Presudom Višeg suda u Šapcu Gžrr1 309/2021 od 01.09.2021. godine, stavom prvim izreke, odbijene su, kao neosnovane žalbe stranaka i prvostepena presuda potvrđena. Stavom drugim izreke, odbijeni su, kao neosnovani zahtevi stranaka za naknadu troškova žalbenog postupka.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tužena je blagovremeno izjavila reviziju, zbog pogrešne primene materijalnog prava, sa predlogom da se o reviziji odluči kao o izuzetno dozvoljenoj, primenom člana 404. ZPP.

Odlučujući o dozvoljenosti revizije na osnovu člana 404. Zakona o parničnom postupku – ZPP („Službeni glasnik RS“, broj 72/11... 18/20), Vrhovni kasacioni sud je ocenio da su ispunjeni uslovi za odlučivanje o posebnoj reviziji tužene radi ujednačavanja sudske prakse. Naime, navodi revizije kojima se osporava visina štete, u koju je uračunata i zakonska zatezna kamata obračunata konformnom metodom, po oceni Vrhovnog kasacionog suda opravdava odlučivanje o izjavljenoj reviziji, radi ujednačavanja sudske prakse, u skladu sa pravnim shvatanjem o sprovođenju izvršenja na osnovu izvršne isprave donete primenom neustavnog propisa, koja je usvojena na sednici Građanskog odeljenja Vrhovnog kasacionog suda od 02.04.2013. godine.

Sa napred navedenih razloga, na osnovu člana 404. stav 2. ZPP, odlučeno je kao u stavu prvom izreke.

Ispitujući pobijanu presudu primenom člana 408. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je utvrdio da je revizija tužene delimično osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, pravnosnažnim rešenjem Privrednog suda u Valjevu R4 St 34/2018 od 15.03.2018. godine usovjen je prigovor radi ubrzanja postupka i utvrđeno da je tužiocu u postupku stečaja nad HK „Viskoza“ AD „Svila“ DOO Loznica, koji se vodi pred Privrednim sudom u Valjevu St 50/2010 povređeno pravo na suđenje u razumnom roku. Postupak stečaja pokrenut je 19.06.2009. godine. Zaključkom o listi potraživanja Privrednog suda u Valjevu St 16/09 od 02.10.2009. godine, u četvrtom isplatnom redu, pod rednim brojem 255, utvrđeno je potraživanje tužioca u iznosu od 589.279,00 dinara, od čega je glavni dug 232.324,00 dinara, a ostatak priznata zakonska zatezna kamata. Na osnovu izveštaja o neisplaćenim potraživanjima stečajnog dužnika utvrđeno je da u staečajnom postupku nije bilo nikakvih isplata.

Kod ovako utvrđenog činjeničnog stanja, nižestepeni sudovi su o pravu tužioca na naknadu imovinske štete prouzrokovane povredom prava na suđenje u razumnom roku i odgovornosti tužene za tako nastalu štetu odlučili primenom člana 31. Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku.

Tužena odgovara za štetu, kada tužilac, kao bivši zaposleni kod stečajnog dužnika – privrednog društva sa većinskim društvenim ili državnim kapitalom, bez svoje krivice nije naplatio svoje novčano potraživanje iz radnog odnosa, a pravnosnažnim rešenjem je utvrđeno da mu je u tom postupku povređeno pravo na suđenje u razumnom roku. Navodi revizije da stečajni postupak nije okončan i da će tužilac svoje novčano potraživanje namiriti u tom postupku, nisu od uticaja na pravilnost odluke u ovom sporu. Utvrđenom povredom prava na suđenje u razumnom roku tužilac je stekao pravo da zahteva od tužene naknadu materijalne štete u visini nenaplaćenog potraživanja u stečajnom postupku, bez obzira na to što stečajni postupak još uvek nije okončan. Isplatom naknade štete, tužena stupa u stečajni postupak na mesto tužioca i u tom postupku može naplatiti svoje potraživanje u visini ispaćene naknade materijalne štete.

Iz izloženih razloga nisu osnovani navodi revizije tužene o pogrešnoj primeni materijalnog prava u delu odluke za glavni dug, zbog čega je primenom člana 414. stav 1. ZPP odlučeno kao u stavu trećem izreke.

Međutim, po oceni Vrhovnog kasacionog suda, osnovani su navodi revizije o pogrešnoj primeni materijalnog prava pri određivanju visine štete, u delu odluke o kamati, obračunatoj u kapitaliziranom iznosu, koja čini deo glavnog zahteva.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, zaključkom o listi potraživanja Privrednog suda u Valjevu St 16/09 od 02.10.2009. godine tužiocu je priznato potraživanje u iznosu od 589.279,00 dinara, od čega je glavni dug 232.324,00 dinara, a kamata obračunata konformnom metodom do dana pokretanja stečajnog postupka u iznosu od 356.955,00 dinara.

Odlukom Ustavnog suda Uz 82/2009 od 12.07.2012. godine (objavljena u „Službenom glasniku RS“, br. 73 od 27.07.2012. godine), utvrđeno je da odredba člana 3. stav 1. Zakona o visini stope zatezne kamate („Službeni list SRJ“, broj 9/01) u delu koji glasi: „primenom konformne metode“, nije u saglasnosti sa Ustavom.

Nižestepeni sudovi su usvojili zahtev tužioca i obavezali tuženu da tužiocu naknadi štetu u iznosu utvrđenom zaključkom stečajnog suda od 02.10.2009. godine. Po stanovištu nižestepenih sudova, imajući u vidu sadržinu odredbe člana 60. Zakona o Ustavnom sudu, navedena odluka Ustavnog suda ne može se primenjivati retroaktivno na odnose koji su nastali i pravnosnažno rešeni pre dana njenog objavljivanja, kao i da je u ovom slučaju protekao i rok propisan članom 61. tog zakona (za izmenu konačnog i pravnosnažnog pojedinačnog akta donetog na osnovu neustavnog propisa).

Izloženo pravno stanovište nižestepenih sudova, po oceni Vrhovnog kasacionog suda delom je zasnovano na pogrešnoj primeni materijalnog prava.

Naime, zaključkom stečajnog suda St 16/09 od 02.10.2009. godine, tužiocu je priznato potraživanje u iznosu u koji je uračunata i pripisana glavnici zakonska zatezna kamata obračunata u kapitaliziranom iznosu od dana otvaranja stečajnog postupka primenom konformne metode u iznosu od 356.955,00 dinara (za koji izinos uz glavni dug je usvojen zahtev od ukupno 589.279,00 dinara). Međutim, u ovom slučaju se ne može primeniti obračun zakonske zatezne kamate primenom konformne metode, već primenom metode prostog interesnog računa, prema pravnom stavu Vrhovnog kasacionog suda usvojenom na sednici Građanskog odeljenja od 02.04.2013. godine, zauzetog nakon donošenja odluke Ustavnog suda. Naime, odlukom Ustavnog suda Uz 82/2009 od 12.07.2012. godine (objavljene u „Službenom glasniku Republike Srbije“, br. 73 od 27.07.2012. godine) utvrđeno je da odredba člana 3. stav 1. Zakona o visini stope zatezne kamate („Službeni list SRJ“ broj 9/01) u delu koji glasi: „primenom konformne metode“ nije u saglasnosti sa Ustavom.

Članom 60. stav 3. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07 ... 103/15), propisano je da se izvršenje pravnosnažnih pojedinačnih akata, donetih na osnovu propisa koji se više ne mogu primenjivati, ne može ni dozvoliti ni sprovesti, a ako je izvršenje započeto, obustaviće se. U ovom slučaju, Ustavni sud nije odredio način otklanjanja posledica nastalih primenom neustavne odredbe o načinu obračuna zatezne kamate primenom konformne metode.

Prema pravnom stavu Vrhovnog kasacionog suda, o sprovođenju izvršenja na osnovu izvršne isprave donete primenom neustavnog propisa, usvojenog na sednici Građanskog odeljenja od 02.04.2013. godine, čija je primena u ovom slučaju moguća po analogiji (stečaj je po svojoj prirodi institut kolektivnog namirenja poverilaca generalnim izvršenjem na imovini stečajnog dužnika) ako izvršna isprava glasi na novčani iznos u kome je glavnici pripisana dospela kamata obračunata konformnom metodom po zakonu koji je u tom delu proglašen neustavnim, sud će po službenoj dužnosti, izvršiti razgraničenje i novi obračun kamate izvršiti tako što će do 03.03.2001. godine primeniti konformni metod, od tada do 17.05.2011. godine metod prostog interesnog računa, a od tada pa nadalje po odredbama čl. 2. i 3. Zakona o visini stope zatezne kamate.

Saglasno navedenom, odredbe o zateznoj kamati su inperativne prirode, što znači da se kod prinudne naplate po službenoj dužnosti primenjuje kamatna stopa propisana zakonom za ceo period u kome se kamata obračunava. Imajući ovo u vidu, u situaciji kada je glavnici pripisana zatezna kamata obračunata po metodi koja je proglašena neustavnom, nužno je po službenoj dužnosti izvršiti razgraničenje i ponovo obračunati kamatu primenom metode prostog interesnog računa. U ovom slučaju je to učinjeno, međutim, iz izveštaja Privrednog suda u Valjevu i iz priložene tabele se ne može utvrditi visina (nečitko).

Kako nižestepeni sudovi, zbog pogrešne primene materijalnog prava nisu cenili pravilnost obračuna visine tražene kamate obračunate u kapitaliziranom iznosu na iznos glavnog potraživanja, koja čini deo glavnog duga, to je činjenično stanje ostalo nepotpuno utvrđeno.

U ponovnom postupku, prvostepeni sud će ponovo zatražiti od Privrednog suda u Valjevu, odnosno stečajnog upravnika da dostavi izveštaj o obračunu zakonske zatezne kamate iz Zaključka od 02.10.2009. godine u odnosu na tužioca od dana dospelosti njegovog potraživanja do dana otvaranja stečajnog postupka, a u skladu sa odlukom Ustavnog suda Uz 82/2009 od 12.07.2012. godine, medotom prostog interesnog računa i o tome sačiniti izveštaj.

Ukinuta je i odluka o troškovima postupka, jer zavisi od ishoda spora, u smislu člana 163. stav 4. ZPP.

Imajući u vidu napred navedeno, Vrhovni kasacioni sud je primenom člana 416. stav 2. ZPP odlučio kao u stavu drugom izreke.

Predsednik veća – sudija

Dobrila Strajina, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić