Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Branislava Bosiljkovića predsednika veća, Branke Dražić, Danijele Nikolić, Katarine Manojlović Andrić i Gordane Džakula članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., Opština ..., čiji je punomoćnik Mirjana Nedeljkov, advokat iz ..., protiv tužene Republike Srbije, Privredni sud u Požarevcu, koju zastupa Državno pravobranilaštvo, Odeljenje u Požarevcu, radi novčanog obeštećenja zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku, odlučujući o reviziji tužioca izjavljenoj protiv rešenja Višeg suda u Požarevcu Gžrr 101/21 (2020) od 14.04.2021. godine, u sednici veća održanoj 02.12.2021. godine, doneo je

R E Š E NJ E

NE DOZVOLJAVA SE odlučivanje o posebnoj reviziji tužioca izjavljenoj protiv rešenja Višeg suda u Požarevcu Gžrr 101/21 (2020) od 14.04.2021. godine.

ODBACUJE SE kao nedozvoljena revizija tužioca izjavljena protiv rešenja Višeg suda u Požarevcu Gžrr 101/21 (2020) od 14.04.2021. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Rešenjem Osnovnog suda u Požarevcu Prr 287/20 od 12.01.2021. godine, odbačena je tužba tužioca kao neblagovremena.

Rešenjem Višeg suda u Požarevcu Gžrr 101/21 (2020) od 14.04.2021. godine, stavom prvim izreke, odbijena je kao neosnovana žalba tužioca i potvrđeno rešenje Osnovnog suda u Požarevcu Prr 287/20 od 12.01.2021. godine. Stavom drugim izreke, odbijen je zahtev tužioca za naknadu troškova žalbenog postupka kao neosnovan.

Protiv drugostepenog rešenja tužilac je blagovremeno izjavio reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava, i iz razloga propisanih članom 404. Zakona o parničnom postupku.

Članom 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, broj 72/11, 49/13 –US, 74/13 –US, 55/14, 87/18 i 18/20, u daljem tekstu ZPP), propisano je da revizija može da se izjavi zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom, ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda, potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija). Prema stavu 2. istog člana, ispunjenost uslova za izuzetnu dozvoljenost revizije Vrhovni kasacioni sud ceni u veću od pet sudija.

Pobijanim rešenjem drugostepenog suda potvrđeno je prvostepeno rešenje kojim je odbačena tužba tužioca kao neblagovremena, pravilnom primenom Uredbe o rokovima u sudskim postupcima za vreme vanrednog stanja proglašenog 15.03.2020. godine koja je prestala da važi 06.05.2020. godine, i prema kojoj rokovi za podnošenje tužbe nisu tekli od proglašenja vanrednog stanja 15.03.2020. godine do 06.05.2020. godine, zbog čega se u konkretnom slučaju rok od jedne godine za podnošenje tužbe ima produžiti i nakon prestanka važenja Uredbe, dakle, nakon 06.05.2020. godine, za onoliko dana za koliko rok nije tekao, što je u konkretnom slučaju 36 dana. S toga je drugostepeni sud pošao od činjenice da je punomoćnik tužioca rešenje Privrednog apelacionog suda Rž St 263/19 od 08.04.2019. godine po osnovu kog je tužilac stekao pravo na pravično zadovoljenje primio 19.04.2019. godine, da je poslednji dan rok za podnošenje tužbe bio 19.04.2020. godine s tim da se taj rok mora produžiti za onoliko dana za koliko rok nije tekao, što je u konkretnom slučaju 36 dana. Kako je 36. dan posle prestanka važenja navedene Uredbe 11.06.2020. godine, a tužba u ovoj parnici je podneta 15.06.2020. godine, to je po oceni nižestepenih sudova ista podneta po proteku zakonom propisanog roka od jedne godine, zbog čega je nastupila materijalno-pravna prekluzija, te je predmetna tužba i odbačena.

Vrhovni kasacioni sud nalazi da nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o reviziji tužioca kao izuzetno dozvoljenoj, u smislu člana 404. stav 1. ZPP. Ne postoji potreba za razmatranjem pravnih pitanja od opšteg interesa, niti za ujednačavanjem sudske prakse, odnosno novim tumačenjem prava, imajući u vidu vrstu spora, sadržinu tražene sudske zaštite, kao i način presuđenja i razloge za odbačaj tužbe u ovoj pravnoj stvari. Razlozi na kojima je zasnovana odluka drugostepenog suda odgovaraju i usklađeni su sa važećim tumačenjem prava i vladajućim pravnim shvatanjem nižestepeni sudova i revizijskog suda u primeni i važenju Uredbe, zbog čega ne postoji potreba za odlučivanjem o reviziji tužioca u smislu člana 404. stav 1. ZPP.

Iz navedenih razloga Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u stavu prvom izreke.

Odlučujući o dozvoljenosti revizije, primenom člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je našao da revizija nije dozvoljena.

Tužba u ovoj pravnoj stvari podneta je dana 15.06.2020. godine sa zahtevom za novčano obeštećenje zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku u iznosu od 3.000 evra u dinarskoj protivvrednosti na dan isplate.

Članom 27. Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku („Službeni glasnik RS“, broj 40/15) propisano je da nezavisno od vrste i visine tužbenog zahteva, u postupku pred sudom shodno se primenjuju odredbe o sporovima male vrednosti iz zakona kojim se uređuje parnični postupak (stav 1.), i da revizija nije dozvoljena (stav 3.).

Odredbom člana 468. stav 1. ZPP, propisano je da se sporovima male vrednosti smatraju sporovi u kojima se tužbeni zahtev odnosi na potraživanje u novcu koje ne prelazi dinarsku protivvrednost 3.000 evra po srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe. Odredbom člana 479. stav 6. ZPP, propisano je da protiv odluke drugostepenog suda kojom je odlučeno u sporu male vrednosti revizija nije dozvoljena.

Imajući u vidu da u postupku po tužbi za novčano obeštećenje revizija nije dozvoljena u smislu člana 27. stav 3. Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku, to je Vrhovni kasacioni sud doneo odluku kao u stavu drugom izreke na osnovu člana 413. ZPP.

Predsednik veća - sudija

Branislav Bosiljković, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić