U IME NARODA

Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Tatjane Matković Stefanović, predsednika veća, Tatjane Đurica i Vladislave Milićević, članova veća, u parnici tužilaca AA, BB i VV, svi iz ..., koje zastupa Mikica Srećković advokat iz ..., protiv tuženog GG iz ..., koga zastupa Vukojica Sekulić advokat iz ..., radi utvrđenja prava svojine, odlučujući o reviziji tuženog izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž 3921/2022 od 19.09.2023. godine, u sednici održanoj dana 28.08.2024. godine, doneo je sledeću

P R E S U D U

UKIDA SE presuda Apelacionog suda u Nišu Gž 3921/2022 od 19.09.2023. godine u usvajajućem delu stava drugog i četvrtog, u stavu šestom i sedmom i spis vraća drugostepenom sudu na ponovno suđenje.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Zaječaru P 25/22 od 24.08.2022. godine delimično je usvojen tužbeni zahtev tužilaca AA, BB i VV, svi iz ... pa je utvrđeno da su tužioci po osnovu sticanja u zajednici vlasnici, i to tužilja AA sa udelom od 15,85%, tužilac BB sa udelom 4,81% i tužilja VV sa udelom od 1,54%, ukupno 22,20%, porodičnog stambenog objekta od tvrdog materijala, spratnosti P+1+Pk gabarita 12,00 h 9,20m, bruto pov. osnove objekta P=110,40m2, koša sa tremom gabarita 12,40 h 1,25m, bruto pov. osnove koša P=15,50m2 i 12,40 h 3,50m – bruto površine osnove trema P-43,40m, nadstrešnice u gornjem delu dvorišta iznad porodičnog stambenog objekta gabarita 18,30 h 4,60m bruto pov. osnove nastrešnice P=84,18m2, sve na kp.br. ... KO ..., kao i na pokretnim stvarima: traktor marke Kubota-dvoklipaš, dvobrazni plug-Lemind, traktorska prikolica IMT, vučne kosačice OltOsijek, 1 freze IMT 506 sa svim priključnim mašinama, prskalice Morava, sejalice za kukuruz IMT, tanjirače IMT, 1 mlina za traktor, korpe za traktor, traktorske vile za seno IMT, 1 prikolice za auto ručne izrade, auto marke Jugo 45, 2 digitalne satelitske antene DIGI, regal braon boje dim. 2h3, regal braon - bele boje dim. 2h3, regal braon boje dim. 2h3, veš mašine Končar, te je tuženi obavezan da tužiocima ovo pravo prizna i trpi i utvrđeni udeo preda tužiocima u roku od 15 dana od dana prijema presude. Tužbeni zahtev za utvrđenjem prava svojine po navedenom osnovu tužilje AA u udelu od preko 15,85% do traženih 25%, tužioca BB u udelu preko 4,81% do traženih 25%, tužilje VV u udelu od preko 1,54% do traženih 25%, na navedenim nepokretnim i pokretnim stvarima, kao i zahtev za utvrđenjem prava svojine po osnovu sticanja u zajednici na izgrađenom rezervoaru za vodu dužine 3 km za potrebe domaćinstva i na pokretnim stvarima: traktor IMT 558, godina proizvodnje 1973.g., traktor marke IMT, tip-539, br. šasije: 5012832, godina proizvodnje 1995.g., balirke za seno marke Jon Dir zelene boje, 1 vučne kosačice OltOsjek, 1 freze IMT 506 sa svim priključnim mašinama, 1 mlina za traktor, 1 prikolice za auto ručne izrade, 45 košnica za pčele, 6 krava domaće rase težine od po 650 kg, 2 teleta od po 160 kg, 4 krmača od po 200 kg, zamrzivača od 400 l. Ei Niš, zamrzivača od 400 l Gorenje, kombinovanog frižidera zamrzivača Bira, TV u boji Filips, TV u boji Vivaks, TV u boji Foks, u udelu od po 25% za svakog tužioca, odbijen je kao neosnovan. Usvojen je tužbeni zahtev tužilaca pa je utvrđeno da su tužioci po osnovu sticanja u zajednici vlasnici i to tužilja AA sa udelom od 32,16%, tužilac BB sa udelom 21,59% i tužilja VV sa udelom od 12,10%, ukupno 65,85%, na štali sa senikom i tremom gabarita 13,00 h 7,10 m bruto pov. osnove štale sa senikom P=92,30m2 i 13,00 h 3,90m bruto pov. osnove trema P-50,70 m2 koja se nalazi na kp.br. ... KO ..., što je tuženi dužan da prizna i utvrđeni udeo preda tužiocima u roku od 15 dana od dana prijema presude. Odlučeno je da svaka stranka snosi svoje troškove postupka.

Presudom Apelacionog suda u Nišu Gž 3921/2022 od 19.09.2023. godine ukinuta je presuda Osnovnog suda u Zaječaru P 25/22 od 24.08.2022. godine. Delimično je usvojen tužbeni zahtev tužilje AA iz ... pa je utvrđeno da je tužilja po osnovu sticanja u zajednici vlasnica sa udelom od 15,85%, na porodičnom stambenom objektu od tvrdog materijala spratnosti P+1+PK, gabarita 12,00 h 9,20 m, bruto površine osnove objekta P=110,40 m2, košu sa tremom gabarita 12,40 h 1,25 m, bruto pov. osnova koša P=15,50 m2 i 12,40 h 3,50 m - bruto površina osnove trema P=43,40 m, sve na kp.br. 7954 KO Valakonje, na izgrađenom rezervoaru za vodu dužine 3 km za potrebe domaćinstva, kao i na traktoru marke IMT 558 god. proizvodnje 1973. godine, dvobraznom plugu “Lemind”, traktorskoj prikolica IMT, jednoj frezi IMT 506 sa svim priključnim mašinama, prskalici "Morava", sejalici za kukuruz IMT, tanjirači IMT, jednom mlinu za traktor, korpi za traktor, traktorskij vili za seno IMT 2, što je tuženi dužan da prizna i utvrđeni deo preda tužilji AA u roku od 15 dana od dana prijema presude, dok je zahtev tužilje za utvrđenje prava svojine za veći procenat od dosuđenog pa do traženih 25% na navedenim pokretnim i nepokretnim stvarima odbijen kao neosnovan. Odbijen je tužbeni zahtev tužilaca BB i VV kojim su tražili da se utvrdi da su po osnovu sticanja u zajednici vlasnici sa udelom od po 25%, na porodičnom stambenom objektu od tvrdog materijala spratnosti P+1+PK gabarita 12,00 h 9,20 m, bruto površine osnove objekta P=110,40 m2, košu sa tremom gabarita 12,40 h 1,25 m bruto pov. osnova koša P =15,50 m2 i 12,40 h 1,25 m - bruto površina osnove trema P=43,40 m, sve na kp.br. ... Ko ... na izgrađenom rezervoaru za vodu dužine 3 km za potrebe domaćinstva, kao kao i na traktoru marke IMT 558 godina proizvodnje 1973., dvobraznom plugu ''Lemind'', traktorska prikolica IMT, jednoj frezi IMT 506 sa svim priključnim mašinama, prskalici "Morava", sejalici za kukuruz IMT, tanjirači IMT, jednom mlinu za traktor, korpi za traktor i traktorskoj vili za seno IMT 2, kao neosnovan.

Utvrđeno je da su tužioci vlasnici u zajedničkom sticanju i to, tužilja AA sa udelom od 15,85%, tužilac BB sa udelom od 4,81% i tužilja VV sa udelom od 1,54% ukupno 22,20%, na nadstrešnici u gornjem delu dvorišta iznad porodičnog stambenog objekta gabarita 18,30 h 4,60 m bruto pov. osnove nadstrešnice P=84,18 m2 na kp.br. ... KO ..., traktoru marke IMT 539 proizvodnje 1995. god., traktoru marke "Kubota" dvoklipaš, balirki za seno marke "Džon dir”, dve vučne kosačice OltOsjek, jednoj frezi IMT 506 sa svim priključnim mašinama, jednom mlinu za traktor, dve prikolice za auto- ručni rad, autu marke "Jugo 45", zamrzivaču od 400 l Ei Niš, zamrzivaču od 400 l Gorenje, kombinovanom frižideru-zamrzivač Bira, TV u boji "Filips", TV u boji "Vivaks", TV u boji "Foks", dve digitalne satelitske antene "Digi", regalu braon boje dimenzije 2 h 3 m, regalu braon-bele boje dimenzije 2 h 3 m, regalu braon boje dimenzije 2 h 3 m i veš mašini "Končar", što je tuženi dužan da prizna i utvrđeni deo preda tužiocima AA, BB i VV, u roku od 15 dana od dana prijema presude, dok se zahtev tužilaca za utvrđenje prava svojine na navedenim nepokretnim i pokretnim stvarima za veći procenat od dosuđenog do traženog od po 25%, kao i zahtev tužilaca kojim su tražili da im tuženi utvrđeni deo traktora marke IMT 539, proizvodnje 1995. god, i balirke za seno marke "Džon dir" preda, ODBIJA kao neosnovan. Odbijen je, kao neosnovan, tužbeni zahtev tužilaca AA, BB i VV kojim su tražili da se utvrdi se da su u odnosu na tuženog GG vlasnici u zajedničkom sticanju sa udelom od po 25% na 45 košnica za pčele, šest krava domaće rase težine od po 650 kg, dva teleta od po 160 kg i četiri krmače od po 200 kg. Usvojen je tužbeni zahtev tužilaca pa je utvrđeno da su tužioci po osnovu sticanja u zajednici vlasnici i to tužilja AA sa udelom od 32,16%, tužilac BB sa udelom 21,59% i tužilja VV sa udelom od 12,10% (ukupno 65,85%) na štali sa senikom i tremom gabarita 13,00 h7,10 m bruto porvšine osnove štale sa senikom P 92,30 m2 i 3,00 h 3,90 m-bruto površine osnova trema P=50,70 m2 koja se nalazi na kp.br. ... KO ..., što je tuženi dužan da prizna i utvrđeni udeo preda tužiocima, u roku od 15 dana od dana prijema presude. Najzad, obavezan je tuženi da tužiocima naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 245.600,00 dinara, u roku od 15 dana od dana prijema presude.

Protiv pravnosnažne drugostepene presude tuženi je blagovremeno, preko punomoćnika advokata, uložio reviziju zbog pogrešno utvrđenog činjeničnog stanja i pogrešne primene materijalnog prava sa predlogom da se odluka preinači i tužbeni zahtev odbije. Troškove revizijskog postupka je opredeljeno tražio.

Tužioci su podneli odgovor na reviziju kojim osporavaju osnovanost revizijskih razloga i tačnost istaknutih navoda sa predlogom da se revizija, kao neosnovana, odbije.

Ispitujući pobijanu presudu u granicama određenim odredbom člana 408. Zakona o parničnom postupku Vrhovni sud je našao da je revizija osnovana.

U postupku donošenja pobijane odluke nije učinjena apsolutno bitna povreda iz odredbe člana 374. stav 2. tačka 2. Zakona o parničnom postupku na koju ovaj sud pazi po službenoj dužnosti. Navodima da je pobijana odluka u pojedinim delovima nerazumljiva i nejasna, ukazuje se na apsolutno bitnu povredu iz odredbe člana 374. stav 2. tačka 12. Zakona o parničnom postupku što nije dozvoljen revizijski razlog. Razlozi za izjavljivanje revizije restriktivni su i propisani odredbom člana 407. Zakona o parničnom postupku.

Prema činjeničnom stanju utvrđenom po održanoj raspravi pred drugostepenim sudom, AA i tuženi GG zaključili su brak 1975. godine i živeli su u domaćinstvu tuženog, u selu ..., zajedno sa majkom tuženog DD, dedom ĐĐ, babom EE i njenim bratom ŽŽ. U braku su dobili ćerku ZZ rođenu 1976. godine i sina BB, rođenog 1978. godine. ZZ se udala 1995. godine, dok je živela sa roditeljima nije ostvarivala prihode u okviru zajednice. Zajednica AA i GG trajala je do 2013. godine. Stariji članovi domaćinstva činili su zajednicu do svoje smrti i to EE do 1993. godine, ŽŽ do 2000. godine, ĐĐ do 2003. godine i DD do 2008. godine. Imovina tuženikovih srodnika koji su činili porodičnu zajednicu pripala je, po njihovj smrti, tuženom. Tužilac BB završio je srednju školu u ..., a nakon završenih studija u ... i po odsluženju vojnog roka vratio se u domaćinstvo sa suprugom VV 2003. godine, u kom su živeli do 2013. godine. Tužilja AA i tuženi su do 1986. godine živeli u staroj kući i iste godine započeli su izgradnju nove kuće sa prizemljem, spratom i potkrovljem. Ova kuća pokrivena je 1994. godine a tokom vremena opremljeno je samo prizemlje. U periodu od 1995. do 1997. godine izgrađen je koš, u periodu od 2006. do 2008. godine izgrađena je štala, a šupa u periodu od 2009. do 2010. godine. Tuženi je tokom 1979. godine sa komšijama gradio zajednički vodovod. Kada su BB i AA počeli da žive u porodičnoj zajednici 2003. godine, kuća je bila pokrivena. Pokretne stvari - traktor marke IMT 558 god. proizvodnje 1973. godine, dvobrazni plug "Lemind", traktorska prikolica IMT, jedna freza IMT 506 sa svim priključnim mašinama, prskalica Morava, sejalica za kukuruz IMT, tanjirača IMT, jedan mlin i korpa, traktorske vile za seno IMT 2 su stečene u zajednici bračnoj zajednici tužilje AA i tuženog, a ostale pokretne stvari koje su predmet spora, u zajednici sa sinom i snahom. Utvrđeno je i to da je udajom u domaćinstvo tužilja AA unela hektar imanja i stoku, da je u zajednici obavljala poslove domaćice, da se brinula i starala o deci i starijim GG srodnicima, da je pripremala hranu dok su majstori radili odnosno dok je kopan vododvod. Primala je invalidsku penziju i naknadu za tuđu negu i pomoć. Obolela je pre dvadeset godina.

Drugostepeni sud zaključuje da je tužilja AA doprinela sticanju u zajednici obavljanjem poslova domaćinstva, čuvanjem i staranjem o deci, srodnicima tuženog a docnije o unucima, sve u okviru svojih mogućnosti zbog narušenog zdravlja, te da je primala invalidsku penziju i naknadu za tuđu negu i pomoć. Tuženi GG je imao prihode iz radnog odnosa a pored toga obavljao je građevinske i poljoprivredne poslove. Tužilac BB i tužilja VV su doprineli nakon 2003. godine kada su došli u domaćinstvo, BB obavljanjem poljoprivrednih i građevinskih radova u domaćinstvu, kasnije i zaradom, dok je VV doprinosila obavljanjem poslova domaćinstva, brigom i staranjem o deci i zaradom. Obzirom da su porodično domaćinstvo u početku činili majka tuženog DD, ĐĐ i EE - deda i baba tuženika po ocu i ŽŽ brat tuženikove babe EE, a docnije i tužioci BB i VV, sve ove članove povezuje organizacija, zajednički rad, stvaranje prihoda i unošenje u zajednicu. Zajednica parničnih stranaka prestala je 2013. godine.

Odlučujući o udelima članova porodične zajednice u periodu od 1975. godine do 2013. godine, a vodeći računa i o učešću preminulih članova čiji sledbenik je tuženi, kao i periodu doprinosa, sud je utvrdio vrednost materijalne baze 20% od čega se 18% odnosi na tuženog a 2% na tužilju AA. Dalje je utvrđeno da je doprinos tužilje AA 15,85% i da je stekla pravo svojine na porodično - stambenom objekatu spratnosti P+1+PK, košu sa tremom i rezervoaru za vodu dužine 3 km, kao i pokretnim stvarima navedenim u stavu drugom izreke pobijane odluke, sa udelom od 15,85% za koliko usvaja tužbeni zahtev, za traženo preko toga kao i zahtev ostala dva tužioca u pogledu tih stvari odbija budući da u njihovom sticanju nisu učestvovali. Saglasno utvrđenom doprinosu tužilje AA od 15,85% tužilaca BB 4,81% i VV 1,54% utvrđuje i pravo svojine na pokretnim stvarima stečenim u zajednici tužilaca i tuženog kao u stavu četvrtom. Najzad u pogledu štale sa tremom, prihvatajući dopunski nalaz veštaka, utvrđuje da su stekli pravo svojine i to tužilja AA sa udelom od 32,16%, tužilac BB sa udelom od 21,59% i tužilja VV sa udelom od 12,10%.

Revizijom tuženog osporava se zaključak suda navodima da tužilja AA nije bila sposobna da obavlja poljoprivredne niti poslove oko stoke te da je veoma često boravila van zajednice na oporavku i lečenju, što je predstavljalo dodatni trošak za zajednicu. Tuženi osporava da su određene pokretne stvari stečene u zajednici te ukazuje da nije uzeta u obzir materijalna baza. Osporava zaključak da su tužioci BB i VV doprinosili navodima da su ostvarene prihode trošili na svoju decu.

Odredbom člana 171 stav 1. Porodičnog zakona (PZ) propisano je da imovina koju su supružnici stekli radom u toku trajanja zajednice života u braku predstavlja njihovu zajedničku imovinu, u članu 180 stav 3. da veći udeo jednog supružnika u sticanju zajedničke imovine zavisi od njegovih ostvarenih prihoda, vođenja poslova u domaćinstvu, staranja o deci, staranja o imovini te drugih okolnosti od značaja za održavanje ili uvećanje vrednosti zajedničke imovine, stavu 4 da veći udeo u sticanju zajedničke imovine utvrđuje se u istoj srazmeri za sva prava i obaveze u trenutku prestanka zajednice života u braku a u stavu 5 da veći udeo jednog supružnika u sticanju pojedinog prava iz zajedničke imovine može se utvrditi samo ako je to pravo ekonomski samostalno u odnosu na ostala prava iz zajedničke imovine, a supružnik je u sticanju tog prava učestvovao i prihodima od svoje posebne imovine.

Prema odredbi člana 195. PZ, imovina koju su zajedno sa supružnicima odnosno vanbračnim partnerima stekli radom članovi njihove porodice u toku trajanja zajednice života u porodičnoj zajednici predstavlja njihovu zajedničku imovinu (stav 1.), članovima porodice u smislu stava 1. ovog člana smatraju se krvni, tazbinski i adoptivni srodnici supružnika odnosno vanbračnih partnera koji zajedno sa njima žive (stav 2.), a na imovinske odnose članova porodične zajednice shodno se primenjuju odredbe ovog zakona o imovinskim odnosima supružnika, osim odredbe člana 176. stav 2. (upisivanje u javni registar) i člana 180. stav 2. (pretpostavka o jednakim udelima).

Stim u vezi za rešenje ovog spora relevantna pitanja su da li je postojala porodična zajednica i ako jeste ko je istu činio, koliko je ona trajala, imovinska masa stečena u zajednici, izdvajanja (doprinosi) materijalne baze i, najzad, doprinos svakog pojedinog člana.

Zajednica života parničnih stranaka, ranije i sa srodnicima tuženog, imala je svojstvo porodične zajednice u smislu odredbe člana 195. stav 1. PZ. Ovo stoga što su je činili srodnici (krvni i tazbinski) bračnih supružnika GG i AA, koje je povezivalo zajedničko stvaranje staranjem o domaćinstvu, obavljanjem poljoprivrednih poslova i unošenjem posebnih prihoda u zajednicu. Otuda, imovina koju su zajedno sa supružnicima radom stekli njihovi srodnici u toku života u porodičnoj zajednici predstavlja njihovu zajedničku imovinu, a kako se jednakost udela ne pretpostavlja potrebno je utvrditi udeo svakog zajedničara. Veličina udela u zajedničkoj imovini zavisi kako od vrednosti uloženog rada u sticanju i očuvanju imovine bez obzira da li je rad obavljan u domaćinstvu ili van istog pa je prihod unošen u domaćinstvo, tako i od prihoda posebne imovine.

Stim u vezi, pravilno je drugostepeni sud pri utvrđivanju doprinosa tužilje AA sticanju u porodičnoj zajednici imao u vidu aktivnosti koje je obavljala srazmerno svojim mogućnostima. Dakle, staranjem o deci, obavljanjem kućnih poslova i brigom o starim srodnicima tuženog. U tom smislu nisu od uticaja ni navodi revizije da tužilja AA nije mogla, zbog bolesti, da učestvuje u gradnji nepokretnosti. Ovo iz razloga što odluka nije zasnovana ni na tvrdnji tužilaca ni na utvrđenju suda da je ona neposredno učestvovala u građevinskim radovima već, da je po osnovu svog doprinosa u poslovima porodične zajednice, dakle poslovima potrebnim za njeno svakodnevno funkcionisanje, doprinela sticanju imovine. Vrednuje se svako angažovanje, pa i vođenje domaćinstva (kuvanje, spremanje, čišćenje...) kao i staranje o mladim ili starijim članovima. Po tom osnovu, tužilji AA svakako pripada srazmerni deo na stvarima i pravima koje su stečene za vreme za koje je kao član zajednice različitim oblicima angažovanja doprinela zajedničkom domaćinstvu.

Netačni su navodi revizije da nije cenjena materijalna baza tuženog jer suprotno proizilazi iz nalaza veštaka i obrazloženja pobijane odluke kojom se utvrđuje vrednost materijalne baze od 20% od čega 18% se odnosi na tuženog – dakle devet puta više u odnosu na tužilju AA.

Kada su u pitanju tužioci BB i VV i njihov doprinos, Vrhovni sud nalazi da nema podlogu u iskazima saslušanih lica navod revizije da su svojim prihodima oni zadovoljavali samo sopstvene i potrebe svoje dece. Takvim navodima suštinski se osporava zaključak da su i oni činili porodičnu zajednicu i ukazuje da su imali odvojeno domaćinstvo što nema utemeljenje u ocenjenim dokazima. Dokle god se prihodi unose u zajednicu i ličnim radom ona održava, a prema činjeničnom utvrđenju to se odnosi i na njih, nije relevantno iz kojih konkretnih, unetih prihoda su podmirene potrebe ili ispunjene zakonske obaveze pojedinih članova.

Međutim, kod izračunavanja udela tužilaca zbog pogrešno primenjenog materijalnog prava činjenično stanje nije potpuno utvrđeno.

Naime, kada su pitanju nadstrešnica i štala, ne ceni se da li se radi o pomoćnim objektima. Pod pojmom pomoćni objekta u smislu čl. 2 st. 1 tač. 29 Zakona o planiranju i izgradnji (Sl. RS br. 47/03) podrazumeva se objekat koji služi korišćenju stambenog i drugog objketa a gradi se na istoj građevinskoj parceli. To mogu biti koš, štala i sl. Ti objekti u stvari predstavljaju pripadak stambenom objektu, odnosno služe poboljšanju seoskog domaćinstva, prate pravnu sudbinu glavnog objekta te se na njima ne može sticati pravo svojine nezavisno od glavnog objekta.

Dalje, kod deobe imovine porodične zajednice ne važi (zakonska, oboriva) pretpostavka o jednakim udelima zajedničara iz odredbe čl. 180 st. 2 PZ. Međutim, kako je odredbom st. 4 istog člana predviđeno da se veći udeo u sticanju zajedničke imovine utvrđuje u istoj srazmeri za sva prava i obaveze u vreme prestanka zajednice života, a ova odredba primenjuje se shodno i na porodične zajednice, onda je činjenično neutemeljena a pravno nepotkrepljena odluka suda prema kojoj je utvrđivan različit udeo u odnosu na pojedine, pritom pomoćne, objekte. Za veći udeo u sticanju pojedinog prava moraju biti ispunjeni uslovi iz odredbe čl. 180 st. 5 PZ o čemu nema utvrđenih činjenica, sa jedne strane, a sa druge, kako je rečeno, pripadak prati pravnu sudbinu glavne stvari.

Stoga je, radi potpunog razjašnjenja svih relevantznih činjenica, primenom odredbe čl. 416 st. 2 Zakona o parničnom postupku odlučeno kao u izreci.

U ponovnom postupku sud će imati u vidu da se traži utvrđenje prava svojine i na pomoćnim objektima a da ulaganje u takve objekte ne može voditi sticanju prava svojine na njima nezavisno od glavne stvari. Ceniće i to da se saglasno odredbi čl. 180 st. 4 PZ veći udeo (obzirom da ne postoji pretpostavka jednakosti udela) u sticanju zajedničke imovine utvrđuje u istoj srazmeri za sva prava i obaveze u vreme prestanka zajednice života, što znači da se izvan uslova iz odredbe st. 5 ne može utvrđivati različit procenat udela.

Konačnom odlukom odlučiće se o troškovima postupka.

Predsednik veća – sudija

Tatjana Matković Stefanović,s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković