2

ime naknade prvostepenog i drugostepenog postupka isplati iznos od 97.684,84 dinara (stav 3. izreke).

Protiv pravosnažne presude donete u drugom stepenu tuženi je blagovremeno izjavio reviziju, pobijajući presudu u stavu prvom i stavu trećem izreke, zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka učinjenih u postupku pred drugostepenim sudom i pogrešne primene materijalnog prava.

Vrhovni sud je ispitao pobijanu presudu primenom člana 408. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ broj 72/11...18/20), pa je ocenio da izjavljena revizija nije osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. Zakona o parničnom postupku na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti. Takođe, u postupku nije došlo do pogrešne primene ili propusta u primeni bilo koje odredbe Zakona o parničnom postupku, pa nije učinjena ni bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 1. na koju se u navodima revizije ukazuje. Ostale bitne povrede odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. Zakona o parničnom postupku nisu propisane kao revizijski razlog.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tuženi je u proleće 2009. godine angažovao tužioca radi izvođenja radova – adaptacije stana u ulici ... broj .. u Beogradu, površine 54,15m2 čiji je vlasnik bila u to vreme vanbračna supruga tuženog. Usmeno je između zakonskog zastupnika tužioca i tuženog ugovoreno izvođenje radova koji su izvođeni mesec dana. Za izvedene radove dana 11.08.2009. godine arhitekta tužioca, svedok BB, koja je obavljala poslove šefa gradilišta, sačinila je ponudu, ali ova ponuda nije potpisana od strane tuženog. Ponuda je glasila na iznos od 4.100,68 evra, a sa uračunatim PDV od 18% ukupan iznos je bio 4.838,80 evra. Ugovorene radove tužilac je izveo i tuženi ih je primio, pri čemu nije imao primedbe na kvalitet radova. Na ime naknade za izvedene radove tuženi je isplatio iznos od 2.000 evra kao avans i iznos od 500 evra u toku izvođenja radova gotovinski, arhitekti tužioca.

Tokom 2011. godine između stranaka (tuženog i zakonskog zastupnika tužioca) postignut je takođe usmeni dogovor o izvođenju radova na adaptaciji lokala „VV“ u Beogradu u ulici ... broj .., koji je lokal bio u zakupu pravnog lica „Renesansa wood processing“ čiji je jedan od osnivača tuženi. Tužilac je preko svojih radnika izvodio neke od radova, a neki radovi su izvođeni preko podizvođača koje je angažovao tužilac. Radovi su trajali oko godinu dana, a negde pred kraj radova tužilac je sačinio presek izvedenih radova koji tuženi nije prihvatio, a ni naknadni obračun, jer je za neke od pozicija smatrao da su previsoko određene kao i da sadrže stavke koje je već platio.  Pod izvođače su plaćali zakonski zastupnik tužioca a nekad i tuženi, s tim što je ostao dug tužioca prema nekim od podizvođača. Sve isplate su vršene na ruke zakonskom zastupniku i arhitekti tužioca, a nekada i podizvođačima neposredno. Prema preseku – obračunu koji je sačinio tužilac a koje tuženi nije potpisao, utvrđena je ukupna vrednost izvedenih radova, vrednost radova podizvođača, ukupno 22.929,43 evra a sa PDV 27.056,73 evra. Nalazom i mišljenjem sudskog veštaka građevinske struke koji su i prvostepeni i drugostepeni sud prihvatili u celosti kao objektivan i stručan, a koji je dat nakon što je sudski veštak u prisustvu parničnih stranaka u lokalu izvšio pregled izvedenih radova, utvrđena je prosečna vrednost izvedenih radova bliže opisanih u nalazu veštaka, što ukupno, sa radovima podizvođača i radovima koje je izveo tužilac iznosi 19.130,90 evra a sa uračunatim PDV 21.508,68 evra. Tuženi je na ime izvedenih radova isplatio ukupan iznos od 16.000 evra. Sudskom veštaku nije bio moguć pristup u stan na kome je vršena adaptacija u toku 2009. godine jer je isti u međuvremenu otuđen, pa nije mogao da odgovori na zadatak da opredeli prosečnu vrednost izvedenih radova u stanu. Tužilac tokom postupka nije dostavio dokaz da je vodio građevinski dnevnik i građevinsku knjigu, niti da je tuženom izdao fakture za izvedene radove.

