.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev 681/2020
05.03.2020. godina
Beograd
Vrhovni kasacioni sud u veću sastavljenom od sudija: Slađane Nakić Momirović, predsednika veća, Dobrile Strajina, Marine Milanović, Branislava Bosiljkovića i Danijele Nikolić, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., čiji su punomoćnici Miroljub Stevanović i Dragiša Radosavljević, advokati iz ... i Jovana Ristić, advokat iz ..., protiv tužene Nacionalne službe za zapošljavanje sa sedištem u ..., radi naknade štete, odlučujući o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Višeg suda u Kragujevcu Gž 2761/18 od 06.08.2019. godine, u sednici održanoj 05.03.2020. godine, doneo je
R E Š E NJ E
NE DOZVOLJAVA SE odlučivanje o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Višeg suda u Kragujevcu Gž 2761/18 od 06.08.2019. godine, kao izuzetno dozvoljenoj.
ODBACUJE SE, kao nedozvoljena, revizija tužioca izjavljena protiv presude Višeg suda u Kragujevcu Gž 2761/18 od 06.08.2019. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Osnovnog suda u Kragujevcu P 592/16 od 05.02.2018. godine, stavom prvim izreke odbijen je primarni tužbeni zahtev tužioca, kojim je tražio da se obaveže tužena da tužiocu na ime neisplaćenog dela novčane naknade za slučaj nezaposlenosti obračunatog po bruto principu, a u skladu sa stavom VKS od 23.01.2017.godine isplati iznos od 2.675,22 dinara sa zakonskom zateznom kamatom počev od 07.10.2016.godine kao dana veštačenja, do konačne isplate, kao i zakonsku zateznu kamatu za period od 03.04.2014.godine do 02.10.2014.godine u iznosu od 778,61 dinar, kao neosnovan. Stavom dva izreke, odbijen je eventualni tužbeni zahtev tužioca kojim je tražio da se obaveže tužena da tužiocu na ime neisplaćenog dela novčane naknade za slučaj nezaposlenosti obračunatog po neto principu isplati iznos od 14.299,11 dinara sa zakonskom zateznom kamatom počev od 31.10.2016.godine do konačne isplate, kao i zakonsku zateznu kamatu za period od 03.04.2014.godine do 02.10.2014.godine u iznosu od 4.268,36 dinara, kao neosnovan. Stvom tri izreke, odlučeno je da svaka stranka snosi svoje troškove postupka.
Presudom Višeg suda u Kragujevcu Gž 2761/18 od 06.08.2019. godine, odbijena je kao neosnovana žalba tužioca i potvrđena presuda Osnovnog suda u Kragujevcu P 592/16 od 05.02.2018. godine.
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužilac je izjavio reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava, s tim što je predložio da se revizija smatra izuzetno dozvoljenom, primenom člana 404. ZPP.
Prema odredbi člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ br.72/11, 55/14 i 87/18), posebna revizija se može izjaviti zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja se ne bi mogla pobijati revizijom, ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda potrebno razmotriti pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i kada je ptrebno novo tumačenje prava. Prema stavu 2. istog člana, ispunjenost uslova za izuzetnu dozvoljenost revizije Vrhovni kasacioni sud ceni u veću od pet sudija.
Predmet tražene pravne zaštite je naknada štete, kao razlike između pripadajuće i isplaćene novčane naknade za slučaj nezaposlenosti. Vrhovni kasacioni sud nalazi da u konkretnom slučaju nisu ispunjeni uslovi iz člana 404. ZPP, jer se revizijom tužioca ne ukazuje da postoji potreba da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, da postoji potreba novog tumačenja prava ili neujednačena sudska praksa, već se osporava utvrđeno činjenično stanje, a odluke nižestepenih sudova, o osnovanosti tužbenog zahteva, zasnovane su na primeni odgovarajućih odredaba materijalnog prava koje je u skladu sa pravnim shvatanjem izraženim kroz odluke Vrhovnog kasacionog suda, u kojima je odlučivano o istovetnim zahtevima tužilaca, sa istim ili sličnim činjeničnim stanjem i pravnim osnovom. Tužilac ukazuje na postojanje drugačijih odluka, međutim drugačija odluka ne ukazuje nužno i na drugačiji pravni stav izražen u toj odluci, jer pravilna primena prava u sporovima sa tužbenim zahtevom kao u konkretnom slučaju, zavisi od utvrđenog činjeničnog stanja.
Kako na osnovu iznetog proizilazi da u konkretnom slučaju nisu ispunjeni uslovi iz člana 404. stav 1. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u stavu prvom izreke.
Ispitujući dozvoljenost revizije u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. Zakona o parničnom postupku, Vrhovni kasacioni sud je našao da revizija nije dozvoljena.
Tužba u ovoj pravnoj stvari, podneta je 15.01.2016. godine, radi isplate iznosa od 14.299,11 dinara, na ime naknade štete kao razlike između pripadajuće i isplaćene novčane naknade za slučaj nezaposlenosti.
Odredbom člana 468. stav 1. ZPP, propisano je da se sporovima male vrednosti smatraju sporovi u kojima se tužbeni zahtev odnosi na potraživanje u novcu koje ne prelazi 3.000 evra, dok prema članu 479. stav 6. ZPP, protiv odluke drugostepenog suda kojom je odlučeno u sporu male vrednosti revizija nije dozvoljena.
Imajući u vidu da se u konkretnom slučaju radi o sporu u kome se tužbeni zahtev odnosi na novčano potraživanje koje ne prelazi dinarsku protivvrednost 3.000 evra, što znači da se radi o sporu male vrednosti u kome revizija nije dozvoljena, to je i revizija tužilje nedozvoljena, primenom odredbe člana 479. stav 6. ZPP.
Na osnovu iznetog, primenom člana 413. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u stavu drugom izreke.
Predsednik veća – sudija
Slađana Nakić Momirović,s.r.
Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić
