Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž 170/2017 od 11.05.2017. godine, stavom prvim izreke odbijena je kao neosnovana žalba tuženog i potvrđena prvostepena presuda ispravljena rešenjem u stavovima drugom, trećem i petom izreke. Stavom drugim izreke preinačena je prvostepena presuda ispravljena rešenjem u stavu prvom izreke, tako što se tuženi obavezuje da tužilji isplati iznos od 22.327.560,00 dinara na ime naknade štete za izgubljenu zaradu sada pokojne tužilje BB za period od 01.01.1985. godine do 01.04.2011. godine, sa zakonskom zateznom kamatom od 01.04.2011. godine do isplate. Odbijen je tužbeni zahtev preko ovako dosuđenog iznosa za iznos od još 10.519.835,90 dinara, kao i za isplatu mesečne rente u iznosu od 87.140,32 dinara počev od 01.04.2011. godine, sa traženom kamatom. Stavom trećim izreke preinačena je prvostepena presuda ispravljena rešenjem u stavu četvrtom izreke, tako što je tuženi obavezan da snosi troškove transplantacije bubrega u inostranstvu ili da snosi troškove nabavke aparata za kućnu dijalizu sa svom pratećom opremom u iznosu od 100.000 DM u dinarskoj protivvrednosti na dan isplate, koji je tuženi i isplatio sada pokojnoj tužilji BB po privremenoj meri od 08.07.1997. godine, čime je potraživanje tužilje u ovom delu namireno.

Protiv drugostepene presude u odbijajućem delu stava drugog izreke, tužilja je blagovremeno izjavila reviziju zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava.

Protiv drugostepene presude, tuženi je blagovremeno izjavio reviziju zbog pogrešno utvrđenog činjeničnog stanja i pogrešne primene materijalnog prava.

Tužilja je dostavila odgovor na reviziju tuženog.

Vrhovni kasacioni sud je ispitao pobijanu presudu u smislu člana 399. Zakona o parničnom postupku - ZPP („Službeni glasnik RS“ 125/04, 111/09), koji se primenjuje na osnovu člana 506. stav 1. ZPP („Službeni glasnik RS“ 72/11), i utvrdio da revizije parničnih stranaka nisu osnovane.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 361. stav 2. tač. 9. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti. Revizijom tužilje neosnovano se ukazuje na učinjenu bitnu povredu u postupku pred drugostepenim sudom u smislu člana 361. stav 1. ZPP, budući da je drugostepeni sud otvorio raspravu u skladu sa članom 369. ZPP.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, sada pok. tužilja BB, koja je preminula ...2015. godine, operisana je ...1982. godine kod tuženog zbog ciste na jajniku. U toku operacije lekari su ustanovili da tužilja ima tumor na bubregu i odstranili su joj bubreg, za koji se ispostavilo da je bio zdrav, iako morfološki izmenjen i anatomski izmešten. Tužilja je tada imala 24 godine i bila je apsolvent farmaceutskog fakulteta. Budući da je tom prilikom tužilji bio odstranjen jedini bubreg, životna aktivnost joj je trajno umanjena za 100%, kao i radna sposobnost, trpela je fizičke bolove, strah i naruženje visokog stepena. Pravnosnažnom delimičnom presudom Četvrtog opštinskog suda u Beogradu P 4247/95 od 05.12.2001. godine, koja je preinačena presudom Okružnog suda u Beogradu Gž 4679/02 od 30.08.2002. godine, tuženi je obavezan da tužilji naknadi nematerijalnu štetu za pretrpljene fizičke bolove, strah, i duševne bolove zbog umanjenja životne aktivnosti i naruženosti. Drugostepena presuda je delimično prinačena presudom Vrhovnog suda Srbije Rev 4093/03 od 21.01.2004. godine. Po privremenoj meri od 08.07.1997. godine, tuženi je tužilji isplatio 100.000 DM u dinarskoj protivvrednosti na ime troškova transplantacije bubrega, koja nije izvršena, već je tužilja kupila kućni aparat za dijalizu čija cena je iznosila 48.000 DM. Visina naknade štete na ime izgubljene zarade za period od 01.01.1985. godine do 01.04.2011. godine utvrđena je u prvostepenom postupku prema nalazu i mišljenju veštaka primenom bruto principa zarade, a u drugostepenom postupku određeno je novo veštačenje i visina izgubljene zarade utvrđena je primenom neto principa.

Kod ovako utvrđenog činjeničnog stanja, pravilno je u pobijanoj drugostepneoj presudi primenjeno materijalno pravo kada je prvostepena presuda preinačena u stavu prvom izreke i tuženi obavezan da na ime naknade štete za izgubljenu zaradu sada pokojne tužilje BB za period od 01.01.1985. godine do 01.04.2011. godine isplati 22.327.560,00 dinara. Tužilji je šteta prouzrokovana operativnim odstranjivanjem jedinog bubrega, koji je bio zdrav iako morfološki izmenjen i izmešten, što je kao posledicu imalo potpuni gubitak njene radne sposobnosti, pa je tuženi objektivno odgovoran za štetu koja je tužilji prouzrokovana, i u obavezi je da je naknadi u smislu čl. 170., 188. stav 1., 189. i 195. ZOO. Pravilan je zaključak drugostepenog suda da tužilji pripada pravo na naknadu izgubljene zarade, s obzirom da je u vreme štetnog događaja bila apsolvent farmaceutskog fakulteta, pa bi se prema redovnom toku stvari opravdano moglo očekivati da će fakultet završiti i zaposliti se kao farmaceut do 01.01.1985. godine od kada bi ostvarivala zaradu, pa joj od tada pripada i pravo na naknadu zarade. Pravilno je u drugostepenoj presudi primenjen član 195. stav 1. ZOO u delu kojim je prvostepena presuda preinačena i tuženi obavezan da snosi troškove transplantacije bubrega u inostranstvu ili troškove nabavke aparata za kućnu dijalizu sa svom pratećom opremom, u iznosu od 100.000 DM u dinarskoj protivvrednosti, a koji iznos je sada pokojnoj tužilji isplaćen po privremenoj meri od 08.07.1997. godine, u kom delu se revizijom drugostepena presuda i ne pobija.

Revizijom tuženog neosnovano se ukazuje na pogrešnu primenu materijalnog prava i navodi da je neosnovana pretpostavka da bi se sada pokojna tužilja odmah zaposlila u struci nakon sticanja zvanja diplomiranog farmaceuta, da je iznos štete trebalo obračunati na dan 27.03.2012. godine kada je doneta prvostepena presuda, da je od tog momenta trebalo računati i zakonsku zateznu kamatu, kao i da je visinu izgubljene zarade trebalo umanjiti za novčane uplate po osnovu određenih privremenih mera. Međutim, privremene mere predstavljaju sredstvo obezbeđenja poveriočevog potraživanja, a ne način na koji se umanjuje visina štete. Visina naknade štete utvrđena je pravilno prema principu neto zarade, prema srednjoj vrednosti zbira prosečne neto zarade farmaceuta ostvarene u apotekarskoj ustanovi „Beograd“ i kod tuženog, za period od 01.01.1985. godine do 01.04.2011. godine, do kada je tužilja opredelila zahtev za naknadu materijalne štete, a od istog datuma pripada joj i pravo na zakonsku zateznu kamatu, što je u skladu sa članom 277. ZOO. Suprotno revizijskim navodima, pravilan je zaključak drugostepenog suda da bi prema redovnom toku stvari opravdano moglo da se očekuje da bi tužilja završila fakultet i zaposlila se kao farmaceut do 01.01.1985. godine, pa joj od tada i pripada pravo na naknadu štete.

Pravilno je u drugostepenoj presudi primenjeno materijalno pravo i u delu kojim je prvostepena presuda preinačena i odbijen tužbeni zahtev za naknadu štete preko iznosa dosuđenog drugostepenom presudom.

Prema članu 105. stav 1. tada važećeg Zakona o radu („Službeni glasnik RS“ 24/05 ... 54/09) propisano je iz čega se sastoji zarada u smislu člana 104. stav 1. tog zakona. Prema članu 105. stava 2. Zakona o radu, pod zaradom u smislu stava 1. ovog člana smatra se zarada koja sadrži porez i doprinose koji se plaćaju iz zarade. Članom 51. stav 2. tada važećeg Zakona o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje propisano je da je poslodavac dužan da doprinose iz stava 1. tog člana obračuna i uplati istovremeno sa isplatom zarade. Pravilan je zaključak drugostepenog suda da tužilji pripada naknada štete u visini iznosa neto zarade, koja bi pokojnoj tužilji bila isplaćivana, jer razliku do bruto iznosa zarade čine porezi i doprinosi obaveznog osiguranja, koji ne bi bili isplaćivani tužilji već nadležnim fondovima. Kako je tužilja BB preminula pre nego što je pravnosnažnom presudom odlučeno o visini naknade u vidu novčane rente, koja predstavlja lično imovinsko pravo, to njenoj pravnoj sledbenici ne pripada pravo na isplatu naknade štete u vidu novčane rente, jer za to nisu ispunjeni zakonski uslovi iz člana 197. ZOO, kako to pravilno zaključuje drugostepeni sud.

Iz navedenih razloga, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u izreci, na osnovu člana 405. stav 1. ZPP.

Predsednik veća – sudija

Jasminka Stanojević, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić