Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tužena je blagovremeno izjavila reviziju, zbog bitne pogrešne primene materijalnog prava, sa predlogom da se o reviziji odluči kao o izuzetno dozvoljenoj, u smislu odredbe člana 404. Zakona o parničnom postupku.

Prema odredbi člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ 72/11...87/18), revizija je izuzetno dozvoljena zbog pogrešene primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom, ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija).

Predmet tražene pravne zaštite o kom je odlučeno pobijanom presudom je naknada materijalne štete tužilji koja joj je prouzrokovana na malinama, zbog nevremena praćenog gradom u situaciji kada protivgradna odbrana nije dejstvovala. Revizija tužene usmerena je na razrešenje činjeničnog pitanja konkretnog spora, kao i pravilnost ocene dokaza koji su izvedeni tokom postupka, što nisu razlozi za odlučivanje o posebnoj reviziji. Osim toga, uz reviziju nisu dostavljene drugačije odluke Vrhovnog kasacionog suda donete u identičnoj ili sličnoj činjeničnoj i pravnoj situaciji, a što bi bilo od uticaja na odlučivanje o reviziji, kao izuzetno dozvoljenoj, radi ujednačavanja sudske prakse.

U smislu člana 8. stav 1. tačka 3. Zakona o vanrednim situacijama (''Službeni glasnik RS'' br. 111/09, 92/11, 93/12), grad predstavlja elementarnu nepogodu, a u skladu sa odredbom člana 4. stav 1. tačka 1. tog Zakona, subjekti zaštite su i državni organi. Odredbom člana 5. tačka a) tog zakona utvrđeno je načelo prava na zaštitu, kojim je propisano da svako ima pravo na zaštitu od nesreća i katastrofa prouzrokovanih elementarnim nepogodama, a u smislu tačke g) istog člana, shodno načelu preventivne zaštite, organi državne uprave, organi autonomne pokrajine i organi jedinica lokalne samouprave, prilikom obezbeđenja zaštite od elementarnih nepogoda i drugih nesreća, prioritetno sprovode preventivne mere zaštite u skladu sa svojim nadležnostima. Nadležnost ovih organa utvrđena je istim Zakonom tako što je, shodno odredbi člana 11.Zakona o vanrednim situacijama, utvrđena nadležnost MUP-a RS, koji, između ostalog, koordinira rad sa svim subjektima sistema zaštite i spasavanja po pitanjima organizacije, planiranja, pripreme i sprovođenja mera i aktivnosti, prevencije i smanjenja rizika, zaštite i spasavanja (tačka 5), organizuje sistem osmatranja, obaveštavanja, ranog upozoravanja i uzbunjivanja na teritoriji Republike Srbije (tačka 6), priprema i sprovodi bezbedonosnu zaštitu (član 11.tačka 8.zakona). To znači da Republika Srbija, preko nadležnog sektora MUP-a, vrši isporuku protivgradnih raketa, obučava i finansira naknadu za rad strelaca i daje dozvolu za dejstvo protivgradnih stanica u slučaju vanrednih situacija i elementarnih nepogoda (gradonosni oblaci), pa u slučaju štete nastale tim štetnim događajem, tužena Republika Srbija jeste odgovorna i dužna da istu naknadi oštećenima, shodno odredbi člana 35. Ustava Republike Srbije, člana 172. Zakona o obligacionim odnosima i citiranim pravilima i načelima Zakona o vanrednim situacijama.

Iz izloženih razloga, Vrhovni sud je ocenio da u konkretnom slučaju ne postoji potreba za razmatranjem pravnih pitanja od opšteg interesa, pravnih pitanja u interesu ravnopravnosti građana, niti potreba ujednačavanja sudske prakse i novog tumačenja prava, pa je odluka kao u stavu prvom izreke ovog rešenja doneta u smislu odredbe člana 404. stav 2. Zakona o parničnom postupku.

Ispitujući dozvoljenost revizije, u smislu odredbe člana 410. stav 2. tačka 5. Zakona o parničnom postupku, Vrhovni sud je našao da revizija tužene nije dozvoljena.

Revizija tužene izjavljena je protiv presude Višeg suda u Beogradu kojom je, u odnosu na glavni tužbeni zahtev, odbijena žalba tužene i potvrđena prvostepena presuda za iznos materijalne štete od 352.800,00 dinara.

Tužilja je tužbu podnela 04.05.2018. godine, a tada je srednji kurs evra iznosio 118,1854 dinara. Iznos od 352.800,00 dinara u odnosu na koji pobijanom presudom Višeg suda u Beogradu je odbijena žalba tužene, kao neosnovana, i potvrđena prvostepena presuda, iznosi 2.985,14 evra na dan podnošenja tužbe. Budući da se tužbeni zahtev odnosi na potraživanje u novcu koje očigledno ne prelazi dinarsku protivvrednost 3.000 evra po srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe, radi se o sporu male vrednosti u smislu člana 468.stav 1. Zakona o parničnom postupku, a članom 479. stav 6. istog zakona je propisano da revizija u sporovima male vrednosti nije dozvoljena.

Iz navedenih razloga, Vrhovni sud je odlučio kao u stavu drugom izreke, na osnovu člana 413. Zakona o parničnom postupku.

Predsednik veća - sudija

Dobrila Strajina,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić