Presudom Višeg suda u Šapcu Gžrr1 27/21 od 12.05.2021. godine, stavom prvim izreke, odbijene su, kao neosnovane žalbe stranaka i potvrđena prvostepena presuda. Stavom drugim izreke, odbijeni su, kao neosnovani zahtevi stranaka za naknadu troškova žalbenog postupka.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tužena je blagovremeno izjavila reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava, sa predlogom da se o reviziji odluči kao o izuzetno dozvoljenoj, primenom člana 404. ZPP.

Tužilac je podneo odgovor na reviziju.

Odlučujući o dozvoljenosti revizije na osnovu člana 404. Zakona o parničnom postupku – ZPP („Službeni glasnik RS“, broj 72/11... 18/20), Vrhovni kasacioni sud je ocenio da su ispunjeni uslovi za odlučivanje o posebnoj reviziji tužene radi ujednačavanja sudske prakse. Naime, navodi revizije kojima se osporava visina štete, u koju je uračunata i zakonska zatezna kamata obračunata konformnom metodom, po oceni Vrhovnog kasacionog suda opravdava odlučivanje o izjavljenoj reviziji, radi ujednačavanja sudske prakse u skladu sa pravnim shvatanjem o sprovođenju izvršenja na osnovu izvršne isprave donete primenom neustavnog propisa, koja je usvojena na sednici Građanskog odeljenja Vrhovnog kasacionog suda od 02.04.2013. godine.

Sa napred navedenih razloga, na osnovu člana 404. stav 2. ZPP odlučeno je kao u stavu prvom izreke.

Ispitujući pobijanu presudu primenom člana 408. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je utvrdio da je revizija tužene delimično osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, pravnosnažnim rešenjem Privrednog suda u Valjevu R4 St 1071/2018 od 20.09.2018. godine usvojen je prigovor radi ubrzanja postupka i utvrđeno da je tužilji u postupku stečaja nad H.K. „Viskoza“ AD „Svila“ d.o.o. Loznica, koji se vodi pred Privrednim sudom u Valjevu St 50/2010 povređeno pravo na suđenje u razumnom roku i naloženo stečajnom sudiji da u roku od četiri meseca od dana prijema rešenja preduzme sve mere i radnje potrebne radi unovčavanja imovine stečajnog dužnika i da o preduzetim merama obavesti predsednika suda u roku od 30 dana. Postupak stečaja pokrenut je 19.06.2009. godine. Zaključkom o listi potraživanja Privrednog suda u Valjevu St 16/09 od 02.10.2009. godine, tužilji, kao poveriocu četvrtog isplatnog reda, priznato je potraživanje u ukupnom iznosu od 98.860,00 dinara, u koji je pored glavnice u iznosu od 5.292,00 dinara uračunata i pripisana zakonska zatezna kamata obračunata do dana otvaranja postupka stečaja. Zatezna kamata do dana otvaranja postupka stečaja obračunata na glavni dug primenom prostog interesnog računa iznosi 45.503,00 dinara, a ukupno novčano potraživanje tužilje nakon takvog obračuna zatezne kamate iznosi 50.795,00 dinara. Tužilja u stečajnom postupku nije naplatila svoje potraživanje.

Kod ovako utvrđenog činjeničnog stanja, nižestepeni sudovi su o pravu tužilje na naknadu materijalne štete prouzrokovane povredom prava na suđenje u razumnom roku i odgovornosti tužene za tako nastalu štetu odlučili pravilnom primenom člana 31. Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku.

Tužena odgovara za štetu, kada tužilja, kao bivši zaposleni kod stečajnog dužnika – privrednog društva sa većinskim društvenim ili državnim kapitalom, bez svoje krivice nije naplatila svoje novčano potraživanje iz radnog odnosa, a pravnosnažnim rešenjem je utvrđeno da joj je u tom postupku povređeno pravo na suđenje u razumnom roku. Navodi revizije da stečajni postupak nije okončan i da će tužilja svoje novčano potraživanje namiriti u tom postupku, nisu od uticaja na pravilnost odluke u ovom sporu. Utvrđenom povredom prava na suđenje u razumnom roku tužilja je stekla pravo da zahteva od tužene naknadu materijalne štete u visini nenaplaćenog potraživanja u stečajnom postupku, bez obzira na to što stečajni postupak još uvek nije okončan. Isplatom naknade štete, tužena stupa u stečajni postupak na mesto tužilje i u tom postupku može naplatiti svoje potraživanje u visini isplaćene naknade materijalne štete.

Sa napred navedenih razloga nisu osnovani navodi revizije tužene o pogrešnoj primeni materijalnog prava u delu odluke o glavnom dugu, međutim, po oceni Vrhovnog kasacionog suda, osnovani su navodi revizije o pogrešnoj primeni materijalnog prava pri određivanju visine štete, u delu odluke o kamati, obračunatoj u kapitaliziranom iznosu koja čini deo glavnog zahteva.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, zaključkom o listi potraživanja Privrednog suda u Valjevu St 16/09 od 02.10.2009. godine tužilji je priznato potraživanje u iznosu od 98.860,00 dinara, u koji je uračunata i pripisana glavnici u iznosu od 5.292,00 dinara zakonska zatezna kamata obračunata do dana otvaranja stečajnog postupka. Obračun zakonske zatezne kamate izvršen je primenom člana 3. stav 1. Zakona o visini stope zatezne kamate („Službeni list SRJ“, br. 9/01), važećeg u vreme donošenja navedenog zaključka, a kojom je bilo propisano da se obračun duga, uvećanog za zateznu kamatu vrši tako da se fiksna stopa od 0,5% množi iznosom glavnog duga uvećanog za kamatu po stopi iz člana 2. tačka 1. tog zakona, primenom konformne metode.

Odlukom Ustavnog suda Uz 82/2009 od 12.07.2012. godine (objavljena u „Službenom glasniku RS“, br. 73 od 27.07.2012. godine), utvrđeno je da odredba člana 3. stav 1. Zakona o visini stope zatezne kamate („Službeni list SRJ“, broj 9/01) u delu koji glasi: „primenom konformne metode“, nije u saglasnosti sa Ustavom. Nakon objavljivanja ove odluke, u stečajnom postupku je primenom proporcijalne metode (prost interesni račun) obračunata zakonska zatezna kamata na iznos glavnog duga stečajnog dužnika, ovde tužioca i utvrđena njena visina u iznosu od 45.503,00 dinara.

Nižestepeni sudovi su usvojili zahtev tužilje i obavezali tuženu da tužilji naknadi štetu u iznosu utvrđenom Zaključkom stečajnog suda od 30.09.2009. godine. Po stanovištu nižestepenih sudova, imajući u vidu sadržinu odredbe člana 60. Zakona o Ustavnom sudu, navedena odluka Ustavnog suda ne može se primenjivati retroaktivno na odnose koji su nastali i pravnosnažno rešeni pre dana njenog objavljivanja, kao i da je u ovom slučaju protekao i rok propisan članom 61. tog zakona (za izmenu konačnog i pravnosnažnog pojedinačnog akta donetog na osnovu neustavnog propisa).

Izloženo pravno stanovište nižestepenih sudova, po oceni Vrhovnog kasacionog suda nije pravilno.

Članom 60. stav 3. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07 ... 103/15), propisano je da se izvršenje pravnosnažnih pojedinačnih akata, donetih na osnovu propisa koji se više ne mogu primenjivati, ne može ni dozvoliti ni sprovesti, a ako je izvršenje započeto, obustaviće se. U ovom slučaju, Ustavni sud nije odredio način otklanjanja posledica nastalih primenom neustavne odredbe o načinu obračuna zatezne kamate primenom konformne metode.

Prema pravnom stavu Vrhovnog kasacionog suda, o sprovođenju izvršenja na osnovu izvršne isprave donete primenom neustavnog propisa, usvojenog na sednici Građanskog odeljenja od 02.04.2013. godine, čija je primena u ovom slučaju moguća po analogiji (stečaj je po svojoj prirodi institut kolektivnog namirenja poverilaca generalnim izvršenjem na imovini stečajnog dužnika) ako izvršna isprava glasi na novčani iznos u kome je glavnici pripisana dospela kamata obračunata konformnom metodom po zakonu koji je u tom delu proglašen neustavnim, sud će po službenoj dužnosti, izvršiti razgraničenje i novi obračun kamate izvršiti tako što će do 03.03.2001. godine primeniti konformni metod, od tada do 17.05.2011. godine metod prostog interesnog računa, a od tada pa nadalje po odredbama čl. 2. i 3. Zakona o visini stope zatezne kamate.

Saglasno navedenom, obračun kamate konformnom metodom predstavlja obračun kamate na kamatu, a što je suprotno načelu zabrane anatocizma, sadržanom u članu 279. stav 1. Zakona o obligacionim odnosima i suštini zakonske zatezne kamate koja se od pretpostavljene štete pretvara u novčanu kaznu, čija visina znatno premašuje pretrpljenu stvarnu štetu, što nije dozvoljeno.

Odredbe o zateznoj kamati su inperativne prirode, što znači da se kod prinudne naplate po službenoj dužnosti primenjuje kamatna stopa propisana zakonom za ceo period u kome se kamata obračunava. U situaciji kada je glavnici pripisana zakonska zatezna kamata obračunata po metodi koja je proglašena neustavnom, potrebno je po službenoj dužnosti izvršiti razgraničenje i ponovo obračunati kamatu primenom metode prostog interesnog računa.

U ovom slučaju to je i učinjeno u postupku stečaja i novim obračunom utvrđena ukupna visina tužiljinog potraživanja od 50.795,00 dinara, od čega je zatezna kamata 45.503,00 dinara.

Imajući u vidu navedeno, Vrhovni kasacioni sud je preinačio presude nižestepenih sudova i odbio, kao neosnovan zahtev tužioca za iznos od 48.065,00 dinara, kao razliku između zatezne kamate obračunate do dana otvaranja stečajnog postupka primenom konformne metode i zatezne kamate obračunate do istog dana primenom metode prostog interesnog računa i pripisane glavnice, pa je primenom člana 416. stav 1. ZPP odlučio kao u stavu drugom izreke.

U preostalom delu revizija tužene nije osnovana, zbog čega je na osnovu člana 414. stav 1. ZPP odlučeno kao u stavu trećem izreke.

Vrhovni kasacioni sud je odluku o zahtevu stranaka za naknadu troškova postupka po reviziji sadržanu u stavu četvrtom izreke doneo primenom člana 165. stav 1. i 2. u vezi sa članom 153. stav 2. i 154. stav 1. ZPP, i odbio zahtev tužene za naknadu troškova sastava revizije imajući u vidu njen delimičan uspeh u postupku po ovom vanrednom pravnom leku, a zahtev tužilje za naknadu troškova za sastav odgovora na reviziju, s obzirom da nisu bili nužni za vođenje ove parnice.

Predsednik veća – sudija

Dobrila Strajina, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić