Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Vesne Subić, predsednika veća, Zorana Hadžića, Mirjane Andrijašević, Vesne Mastilović i Marije Terzić, članova veća, u parnici tužilaca AA iz ... i BB iz ..., ..., čiji je punomoćnik Marijana Radeka Simić, advokat iz ..., protiv tužene VV iz ..., ..., čiji je punomoćnik Boris Vrška, advokat iz ..., radi utvrđenja, odlučujući o reviziji tužilaca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 950/22 od 22.09.2022. godine, u sednici veća održanoj dana 14.03.2024. godine, doneo je

R E Š E NJ E

NE PRIHVATA SE odlučivanje o reviziji tužilaca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 950/22 od 22.09.2022. godine, kao izuzetno dozvoljenoj.

ODBACUJE SE, kao nedozvoljena, revizija tužilaca izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 950/22 od 22.09.2022. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 950/22 od 22.09.2022. godine, u stavu prvom izreke, odbijena je žalba tužilaca i potvrđeena presuda Osnovnog suda u Straroj Pazovi broj P 869/18 od 14.01.2022. godine, kojom je odbijen primarni zahtev tužilaca kojim je traženo da se utvrdi da je Ugovorom o poklonu zaključenim dana 27.01.2014. godine i overenim 04.03.2014. godine pred Osnovnim sudom u Staroj Pazovi Ov. broj .../... između GG i tužene VV povređeno pravo na nužni deo tužilaca AA i BB, te da je svaki tužilac nosilac prava svojine u visini od 1/8 idealnog dela na nepokretnostima upisanim u list nepokretnosti broj ... KO ..., i to porodične stambene zgrade broj 1 sa zemljištem pod zgradom objektom površine 160 m/2, spratnosti PR, k.p. broj ... KO ..., pomoćne zgrade broj 2 spratnosti PR, sa zemljištem pod zgradom objektom površine 53m/2; pomoćne zgrade broj 3 spratnosti PR, sa zemljištem pod zgradom objektom površine 40m2, k.p. broj ... spratnosti KO ..., zemljište uz zgradu objekat površine 5 ari, kp broj ... KO ...; njiva 3. klase površine 8 ari 13 m2, k.p. broj ... KO ... (gde je ukupna površina parcele br. ... KO ... 1566 m2), njiva 3. klase površine 15 ari 9m2, k.p. broj ... KO ..., što je tužena dužna priznati i trpeti, kao i eventualni tužbeni zahtev tužilaca kojim su tužioci tražili da se utvrdi da je Ugovorom o poklonu zaključenim dana 27.01.2014. godine i overenim 04.03.2014. godine pred Osnovnim sudom u Staroj Pazovi Ov broj .../... utvrdi da je povređeno pravo tužilaca na nužni deo i da se obaveže tužena da tužiocima isplati novčanu protivvrednost nepokretnosti koje je stekla predmetnim ugovorom o poklonu i to svakom tužiocu ponaosob po 1/8 vrednosti nepokretnosti koju su imale u momentu njihovog sticanja na strani tužene, kao i zahtev za troškove postupka i kojom su obavezani tužioci da tuženoj solidarno naknade troškove parničnog postupka u iznosu od 251.650,00 dinara. U stavu drugom izreke odbijen je zahtev tužilaca za naknadu troškova žalbenog postupka.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužioci su blagovremeno izjavili reviziju, zbog pogrešne primene materijalnog prava, sa predlogom da se o reviziji odluči kao izuzetno dozvoljenoj, primenom člana 404. Zakona o parničnom postupku

Odlučujući o dozvoljenosti izjavljene revizije, na osnovu člana 404. stav 2. Zakona parničnom postupku ("Službeni glasnik RS", br. 72/2011...10/23, u daljem tekstu: ZPP), Vrhovni sud je ocenio da nema mesta odlučivanju o reviziji kao izuzetno dozvoljenoj.

Pravnosnažnom presudom odbijen je tužbeni zahtev tužilaca, jer su nižestepeni sudovi utvrdili da je konkretni ugovor o poklonu simulovan, a da je disimulovani ugovor po svojoj pravnoj prirodi nepravi ugovor o doživotnom izdržavanju kojim je ugovorena obaveza tužene da svoju majku GG izdržava do smrti, da se brine o njenom zdravlju, nabavlja joj lekove, obezbedi smeštaj, hranu, medicinsku pomoć i negu i nakon smrti o svom trošku sahrani, a GG joj je dozvolila da se odmah upiše kao vlasnik nepokretnosti iz ugovora, sa teretom prava doživotnog uživanja u korist GG, na osnovu odredbe člana 66. stav 2. Zakona o obligacionim odnosima.

Imajući u vidu sadržinu tražene pravne zaštite, činjenice utvrđene u postupku, način presuđenja i razloge na kojima su zasnovane odluke nižestepenih sudova, Vrhovni sud je ocenio da su nižestepene odluke u skladu sa praksom i pravnim stavovima izraženim u odlukama Vrhovnog suda u kojima je odlučivao o istovetnim zahtevima stranaka, sa istim ili sličnim činjeničnim stanjem ili pravnim osnovom, zbog čega nema uslova za odlučivanje o reviziji kao izuzetno dozvoljenoj, a radi razmatranja pravnog pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse ili novog tumačenja prava. Tuženi uz reviziju nije dostavio pravnosnažne presude iz kojih bi proizlazio zaključak o različitom odlučivanju u istoj ili bitno sličnoj činjenično-pravnoj situaciji. Revizijom se ukazuje na bitne povrede postupka iz člana 374. stav 1. u vezi člana 8. ZPP i u vezi sa tim na pogrešno utvrđeno činjenično stanje, što ne predstavlja razlog za primenu instituta izuzetne dozvoljenosti revizije. Osnovanost tužbenog zahteva i primena materijalnog prava zavise od konkretne činjenične građe. Primena ovog instituta predviđena je isključivo za pitanja materijalnog prava, pa je potrebno da se u reviziji jasno navede pravno pitanje čije razmatranje se predlaže i obrazloži potreba njegovog razmatranja u smislu ispunjenja uslova propisanih u članu 404. stav 1. ZPP, što u konkretnom slučaju nije učinjeno.

Iz navedenih razloga, na osnovu člana 404. stav 1. ZPP odlučeno je kao u stavu prvom izreke.

Ispitujući dozvoljenost revizije u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. u vezi člana 403. stav 3. ZPP, Vrhovni sud je utvrdio da revizija nije dozvoljena.

Prema članu 403. stav 3. ZPP revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima, ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe.

Tužba u ovoj pravnoj stvari podneta je 17.08.2018. godine. Vrednost predmeta spora pobijanog dela pravnosnažne presude je iznos od 2.360.556,00 dinara. Prvostepena presuda doneta je 14.01.2022. godine. Drugostepena presuda doneta je 22.09.2022. godine.

Kako u konkretnom slučaju vrednost predmeta spora pobijanog dela pravnosnažne presude (19.999,41 evro) ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra po srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe, revizija nije dozvoljena primenom člana 403. stav 3. ZPP.

Na osnovu člana 413. ZPP, Vrhovni sud je odlučio kao u stavu drugom izreke.

Predsednik veća – sudija

Vesna Subić, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković