Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Slađane Nakić Momirović, predsednika veća, Marine Milanović, Dragane Boljević, Branke Dražić i Branislava Bosiljkovića, članova veća, u parnici tužioca PD „Hazjajin“ d.o.o. Sečanj, čiji je punomoćnik Goran Mandić, advokat iz ..., protiv tuženog AA iz ..., čiji je punomoćnik Olivera Vučinić, advokat iz ..., radi isplate, odlučujući o reviziji tuženog, izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 1528/21 od 01.07.2021. godine, u sednici održanoj dana 20.01.2022. godine, doneo je

R E Š E NJ E

NE DOZVOLJAVA SE odlučivanje o posebnoj reviziji tuženog, izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 1528/21 od 01.07.2021. godine.

ODBACUJE SE, kao nedozvoljena, revizija tuženog izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 1528/21 od 01.07.2021. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Zrenjaninu P 1468/2019 (2017) od 01.02.2021. godine, prvim stavom izreke, usvojen je tužbeni zahtev, pa je drugim stavom obavezan tuženi da tužiocu isplati iznos od 1.487.395,58 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom i to na iznos od 594.579,08 dinara, počev od 15.07.2015. godine, na iznos od 606.716,73 dinara počev od 05.09.2015. godine, na iznos od 227.348,77 dinara počev od 17.09.2015. godine i na iznos od 58.751,00 dinara počev od 15.07.2015. godine do isplate. Trećim stavom izreke, obavezana je tužena da tužiocu isplati iznos od 302.006,00 dinara na ime troškova parničnog postupka, sa zakonskom zateznom kamatom od dana izvršnosti presude do isplate.

Presudom Apelacionog suda u Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 1528/21 od 01.07.2021. godine, prvim stavom izreke, žalba tuženog je delimično usvojena, delimično odbijena i prvostepena presuda u delu odluke o troškovima parničnog postupka preinačena tako što je obaveza tuženog da tužiocu naknadi troškove parničnog postupka snižena sa iznosa od 302.006,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom počev od dana izvršnosti presude pa do isplate na iznos od 254.962,00 dinara sa istom kamatom, a potvrđena u preostalom pobijanom usvajajućem delu odluke o tužbenom zahtevu i troškovima postupka. Drugim stavom izreke, odbijen je zahtev tuženog za naknadu troškova drugostepenog postupka.

Protiv pravnosnažne drugostepene presude, tuženi je blagovremeno izjavio reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava sa predlogom da se o reviziji odlučuje kao izuzetno dozvoljenoj, a na osnovu člana 404. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 72/11...18/20).

Prema članu 404. ZPP revizija je izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom, ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija). O dozvoljenosti i osnovanosti posebne revizije odlučuje Vrhovni kasacioni sud u veću od pet sudija.

Vrhovni kasacioni sud nije prihvatio predlog za odlučivanje o reviziji kao izuzetno dozvoljenoj po članu 404. ZPP, budući da su pitanja na koja se ukazuje kao sporna, vezana za konkretnu činjeničnu podlogu i rešenje spornog odnosa stranaka, a pobijana drugostepena presuda je u skladu sa sudskom praksom i pravnim shvatanjima. Osim toga, revizija je usmerena na razrešenje činjeničnog pitanja konkretnog spora, dok se ukazivanjem na pravnu prirodu i punovažnost zaključenih ugovora i samim tim nepostojanje duga prema tužiocu, zapravo osporava utvrđeno činjenično stanje i ocena izvedenih dokaza, što nije razlog za odlučivanje o reviziji kao izuzetno dozvoljenoj, zbog čega je odlučeno kao u prvom stavu izreke.

Ispitujući dozvoljenost revizije na osnovu člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je našao da revizija nije dozvoljena.

Odredbom člana 403. stav 3. ZPP propisano je da revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijenog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.

Tužba radi duga podneta je 15.03.2017. godine, a vrednost predmeta spora označena u uvodu prvostepene odluke je 1.487.395,58 dinara.

Pošto vrednost predmeta spora pobijanog dela pravnosnažne presude ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe, revizija tuženog nije dozvoljena.

Na osnovu člana 413. ZPP, odlučeno je kao u drugom stavu izreke.

Predsednik veća – sudija

Slađana Nakić Momirović,s.r.

Za tačnost otpravka

upravitelj pisarnice

Marina Antonić