punomoćja, navodno overenog pred Drugim osnovnim sudom u Beogradu pod Ov 24703/2014 dana 15.04.2014. godine, kojim tužilja kao vlastodavac ovlašćuje BB iz ... broj .., da je kao vlasnika nepokretnosti - stana broj .., površine 40,16 m2, sa pripadajućom terasom na prvom spratu stambene zgrade u Beogradu, u ... broj .., zastupa i to: da u njeno ime i za njen račun zaključi ugovor o kupoprodaji ovog stana, primi kupoprodajnu cenu, konstituiše založno pravo – hipoteku i obavi sve potrebne radnje i pravne poslove u vezi sa raspolaganjem i upravljanjem nepokretnošću koja je predmet ovog punomoćja, te da je zastupa pred sudovima, državnim organima, pravnim i fizičkim licima u vezi realizacije svih pravnih poslova. Međutim, pred Drugim osnovnim sudom u Beogradu pod ovim brojem overe nije overeno specijalno punomoćje, već ugovor o prometu nepokretnosti između drugih lica, a potpis poslodavca na ovom punomoćju nije autentičan svojeručni potpis tužilje AA. U ovom specijalnom punomoćju pored adrese prebivališta tuženog BB i njegov JMBG označen je broj lične karte ... izdate 23.11.2012. godine. Pri overi založne izjave od strane Javnog beležnika Branislave Čubrilović na osnovu specijalnog punomoćja 15.04.2014. godine, lice koje je u ime i za račun tužilje dalo izjavu kao BB sa njegovim jedinstvenim matičnim brojem građana i adresom prebivališta, legitimisalo se sa ličnom kartom broj ..., navodno izdatom 23.11.2012. godine, koje je navedena i u specijalnom punomoćju. Navedena lična karta ovom tuženom nikada nije izdata od strane MUP-a RS. Dana 10.06.1997. godine, izdata mu je lična karta ..., koja je prijavljena kao nestala.

Prema usmenom ugovoru o zajmu, čijem obezbeđenju je služila založna izjava overena od strane javnog beležnika 07.11.2014. godine, zajmoprimac - tuženi GG, bio je u obavezi da zajmodavcu - tuženom VV, do 07.05.2015. godine, vrati zajam u iznosu od 45.000 evra. Međutim, dug nije vraćen posle dospelosti i tuženi VV je uputio tužilji, kao i tuženom GG, obaveštenje da do dana sačinjavanja opomene dužnik nije izmirio svoju obavezu prema poveriocu, te da se prodaja nepokretnosti može izbeći vraćanjem celokupnog duga do 01.12.2015. godine, posle čega će biti pokrenut postupak prodaje hipotekovane nepokretnosti radi namirenja potraživanja. Posle toga, tuženi VV uputio je tužilji i tuženom GG i opomenu o prodaji nepokretnosti od 25.12.2015. godine, te da se dug mora isplatiti do 04.01.2016. godine, posle čega je rešenjem Republičkog geodetskog zavoda – Službe za katastar nepokretnosti od 01.02.2016. godine, dozvoljen upis zabeležbe hipotekarne prodaje tužiljinog stana radi nemirenja potraživanja obezbeđenog izvršnom vansudskom hipotekom zasnovanom založnom izjavom od 07.11.2014. godine, tako što je hipotekarni poverilac ovlašćen da po pravnosnažnosti rešenja, ali ne pre isteka roka od 30 dana od dana izdavanja rešenja, kao hipotekarni poverilac u svoje ime proda nepokretnost u skladu sa Zakonom o hipoteci, što je tuženi VV kao prodavac i učinio zaključivši Ugovor o prodaji hipotekarne nepokretnosti neposrednom pogodbom dana 10.05.2016. godine, sa svojom sestrom DD kao kupcem, koja je u posedu stana.

Polazeći od utvrđenog činjeničnog stanja, pravilna je odluka o ništavosti predmetnog overenog specijalnog punomoćja, založne izjave u formi javnobeležničkog zapisa i ugovora o prodaji hipotekovane nepokretnosti neposrednom pogodbom, zaključenim pred javnim beležnikom, uz zaključak sudova da je založna izjava data od strane lica koje na to nije bilo ovlašćeno, jer je punomoćje za davanje ove izjave bilo falsifikovano, a zbog čega je ništav i ugovor koji je hipotekarni poverilac tuženi VV, kao prodavac, zaključio sa tuženom DD, kao kupcem, jer je posledica ništavosti založne izjave da su ništavi svi docniji akti koji se zasnivaju na istoj, primenom odredbi člana 14. Zakona o hipoteci i članova 103. i 104. Zakona o obligacionim. Isto tako, pravilna je i odluka da je tužena DD u obavezi da predmetni stan, oslobođen od lica i stvari, preda u posed tužilje primenom člana 37. Zakona o svojinsko-pravnih odnosa, zbog čega nisu od uticaja na drugačiju odluku ovoga suda navodi revizije o pogrešnoj primeni materijalnog prava.

Prema tome, neosnovani su navodi revizije kojima se ukazuje na pravnu sigurnost, savesnost, kao i istinitost javnih isprava i pouzdanja u evidenciju iz javnih knjiga kod sticanja svojine, s obzirom na to da je posledica utvrđene ništavosti predmetnog punomoćja i založne izjave i ništavost ugovora o prodaji hipotekovane nepokretnosti neposrednom pogodbom, zbog čega je tužena DD u obavezi da preda predmetni stan u posed tužilji oslobođen od lica i stvari u smislu člana 104. stav 1. Zakona o obligacionim odnosima – ZOO („Službeni list SFRJ“ broj 29/78 ... 57/89, „Službeni list SRJ“ broj 31/93 i „Službeni glasnik RS“ broj 18/20), a u vezi sa članom 37. Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa („Službeni list SFRJ“ broj 6/80, 36/90, „Službeni list SRJ“ broj 29/96 i „Službeni glasnik RS“ broj 115/2005)

Pri tom, kako se odbija kao neosnovana revizija tuženih VV i DD i navodi iz revizije nisu od uticaja na drugačiju odluku ovoga suda, to nije neophodno dalje detaljno obrazlagati ovu presudu u smislu odredbe člana 414. stav 2. ZPP.

Iz navedenih razloga, Vrhovni sud je primenom člana 414. stav 1. ZPP, odlučio kao u izreci.

Predsednik veća – sudija

Jelica Bojanić Kerkez, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković