Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 349/21 od 03.08.2021. godine, odbijena je žalba tuženog i navedena prvostepena presuda je potvrđena. Odbijen je zahtev tuženog za naknadu troškova žalbenog postupka.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tuženi-protivtužilac BB je blagovremeno izjavio posebnu reviziju zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava, sa predlogom da revizijski sud prihvati odlučivanje o reviziji radi ujednačavanja sudske prakse.

Tužilja je dala odgovor na reviziju predlažući da se ne prihvati odlučivanje o reviziji tuženog kao izuzetno dozvoljenoj i da se revizija kao nedozvoljena odbaci.

Odlučujući o posebnoj reviziji na osnovu člana 404. stav 2. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik Republike Srbije“ broj 72/11 ... 10/23 - drugi zakon), Vrhovni sud je ocenio da revizija tuženog-protivtužioca nije izuzetno dozvoljena.

Članom 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku propisano je da je revizija izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom, ako je po oceni Vrhovnog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija).

Iz navedenog proizilazi da su zakonom izričito propisani dodatni, posebni uslovi pod kojima revizijski sud može izuzetno dozvoliti reviziju i odlučiti o ovom pravnom leku i onda kada revizija nije dozvoljena na osnovu člana 403. ZPP. Isticanje pogrešne primene materijalnog prava predstavlja zakonski razlog za izjavljivanje posebne revizije, isključivo ukoliko zbog pogrešne primene materijalnog prava u drugostepenoj odluci postoji potreba da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse ili novog tumačenja prava.

U reviziji se određeno ne ukazuje na ispunjenje tih uslova u ovoj pravnoj stvari.

Revizijom se pobija pravnosnažna presuda kojom je tuženi obavezan na iseljenje i predaju poseda stana tužilji koja je stan kupila na javnom nadmetanju u postupku unovčenja imovine stečajnog dužnika, iz sredstava svoje posebne imovine (novca namenski dobijenog za kupovinu stana od majke) i predstavlja posebnu imovinu tužilje, te odbijen protivtužbeni zahtev tuženog za utvrđenje da predmetni stan predstavlja zajedničku imovinu stečenu u braku. O navedenom je odlučeno odgovarajućom primenom Porodičnog zakona i Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa, u činjeničnopravnoj situaciji da predmetni stan nije bio dodeljen tužiocu od strane preduzeća u kojem je bio zaposlen, već je bespravno useljen u 1993-oj godini i nadalje bio korišćen za porodično stanovanje bez pravnog osnova sve do zaključenja ugovora o kupoprodaji od strane tužilje kao kupca koja je kupoprodajnu cenu stana isplatila iz sredstava svoje posebne imovine, novca dobijenog od svoje majke za tu svrhu.

Imajući u vidu razloge na kojima je zasnovana pobijana presuda u primeni materijalnog prava, kao i navode iznete u reviziji, Vrhovni sud je ocenio da u konkretnom slučaju nije ispunjen zakonski uslov koji bi se odnosio na potrebu ujednačavanja sudske prakse, kako se revizijom nepotkrepljeno predlaže i da ne postoji potreba za novim tumačenjem prava, niti za razmatranjem pravnih pitanja od opšteg interesa, odnosno pravnih pitanja u interesu ravnopravnosti građana.

Iz iznetih razloga, Vrhovni sud je ocenio da nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o reviziji tužilaca primenom instituta izuzetne dozvoljenosti revizije, pa je na osnovu člana 404. stav 2. ZPP odlučio kao u stavu prvom izreke.

Ispitujući dozvoljenost revizije, u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. Zakona o parničnom postupku, Vrhovni sud je našao da revizija nije dozvoljena.

Prema članu 403. stav 3. Zakona o parničnom postupku, revizija nije dozvoljena u imovinsko-pravnim sporovima, ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe.

Tužba je podneta 27.11.2012. godine, označena vrednost predmeta spora po tužbi iznosi 50.000,00 dinara. Protivtužba je podneta 13.05.2013. godine, označena vrednost predmeta spora po protivtužbi iznosi 50.000,00 dinara.

Imajući u vidu da se u konkretnom slučaju radi o imovinskopravnom sporu, u kome vrednost predmeta spora ne prelazi merodavnu vrednost za dozvoljenost revizije, Vrhovni sud je našao da revizija tužioca nije dozvoljena primenom člana 403. stav 3. ZPP.

Iz iznetih razloga, na osnovu člana 413. ZPP, odlučeno je kao u stavu drugom izreke ovog rešenja.

Predsednik veća – sudija

Jelica Bojanić Kerkez, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić