.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev 6937/2021
03.12.2021. godina
Beograd
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Gordane Komnenić, predsednika veća, Dragane Mirosavljević, Zorana Hadžića, Vesne Subić i Spomenke Zarić, članova veća, u parnici tužilaca AA iz sela ..., Opština ... i BB iz sela ..., Opština ..., čiji je zajednički punomoćnik Nemanja Kovačević, advokat iz ..., protiv tuženog Republičkog fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje, Beograd, radi naknade štete, odlučujući o reviziji tužilaca izjavljenoj protiv presude Višeg suda u Beogradu Gž 657/20 od 21.01.2021. godine, u sednici održanoj 03.12.2021. godine, doneo je
R E Š E NJ E
NE DOZVOLJAVA SE odlučivanje o posebnoj reviziji tužilaca, izjavljenoj protiv presude Višeg suda u Beogradu Gž 657/20 od 21.01.2021. godine.
ODBACUJE SE, kao nedozvoljena, revizija tužilaca izjavljena protiv presude Višeg suda u Beogradu Gž 657/20 od 21.01.2021. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Prvog osnovnog suda u Beogradu P 16123/18 od 30.09.2019. godine, stavom prvim izreke, odbijen je tužbeni zahtev tužioca AA, kojim je tražio da sud tuženog obaveže da mu na ime naknade štete za period od oktobra 2015.godine do avgusta 2018.godine isplati ukupan iznos od 5.293,51 dinar, sa zakonskom zateznom kamatom koja dospeva na način naveden u tom stavu izreke, kao neosnovan. Stavom drugim izreke, odbijen je tužbeni zahtev tužilje BB kojim je tražila da sud obaveže tuženog da joj na ime naknade štete za period od oktobra 2015.godine do avgusta 2018.godine isplati ukupan iznos od 5.000,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom počev od poslednjeg dana u tekućem mesecu za prethodni mesec pa do isplate, kao neosnovan. Stavom trećim izreke, odbijen je zahtev tužilaca za naknadu troškova parničnog postupka, kao neosnovan. Stavom četvrtim izreke, tužioci su oslobođeni obaveze plaćanja sudskih taksi.
Presudom Višeg suda u Beogradu Gž 657/20 od 21.01.2021. godine, stavom prvim izreke, odbijena je kao neosnovana žalba tužilaca i potvrđena prvostepena presuda u stavu prvom, drugom i trećem izreke. Stavom drugim izreke, odbijen je zahtev tužilaca za naknadu troškova drugostepenog postupka, kao neosnovan.
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužioci su izjavili blagovremenu reviziju, zbog pogrešne primene materijalnog prava i predložili da se revizija smatra izuzetno dozvoljenom, na osnovu odredbe člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku.
Odredbom člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku – ZPP („Službeni glasnik RS“, br. 72/11...18/20), propisano je da je revizija izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom, ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija).
Po oceni Vrhovnog kasacionog suda, u konkretnom slučaju nisu ispunjeni zakonom propisani uslovi za odlučivanje o reviziji tužilaca, kao izuzetno dozvoljenoj, jer nije potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, niti je potrebno ujednačavanje sudske prakse i novo tumačenje prava. Predmet tražene pravne zaštite je naknada štete tužiocima zbog nižih iznosa isplaćene penzije u periodu od oktobra 2015.godine do avgusta 2018.godine, odbijanjem iznosa poštanskih troškova. Pobijana odluka doneta je primenom materijalnog prava koja ne odstupa od prakse izražene u odlukama Vrhovnog kasacionog suda u kojima je odlučivano o zahtevima sa činjeničnim stanjem kao u ovoj parnici, a tiče se primene odredbe člana 109. Zakona o penzijskom i invalidskom osiguranju, pošto su se tužioci opredelili za isplatu penzije u gotovini, na adresi svog prebivališta i takvim izborom načina isplate prihvatili obavezu da plate poštarinu. Pravnosnažne odluke drugačije sadržine, priložene uz reviziju, ne ukazuju nužno na drugačiji stav izražen u tim odlukama, jer pravilna primena prava u sporovima sa tužbenim zahtevom kao u ovom predmetu, zavisi od utvrđenog činjeničnog stanja.
Iz tih razloga, Vrhovni kasacioni sud je odluku kao u stavu prvom izreke doneo primenom odredbe člana 404. stav 2. Zakona o parničnom postupku.
Ispitujući dozvoljenost revizije, u smislu odredbe člana 410. stav 2. tačka 5., u vezi člana 479. stav 6. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je našao da revizija nije dozvoljena.
Odredbom člana 468. stav 1. ZPP, propisano je da se sporovima male vrednosti smatraju sporovi u kojima se tužbeni zahtev odnosi na potraživanje u novcu koje ne prelazi dinarsku protivvrednost 3.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe. Protiv odluke drugostepenog suda kojom je odlučeno u sporu male vrednosti revizija nije dozvoljena, jer je tako propisano odredbom člana 479. stav 6. istog Zakona.
Tužbu radi naknade štete tužioci su sudu podneli 05.10.2018. godine, a vrednost predmeta spora je 5.293,51 dinar.
Pošto se u ovom slučaju radi o parnici u sporu male vrednosti, u kom se tužbeni zahtev odnosi na potraživanje u novcu koje ne prelazi dinarsku protivvrednost 3.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe, sledi da revizija nije dozvoljena, na osnovu odredbe člana 479. stav 6. Zakona o parničnom postupku.
Iz izloženih razloga, Vrhovni kasacioni sud je odluku kao u stavu drugom izreke doneo primenom odredbe člana 413. ZPP.
Predsednik veća - sudija
Gordana Komnenić,s.r.
Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić
