.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev 6896/2021
18.11.2021. godina
Beograd
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Vesne Subić, predsednika veća, Jelice Bojanić Kerkez, Spomenke Zarić, Jasminke Stanojević i Biserke Živanović, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Mirjana Nedeljkov, advokat iz ..., protiv tužene Republike Srbije, Privredni sud u Pančevu, koju zastupa Državno pravobranilaštvo, Odeljenje u Zrenjaninu, radi naknade imovinske štete, odlučujući o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gžrr 301/21 od 08.07.2021. godine, u sednici veća održanoj dana 18.11.2021. godine, doneo je
R E Š E NJ E
NE PRIHVATA SE odlučivanje o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gžrr 301/21 od 08.07.2021. godine, kao o izuzetno dozvoljenoj.
ODBACUJE SE, kao nedozvoljena, revizija tužioca izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gžrr 301/21 od 08.07.2021. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Osnovnog suda u Zrenjaninu Prr1 110/2020 od 29.03.2021. godine, stavom prvim izreke, obavezana je tužena da tužiocu, na ime naknade imovinske štete izazvane povredom prava na suđenje u razumnom roku u predmetu Privrednog suda u Pančevu St 299/2011 isplati iznos od 554.100,81 dinara, kao i da mu na ime troškova parničnog postupka isplati iznos od 6.000,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom od izvršnosti presude do isplate. Stavom drugim izreke odbijen, je, kao neosnovan, tužbeni zahtev da se obaveže tužena da tužiocu na dosuđeni iznos od 554.100,81 dinara isplati zakonsku zateznu kamatu od 18.11.2009. godine do isplate.
Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Gžrr 301/21 od 08.07.2021. godine, stavom prvim izreke žalba tužioca je delimično usvojena, pa je preinačeno rešenje o troškovima parničnog postupka tako što je obavezana tužena da tužiocu pored iznosa od 6.000,00 dinara dosuđenog prvostepenom presudom isplati tužiocu na ime naknade troškova parničnog postupka i iznos od još 3.000,00 dinara (sve ukupno 9.000,00 dinara), dok je u preostalom delu žalba tužioca odbijena i prvostepena presuda u pobijanom odbijajućem delu potvrđena. Stavom drugim izreke odbijen je zahtev tužioca za naknadu troškova žalbenog postupka.
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, u delu kojim je odlučeno o troškovima parničnog postupka, tužilac je blagovremeno izjavio reviziju, sa predlogom da se o reviziji odluči kao o izuzetno dozvoljenoj, u smislu odredbe člana 404. Zakona o parničnom postupku ("Službeni glasnik RS", br. 72/2011…18/2020, u daljem tekstu: ZPP).
Pravnosnažna odluka o troškovima parničnog postupka doneta je primenom čl. 153, 154, 163. i 165. ZPP, nakon ocene drugostepenog suda da tužiocu, koji je uspeo u postupku sa glavnim zahtevom za naknadu imovinske štete izazvane povredom prava na suđenje u razumnom roku, pripada pravo na naknadu troškova koji su bili potrebni radi vođenja parnice u skladu sa Tarifom o nagradama i naknadama troškova za rad advokata, prema vrednosti predmeta spora u ovoj pravnoj stvari.
Revizijom tužioca se, s pozivom na pogrešnu primenu materijalnog prava, osporava visina naknade troškova postupka koja je pobijanom presudom priznata tužiocu.
Imajući u vidu da tužilac nije uskraćen u pravu na naknadu troškova postupka, Vrhovni kasacioni sud je ocenio da u takvoj situaciji, po pitanju troškova postupka, ne postoji potreba za razmatranjem pravnih pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, kao ni potreba ujednačavanja sudske prakse ili novog tumačenja prava, te da nisu ispunjeni uslovi iz člana 404. stav 1. ZPP. Visina naknade troškova postupka, po priznatom pravu u konkretnoj parnici, ne predstavlja pravno pitanje od opšteg interesa, niti pravno pitanje koje bi se razmatralo u interesu ravnopravnosti građana. To nije pitanje koje iziskuje novo tumačenje prava ili usklađivanje sudske prakse. Stoga, nema uslova za primenu instituta izuzetne dozvoljenosti revizije.
Iz navedenih razloga, primenom člana 404. ZPP odlučeno je kao u stavu prvom izreke.
Ispitujući dozvoljenost izjavljene revizije, u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP, u vezi člana 420. stav 6. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je ocenio da revizija tužioca nije dozvoljena.
Članom 28. ZPP propisano je da ako je za utvrđivanje stvarne nadležnosti, prava na izjavljivanje revizije i u drugim slučajevima propisanim u ovom zakonu, merodavna vrednost predmeta spora, kao vrednost predmeta spora uzima se samo vrednost glavnog zahteva. Odredbom stava 2. ovog člana propisano je da se kamata, ugovorna kazna i ostala sporedna traženja, kao i troškovi postupka, ne uzimaju u obzir, ako ne čine glavni zahtev.
U konkretnom slučaju revizija je izjavljena protiv odluke o troškovima postupka, što u ovoj pravnoj stvari ne predstavlja glavni zahtev, već sporedno potraživanje, zbog čega revizija tužioca nije dozvoljena.
Činjenica da je odluka o troškovima postupka pobijanom drugostepenom presudom preinačena, ne utiče na dozvoljenost revizije, jer se dozvoljenost revizije ne ceni prema odredbi člana 13. Zakona o izmenama i dopunama Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik Republike Srbije“ broj 55/14) odnosno noveliranoj odredbi člana 403. stav 2. tač. 2. ZPP.
Na osnovu člana 413. u vezi člana 420. stav 6. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u stavu drugom izreke.
Vrhovni kasacioni sud je imao u vidu da je u uvodu pobijane presude pogrešno naveden datum sednice veća održane pred drugostepenim sudom, kao dan donošenja pobijane presude, ali je ocenio da se radi o očiglednoj grešci u pisanju otpravka presude, koju primenom člana 385. u vezi 362. ZPP predsednik veća drugostepenog suda može ispraviti posebnim rešenjem.
Predsednik veća - sudija
Vesna Subić,s.r.
Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić
