.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI SUD
Rev 681/2023
15.05.2024. godina
Beograd
Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Zvezdane Lutovac, predsednika veća, Ivane Rađenović, Vladislave Milićević, Tatjane Miljuš i Jasmine Stamenković, članova veća, u parnici tužilje AA iz ..., čiji je punomoćnik Bora Ristić, advokat iz ..., protiv tuženog JP „Putevi Srbije“ sa sedištem u Beogradu, koga zastupa punomoćnik Branislav Popovac, advokat iz ..., radi utvrđivanja ništavosti i isplate, odlučujući o reviziji tuženog izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž 528/2022 od 13.04.2022. godine, u sednici održanoj 15.05.2024. godine, doneo je
R E Š E NJ E
NE PRIHVATA SE odlučivanje o reviziji tuženog izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž 528/2022 od 13.04.2022. godine, kao izuzetno dozvoljenoj.
ODBACUJE SE kao nedozvoljena revizija tuženog izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž 528/2022 od 13.04.2022. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Osnovnog suda u Vranju P 1886/17 od 29.11.2021. godine, stavom prvim izreke, odbijen je prigovor stvarne nenadležnosti suda za postupanje u ovoj pravnoj stvari istaknut od strane tuženog. Stavom drugim izreke, usvojen je tužbeni zahtev i utvrđeno da je ništav i ne proizvode pravno dejstvo Sporazum o naknadi za eksproprisano zemljište br. 465-1305/2011-07 od 19.03.2012. godine. Stavom trećim izreke, tuženi je obavezan da tužilji na ime razlike između isplaćene naknade za poljoprivredno zemljište pa do pripadajuće naknade za preuzeto gradsko građevinsko zemljište po sporazumu o naknadi za eksproprisano zemljište od 19.03.2012. godine, za preuzeto gradsko građevinsko zemljište na 1/3 idealnog dela, bliže navedeno u ovom stavu izreke, od ranijeg vlasnika ovde tužilje isplati iznos od 362.440,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od 29.11.2021. godine kao dana presuđenja do isplate, dok je odbijen tužbeni zahtev tužilje u delu kojim je tražila kamatu na dosuđeni iznos od 19.03.2012. godine do 28.11.2021. godine. Stavom četvrtim izreke, tuženi je obavezan da tužilji naknadi troškove parničnog postupka od 174.066,76 dinara.
Presudom Apelacionog suda u Nišu Gž 528/2022 od 13.04.2022. godine, odbijena je kao neosnovana žalba žalba tuženog i potvrđena prvostepena presuda u stavovima prvom i drugom, obavezujućem delu stava trećeg i u stavu četvrtom izreke.
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tuženi je blagovremeno izjavio reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava, sa predlogom da se o reviziji odluči kao o izuzetno dozvoljenoj primenom člana 404. Zakona o parničnom postupku.
Ceneći ispunjenost uslova za odlučivanje o reviziji tuženog kao izuzetno dozvoljenoj, Vrhovni sud nalazi da ne postoje razlozi predviđeni odredbom člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku - ZPP („Službeni glasnik RS“, br. 72/11... 18/20 i 10/23 - drugi zakon) za odlučivanje o reviziji kao izuzetno dozvoljenoj.
Pobijanom pravnosnažnom presudom utvrđeno je da je ništav sporazum o naknadi (za eksproprisano poljoprivredno zemljište) od 19.03.2012. godine, koji je tužilja zaključila sa tuženim i obavezan je tuženi da isplati tužilji razliku između isplaćene naknade za poljoprivredno zemljište do visine pripadajuće naknade utvrđene prema tržišnoj ceni za preuzeto gradsko građevinsko zemljište na osnovu nalaza i mišljenja sudskog veštaka građevinske struke. Ovo zbog toga što je predmetno zemljište, iako se u vreme eksproprijacije i zaključenja sporazuma o visini naknade u katastru nepokretnosti vodilo kao poljoprivredno zemljište, već imalo status gradskog građevinskog zemljišta u 3. zoni prema važećem Generalnom urbanističkom planu Grada Vranja („Službeni glasnik Grada Vranja“ br. 7/2010), kao i prema Prostornom planu područja infrastrukturnog koridora Beograd-Niš- granica RM („Službeni glasnik RS“, br. 77/02... i 102/10), a eksproprisano je radi izgradnje deonice autoputa E-75 Beograd-Niš-granica sa Republikom Makedonijom.
Imajući u vidu sadržinu tražene pravne zaštite, činjenice utvrđene u postupku i način presuđenja, Vrhovni sud je ocenio da je pobijana presuda u skladu sa praksom revizijskog suda i pravnim shvatanjem izraženim u odlukama Vrhovnog suda i Vrhovnog kasacionog suda u kojima je odlučivano o istovetnim tužbenim zahtevima, sa istim ili sličnim činjeničnim stanjem i pravnim osnovom, u situaciji kada je planskim dokumentom (u konkretnom slučaju to su Prostorni plan područja infrastrukturnog koridora Beograd-Niš-granica RM i Generalni urbanistički plan Grada Vranja) izvršena promena namene iz poljoprivrednog u građevinsko zemljište, a ova promena nije evidentirana u katastru nepokretnosti (članovi 83. stav 2. i 88. Zakona o planiranju i izgradnji). Revizijom se neosnovano ukazuje na drugačije odluke ovog suda i nižestepenih sudova, jer postojanje drugačije odluke ne ukazuje nužno i na drugačiji pravni stav, jer pravilna primena prava u sporovima sa zahtevom kao u konkretnom slučaju, zavisi od utvrđenog činjeničnog stanja, zbog čega ne postoji potreba za razmatranjem pravnih pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, kao ni potreba ujednačavanja sudske prakse ili novog tumačenja prava.
Imajući u vidu navedeno, Vrhovni sud je odlučio kao u stavu prvom izreke, primenom odredbe člana 404. stav 2. ZPP.
Ispitujući dozvoljenost revizije u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. u vezi člana 403. stav 3. ZPP, Vrhovni sud je našao da revizija nije dozvoljena.
Odredbom člana 403. stav 3. ZPP propisano je da revizija nije dozvoljena u imovinskopravim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijenog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.
Tužba radi utvrđivanja ništavosti i sticanja bez osnova podneta je 26.07.2017. godine, a na ročištu za glavnu raspravu održanom 29.11.2021. godine tužba je preinačena povećanjem zahteva. Vrednost pobijanog dela pravnosnažne presude je 362.440,00 dinara, što prema srednjem kursu NBS na dan preinačenja tužbe, od 117,5814 dinara za 1 evro, predstavlja dinarsku protiv-vrednost 3.082,46 evra.
Imajući u vidu da se u konkretnom slučaju radi o imovinsko-pravnom sporu, koji se odnosi na nenovčano i novčano potraživanje, u kome pobijana vrednost predmeta spora ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra na dan preinačenja tužbe, to je Vrhovni sud, primenom člana 403. stav 3. ZPP, našao da revizija tuženog nije dozvoljena.
Na osnovu člana 413. ZPP, Vrhovni sud je odlučio kao u stavu drugom izreke.
Predsednik veća-sudija
Zvezdana Lutovac,s.r.
Za tačnost otpravka
Zamenik upravitelja pisarnice
Milanka Ranković
