Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev 69/2021
20.01.2022. godina
Beograd

Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Branislava Bosiljkovića, predsednika veća, Branke Dražić, Danijele Nikolić, Dragane Boljević i Marine Milanović, članova veća, u parnici tužioca AA sa ..., čiji je punomoćnik Pavle Petrović advokat iz ..., protiv tuženih BB iz ..., Operatora distributivnog sistema „EPS Distribucija“ iz Beograda, Ogranak Elektrodistribucija Subotica i JP „EPS Srbija“ iz Beograda, radi isplate, odlučujući o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Višeg suda u Subotici Gž 267/18 od 16.10.2020. godine, u sednici veća održanoj 20.01.2022. godine, doneo je

R E Š E NJ E

NE DOZVOLJAVA SE odlučivanje o posebnoj reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Višeg suda u Subotici Gž 267/18 od 16.10.2020. godine.

ODBACUJE SE kao nedozvoljena revizija tužioca izjavljena protiv presude Višeg suda u Subotici Gž 267/18 od 16.10.2020. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Subotici P 1146/17 od 16.05.2018. godine, u prvom stavu izreke delimično je usvojen tužbeni zahtev. U drugom stavu izreke obavezana je tužena BB da tužiocu isplati iznos od 77.947,42 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od 29.11.2017. godine do isplate. U trećem stavu izreke odbijen je deo tužbenog zahteva kojim je tužilac tražio da se tuženi Operator distributivnog sistema „EPS Distribucija“ iz Beograda, Ogranak Elektrodistribucija Subotica i JP „EPS Srbija“ iz Beograda, obavežu da solidarno sa tuženom BB tužiocu isplate iznos od 77.947,42 dinara. U četvrtom stavu izreke obavezana je tužena BB da tužiocu naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 41.536,00 dinara, a odbijen je zahtev da se drugotuženi i trećetuženi obavežu da solidarno sa prvotuženom tužiocu naknade troškove postupka

Presudom Višeg suda u Subotici Gž 267/18 od 16.10.2020. godine odbijena je žalba tužioca i prvostepena presuda potvrđena u delu kojim je odbijen tužbeni zahtev i zahtev za naknadu troškova postupka u odnosu na tužene Operator distributivnog sistema „EPS Distribucija“ iz Beograda, Ogranak Elektrodistribucija Subotica i JP „EPS Srbija“.

Protiv pravnosnažne presude donesene u drugom stepenu tužilac je blagovremeno izjavio reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava, pozivajući se na član 404. Zakona o parničnom postupku.

Primenom člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ br.72/11 ... 18/20), posebna revizija se može izjaviti zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja se ne bi mogla pobijati revizijom, ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda, potrebno razmotriti pravna pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i kada je potrebno novo tumačenje prava. Prema stavu 2. istog člana, ispunjenost uslova za izuzetnu dozvoljenost revizije Vrhovni kasacioni sud ceni u veću od pet sudija.

Predmet tražene pravne zaštite je isplata po osnovu duga, nastalog zbog neplaćene naknade za potrošnju električne energije za nepokretnost kupljenu na sudskoj javnoj prodaji, za koju je prvotužena bila evidentirani kupac električne energije. Pobijana odluka doneta je uz pravilno tumačenje materijalnog prava, budući da su sporna pravna pitanja vezana za konkretnu činjeničnu podlogu i rešenje spornog odnosa stranaka. Pri tom se u reviziji samo formalno ukazuje na zakonske razloge za primenu odredbe člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku, dok je pobijana drugostepena presuda u skladu sa sudskom praksom i pravnim shvatanjima.

Na osnovu iznetog Vrhovni kasacioni sud nalazi da u ovom slučaju ne postoji potreba za razmatranjem pravnih pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, kao ni potreba ujednačavanja sudske prakse ili novog tumačenje prava, iz čega proizilazi da nisu ispunjeni uslovi iz člana 404. stav 1. ZPP, pa je odlučeno kao u prvom stavu izreke.

Ispitujući dozvoljenost revizije u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. Zakona o parničnom postupku, Vrhovni kasacioni sud je našao da revizija nije dozvoljena.

Odredbom člana 468. stav 1. Zakona o parničnom postupku propisano je da se sporovima male vrednosti smatraju sporovi u kome se tužbeni zahtev odnosi na potraživanje u novcu koje ne prelazi dinarsku protivvrednost 3.000,00 dinara po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.