Imajući u vidu ovako utvrđeno činjenično stanje prvotepeni sud je odbio u celini tužbeni zahtev jer sud nije mogao da utvrdi stvarnu vrednost izvedenih radova, obim plaćanja koji je tuženi vršio, odnosno visinu eventualno preostalog duga za navedene radove. Naime, tuženi je sve radove na adaptaciji i stana i poslovnog prostora plaćao lično na ruke zakonskom zastupniku tužioca, a ne uplatom na račun tužioca kao pravnog lica, te su i plaćanja koje je vršio zakonski zastupnik tužioca drugim angažovanim licima – podizvođačima vršena na ruke i bez prenosa sa računa tužioca na račun tih lica, što je dovelo do toga da tužilac nije sudu podneo potrebnu i validnu evidenciju rashoda i prihoda koje je imao povodom ovih pravih poslova, te ne može ni tražiti isplatu eventualno dugovanog iznosa, o čijoj visini i strukturi nije pružio dokaze.

Drugostepeni sud je zaključio, imajući u vidu vrednost izvedenih radova na lokalu bez PDV (19130,90 evra), kao i činjenicu da je tuženi isplatio za te radove 16.000 evra, da je tuženi primio izvedene radove, te da je s obzirom na način poslovanja odnosno ugovaranja poslova i plaćanja izvedenih radova veštak utvrdio prosečnu vrednost izvedenih radova, da je razlika između prosečne vrednosti izvedenih radova i iznosa koje je tuženi isplatio za te radove 3.130,90 evra, te je tuženog obavezao da tužiocu taj iznos isplati, sa zaknskom zateznom kamatom od dana kada je utvrđena vrednost radova nalazom i mišljenjem sudskog veštaka.

Prema oceni Vrhovnog suda, na utvrđeno činjenično stanje drugostepeni sud je pravilno primenio materijalno pravo donoseći pobijanu presudu, za koju je dao dovoljne i jasne razloge, koje u svemu prihvata i Vrhovni sud.

Pravilno je stanovište drugostepenog suda da je tužilac aktivno legitimisan a tuženi pasivno legitimisan u ovoj parnici, s obzirom da je utvrđeno da je usmeni ugovor o nalogu iz člana 600. Zakona o obligacionim odnosima, koji je zaključen između stranaka, zaključen između zakonskog zastupnika tužioca i tuženog. Tužilac je kao poslenik izvršio svoju ugovornu obavezu iz usmenog ugovora, a tuženi nije isplatio vrednost svih radova koji su izvedeni na lokalu „VV“ u Beogradu u ulici ... broj .., pa je tuženi dužan, u smislu člana 600. Zakona o obligacionim odnosima da plati naknadu za ugovorene i izvedene radove.

Neosnovano se u reviziji ukazuje da je drugostepeni sud izmenio činjenično stanje utvrđeno u postupku donošenja prvostepene presude i da je drugačije cenio iskaze svedoka i stranaka. Suprotno navodima revizije, drugostepeni sud je na održanoj raspravi izveo sve dokaze koji su izvedeni u prvostepenom postupku, a iskaze svedoka na okolnost isplate i duga tuženog prema tužiocu je ocenio na isti način kao i prvostepeni sud odnosno nije poverovao iskazima svedoka GG, DD i ĐĐ. Iskazu svedoka BB drugostepeni i prvostepni sud su poklonili veru, a drugostepeni sud je na isti način kao i prvostepeni sud ocenio iskaze zakonskog zastupnika tužioca i tuženog, kao i nalaz i mišljenje sudskog veštaka, jer je isti ocenjen kao dat po pravilima struke. Činjenica da je drugostepeni sud iz nalaza i mišljenja veštaka izveo drugačiji zaključak od prvostepenog suda, odnosno da je utvrdio da postoji razlika izvedenih radova i vrednosti plaćenih radova ne znači da je drugostepeni sud promenio činjenično stanje, imajući u vidu član 394. stav 1. tačka 2. i 3. ZPP.

Vrhovni sud je cenio i ostale navode izjavljene revizije, kojima se ne dovodi u sumnju pravilnost i zakonitost pobijane presude, zbog čega ti navodi nisu posebno obrazloženi. Iz navedenih razloga odlučeno je kao u izreci presude, na osnovu člana 414. stav 1. Zakona o parničnom postupku.

Predsednik veća - sudija

Vesna Subić,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić