Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tužilja je blagovremeno izjavila reviziju bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava.

Tužena je dostavila odgovor na reviziju tužilje. Troškove revizijskog postupka je tražila opredeljeno.

Vrhovni sud je ispitao pobijanu presudu shodno odredbi člana 408. u vezi sa članom 403. stav 2. tačka 2. Zakona o parničnom postupku - ZPP („Službeni glasnik RS“, br. 72/11... 10/23) pa je ocenio da revizija nije osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. Zakona o parničnom postupku, na koju Vrhovni sud pazi po službenoj dužnosti, a u reviziji se određeno ne ukazuje na drugu bitnu povredu odredaba parničnog postupka.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilja je bila zaposlena u Društvenom građevinskom preduzeću „Proleterski put“ Požega. Pravnosnažnim presudama Opštinskog suda u Požegi obavezan je poslodavac da tužilji po osnovu potraživanja iz radnog odnosa isplati iznose utvrđene tim presudama i to presudom zbog izostanka P 1505/04 od 20.10.2004. godine, P 628/05 od 24.06.2005. godine, P 1308/05 od 30.11.2005. godine i presudom na osnovu priznanja P 620/06 od 15.12.2016. godine. Po osnovu navedenih pravnosnažnih i izvršnih presuda, tužilja je vodila izvršne postupke pred istim sudom u predmetima I 1178/04, I 534/04 i I 939/05, koji postupci su obustavljeni zbog pokretanja stečajnog postupka nad poslodavcem u toku 2009. godine u predmetu St 48/10. Rešenjem od 31.08.2011. godine obustavljen je postupak stečaja nad stečajnim dužnikom kao pravnim licem i nastavljen je postupak nad stečajnom masom u predmetu St 187/11. Rešenjem St 187/11 od 21.11.2011. godine, zaključen je stečajni postupak nad stečajnom masom. Po zahtevu od 09.10.2015. godine da se otvori postupak naknadno pronađene imovine, rešenjem St 26/15 od 05.11.2015. godine, utvrđeno je da stečajnu masu – naknadno pronađenu imovinu DGP „Proleterski put“ Požega čini jednosoban stan u Požegi. Rešenjem od 13.03.2019. godine, određeno je sprovođenje naknadne deobe nad naknadno pronađenom imovinom. Tužilja je podnela prigovor radi ubrzavanja stečajnog postupka u predmetu St 26/15, koji prigovor je odbačen rešenjem suda od 07.02.2022. godine.

Polazeći od ovako utvrđenog činjeničnog stanja, prvostepeni sud je usvojio tužbeni zahtev tužilje. Ovo stoga što je u vreme pokretanja stečajnog postupka poslodavac tužilje DGP „Prolerski put“ Požega poslovao pretežno sa društvenim kapitalom, potraživanje tužilje po osnovu neisplaćene zarade utvrđeno je pravnosnažnim i izvršnim odlukama suda i priznato je u stečajnom postupku, a u celosti nije namireno , pa je po oceni prvostepenog suda povređeno pravo tužilje na mirno uživanje imovine. Odgovornost tužene za nastalu štetu zasnovana je na članu 154. stav 1. u vezi sa članom 172. Zakona o obligacionim odnosima. Ovo nezavisno od toga što tužilja nije posebno vodila postupak radi zaštite prava na suđenje u razumnom roku budući da je to pravo očigledno povređeno.

Drugostepeni sud nije prihvatio ovakvo pravno stanovište prvostepenog suda. Po stanovištu drugostepenog suda, budući da je prigovor tužilje radi ubrzanja postupka u predmetu Privrednog suda u Užicu St 26/15 odbačen rešenjem od 07.02.2022. godine i da nije utvrđena povreda prava tužilje na suđenje u razumnom roku u navedenom predmetu, to tužilja nije stekla pravo na naknadu imovinske štete zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku u smislu odredbe člana 22. stav 1. i člana 31. stav 1. Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku. Pored toga, tužilja nije isticala, niti je dostavila sudu dokaze da bi se u konkretnom slučaju utvrdilo postojanje uzročno – posledične veze između štete koju je tužilja pretrpela i rada državnih organa.

Po oceni Vrhovnog suda, pravilno je postupio drugostepeni sud kada je preinačio prvostepenu presudu i odbio tužbeni zahtev tužilje.

Naime, u konkretnom slučaju tužilja nije izdejstvovala odluku suda da joj je povređeno pravo na suđenje u razumnom roku u predmetnom stečajnom postupku. Postupak je vodila podnošenjem prigovora za utvrđenje povrede prava na suđenje u razumnom roku, ali je taj postupak okončan donošenjem rešenja kojim je prigovor odbačen, pa nema utvrđivanja povrede ovog njenog prava.. Bez ispunjenosti tog uslova, tužilja nema pravo na naknadu štete koju potražuje, jer odluka kojom se utvrđuje povreda prava na suđenje u razumnom roku predstavlja preduslov za ostvarivanje tog prava. Bez takvog utvrđenja, u ovom postupku se ne može ispitati uzročna veza između postupanja tužene i pretrpljene materijalne štete, niti izvesti zaključak da je tužilji povređeno pravo na mirno uživanje imovine zajamčeno članom 58. Ustava Republike Srbije. Stoga se navodi revizije tužilje ne mogu prihvatiti kao osnov za donošenje drugačije odluke suda.

Imajući u vidu izneto, Vrhovni sud je na osnovu člana 414. stav 2. ZPP odlučio kao u stavu prvom izreke.

Zahtev tužene za naknadu troškova sastava revizije je odbijen, budući da trošak sastava odgovora na reviziju nije potreban radi vođenja postupka u smislu odredbe člana 154. stav 2. ZPP.

Iz tog razloga je odlučeno kao u stavu drugom izreke na osnovu odredbe člana 165. stav 2. ZPP.

Predsednik veća - sudija

Gordana Komnenić, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković