.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev 6946/2022
29.06.2022. godina
Beograd
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Dobrile Strajina, predsednika veća, Gordane Komnenić i Dragane Mirosavljević, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Maja Jandrić Vilovski, advokat iz ..., protiv tužene Republike Srbije, Ministarstvo za rad, zapošljavanje i socijalna pitanja, Beograd, koju zastupa Državno pravobranilaštvo, Odeljenje u Subotici, radi isplate, odlučujući o reviziji tužioca izjavljenoj protiv rešenja o troškovima parničnog postupka sadržanom u presudi Višeg suda u Somboru Gž 1614/21 od 22.11.2021. godine, u sednici održanoj 29.06.2022. godine, doneo je
R E Š E NJ E
ODBACUJE SE, kao nedozvoljena, revizija tužioca izjavljena protiv rešenja o troškovima parničnog postupka, sadržanog u stavu trećem izreke presude Višeg suda u Somboru Gž 1614/21 od 22.11.2021. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Osnovnog suda u Somboru P 741/20 od 31.03.2021. godine stavom prvim izreke, utvrđeno je da je tužbeni zahtev tužioca radi isplate glavnice duga od 88.400,54 dinara, povučen. Stavom drugim izreke, odbijen je tužbeni zahtev tužioca kojim je tražio da se obaveže tužena da mu isplati zakonsku zateznu kamatu od 8.385,16 dinara, kao i zakonsku zateznu kamatu na iznos od 88.400,54 dinara, počev od podnošenja tužbe 16.04.2020. godine do isplate, 25.04.2020. godine, kao i da mu naknadi troškove postupka sa zakonskom zateznom kamatom od izvršnosti do isplate. Stavom trećim izreke, obavezan je tužilac da tuženoj na ime troškova postupka isplati 12.000,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom od izvršnosti do isplate.
Viši sud u Somboru je presudom Gž 1614/21 od 22.11.2021. godine, stavom prvim izreke, delimično usvojio žalbu tužioca i preinačio prvostepenu presudu, tako što je stavom drugim izreke, obavezao tuženu da tužiocu isplati 3.477,90 dinara, a stavom trećim izreke, odredio da svaka stranka snosi svoje troškove postupka. Stavom četvrtim izreke, u preostalom pobijanom odbijajućem delu prvostepena presuda je potvrđena, a žalba tužioca odbijena. Stavom petim izreke, obavezana je tužena da tužiocu na ime troškova žalbenog postupka isplati 9.810,00 dinara.
Protiv rešenja o troškovima postupka, koje je sadržano u stavu trećem izreke presude donete u drugostepenom postupku, tužilac je blagovremeno izjavio reviziju, s pozivom na odredbu člana 403. Zakona o parničnom postupku.
Odlučujući o dozvoljenosti revizije na osnovu člana 420., u vezi sa članom 410. stav 2. Zakona o parničnom postupku – ZPP (''Službeni glasnik RS'', br. 72/11 .... 18/20), Vrhovni kasacioni sud je ocenio da revizija tužioca nije dozvoljena.
Zakon o parničnom postupku u članu 28. propisuje da ako je za utvrđivanje stvarne nadležnosti, prava na izjavljivanje revizije i u drugim slučajevima propisanim u ovom zakonu, merodavna vrednost predmeta spora, kao vrednost predmeta spora uzima se samo vrednost glavnog zahteva (stav 1.), dok se kamate, ugovorna kazna i ostala sporedna traženja, kao i parnični troškovi ne uzimaju u obzir ako ne čine glavni zahtev (stav 2.).
Imajući u vidu da se revizijom pobija odluka o troškovima postupka, koja ne predstavlja rešenje protiv koga se revizija može izjaviti u smislu člana 420. ZPP, to revizija tužioca izjavljena protiv ove vrste odluke, koja predstavlja sporedno traženje nije dozvoljena. Revizija nije dozvoljena ni odredbom člana 403. stav 2. tačka 2. ZPP, s obzirom da je pravo na reviziju u sporu male vrednosti isključeno odredbom člana 479. stav 6. ZPP, pa se ne primenjuje opšta odredba iz člana 403. stav 2. tačka 2. istog zakona o dozvoljenosti revizije u slučaju preinačenja prvostepene odluke i odlučivanja o zahtevima stranaka.
Iz navedenih razloga, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u izreci, na osnovu člana 413. ZPP.
Predsednik veća - sudija
Dobrila Strajina, s.r.
Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić
